|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  73 74 [75] 76 77   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 10:11:31   
sreca 27
veeseelaa placem ko kisna godina...user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Mrvica ljubavi i dobrote vrednije su od tovara blaga i brda mudrosti.

(odgovor članu veeseelaa)
Neposredna veza do poruke: 1851
   [Obrisana poruka]
13.2.2013 10:24:17   
Brisani uporabnik
[Sadržaj poruke je obrisan]

(odgovor članu sreca 27)
  Neposredna veza do poruke: 1852
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 11:21:48   
Alma_27
user posted image bas sam se rasplakala

vesela, ona je dosla, pozdravila vas i otisla. sve s razlogom user posted image

(odgovor članu Brisani uporabnik)
Neposredna veza do poruke: 1853
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 11:25:34   
veeseelaa
vesela, ona je dosla, pozdravila vas i otisla. sve s razlogom


da, baš takouser posted image



_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

(odgovor članu Alma_27)
Neposredna veza do poruke: 1854
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 11:32:58   
animagical
draga vesela, kamen bi zaplakaouser posted image nemam rijeci...

(odgovor članu veeseelaa)
Neposredna veza do poruke: 1855
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 12:13:24   
ananas_ze

IZVORNA PORUKA: veeseelaa



Izlazim iz bolnice, vidim mm i počnem da plačem, on me zagrli i kaže "ne plači, rodićeš ti nama još petoro djece".....
brat me tješi.... ulazimo u auto, odlazimo, ne okrećem se, gledam naprijed i mislim na Ajšu



sve je bilo i nekako ok dok nisam ovo procutala user posted image
kakva lavica, kakva zena zmaj, samo veeseelaauser posted image user posted image user posted image

_____________________________

Ništa živ čovjek ne može izgubiti što mu jedno proljeće ne bi moglo povratiti, niti može biti čovjek trajno nesrećan dok Bog daje da se duša liječi zaboravom a zemlja obnavlja proljećem.


S~proljeće~ 05.04.2014.
S~zvijezda smijalica~ 06.03.2017

(odgovor članu veeseelaa)
Neposredna veza do poruke: 1856
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 16:48:53   
MaminaBeba
Vesela draga, mila, snažna ženo ... ... .... .... Srce da pukne ... ... user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

*07.08.2010*
Mamin i tatin princ, blagoslov, život!

*16.03.2013*
Mamina, tatina, bracina princeza, naša druga radost!

(odgovor članu ananas_ze)
Neposredna veza do poruke: 1857
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 19:54:45   
mama_debeljuca
uhh veselaaa user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

:-)

(odgovor članu MaminaBeba)
Neposredna veza do poruke: 1858
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 20:29:37   
jasmin

IZVORNA PORUKA: veeseelaa

evo i moje priče

u petak sam bila kod dr Cileta, uz uredan, bez kontrakcija, ušće zatvoreno, 30 sedmica
ja sva hepi, ne hodan, letim, dobila samo 5 kg, Cile kaže beba je malo duža od prosječne, spol još ne znamo

To isto veče dobijem temperaturu, zvrknem mm da kupi paracatamol
popijem jedan i zzzzz
subota, nedjelja temp dolazi i odlazi a ja ko da me tramvaj udario, ne kašljem, ne šmrcam al temp se stalno javlja i spada nakon što popijem paracatamol
U ponedjeljak ujutro javljam na poslu da neću doći, kontam eto me sutra, biću garant bolje
I tokom jutra mi je već bolje,
Ajša je rasturila cijelu kuću, mm nešto prčka po kuhinji, tjera me da jedem a meni je od hrane muka
Al eto na nagovor mm pojedem pojedem jabuku, popijem jogurt i onako izležavam se

MM vidi da mi je bolje i odlazi do radnje, ja se odlučim istuširati, i baš mi prija
Vratim se u krevet šaltam programe na tv-u i malo telefoniram
I dok pričam sa snahom negdje oko 16 sati osjetim lagane bolove u donjem dijelu stomaka
kontam bezveze, proći će, no ne prolazi....
odlazim u toalet i na vešu vidim da sam lagano prokrvarila
Hvata me panika, ne znam gdje je tel, Ajša isti donosi, zovem mm-a i kažem mu da nisam dobro i on je već tu prije nego sam čini mi se prekinula razgovor
Pakujem stvari u kesu???? ne znam gdje mi je bilo kakav ruksak, tašna i sl
Trpam maice, helanke, punač za mob, ne znam gdje su mi neseseri, mm mi dodaje svoj....
uzimam drugu kesu trpam Ajšine stvari, jer je namjeravamo ostaviti kod moje mame

Napokon izlazimo iz stana, bolovi su lagani.... zovem mamu da sidje ispred haustora i uzme Ajšu
Mama je zabrinuta, plače.....
ja kažem biće sve ok, smješkam joj se a u sebi molim Boga samo da je beba živa, milujem stomak i zovem je, molim da se javi... ali više bebu neosjetim
U hitnoj mm uzima uputnicu... i u 17 smo već na Jezeru
Dežurni dr me pregleda putem UZ-a, ja samo ponavljam: jel živa beba??? jel živaa???
kaže živa je, srce kuca, ja plačem od sreće, od straha od panike, ne znam više

kažem da sam prokrvarila, dr mi kaže da se skinem da će me pregledati vaginalno, al prije toga izlijećem na hodnik da kažem mm da je beba živa, izlazim vidim mog brata.... došao je.... priča na tel
vraćam se na ginekološki pregled, dr kaže da sam otvorena 5-6 prstiju i da je porod krenuo.... nema nazad.... ustajem.... donose mi spavaćicu, bolovi su sve jači, postavljaju mi razna pitanja, u početku obrazlažem a kasnije odgovaram sa DA i NE
Nemam više snage, dr kaže da predišem al ja kažem da je gotovo beba izlazi, stojim, mm je ukočen, nešto govori, ne čujem ga
Čujem samo dr-a koji govori da beba ima težinu oko 1100 grama i da ću se porodi za 2 sata...

Kažem sestri da me vodi u salu, pita me za papuče, nemam ih....
idem za sestrom i vode me u pripremu..... hodam, vodenjak puca.... dr i sestre iz sale trčećim korakom idu prema meni sa pokretnim krevetom, liježim na isti, dr mi skida veš, trčeći me unose u salu za porode, prebacuju na krevet predvidjen za porod ...
Dr čita nalaz: 30 sedmica, porod spontan, drugi porod, beba zatkom

zaglavljuju se držači za noge, sestra vuče, ja dajem jedan napon, naprave mi epi i beba je van
Pitam jel živa, drmusam sestre, čistačice, skoro pa ustajem
kažu živa je, čujem je kako plače, plačem i ja, od sreće, neizvjesnosti..... uzimaju je, odnose u drugi kutak sale, ona plače, PLAČE!!! čujem je.... kažu mi curica je....
Sala je puna doktora, sestri, žena se do mene poradja, pedijatar je tu, pregleda MOJU CURU, prenosi je ispred mene, ja pružam ruke, molim na tren da mi je daju.... stavlja je na vagu, 1700 grama, 47 cm duga, dr kaže velika cura za 30 sedmicu
Ona izgleda divno, maše rukicama i nogicama, plače, ružičasta je, pedijatar kaže da će sve biti ok

Odnose je, kažu mora hitno u inkubator, na respirator, nisu mi je dali ni na tren


posteljica izlazi, zatim me šiju, ne osjećam bol, nikakvu....
pitam jel posteljica ok, kažu sve jeste
tražim infuziju, nisam čestito jela 2 dana, kontam trebaće mi snaga za dalje, za borbu , za moje dijete....
sjetim se da nisam mami dala Ajšinu flašicu, i pitam se kako će bez flašice .... nemam mob , sve stvari su kod mm

U sali telefoni zvone, pitaju mama, brat, muž i prijatelji za moje stanje, zove i babica koja me porodila s Ajšom...
Sjetim se da ne znam koji je datum, pitam sestru, kaže 3 decembar, došli ste u 17 sati, porodili se u 17,20....

Nakon dva sata me vode u sobu, pred liftom su moj brat i snaha, grle me i ljube, plaču a ja ih tješim
kažem biće sve u redu, daju mi stvari i uzimaju čizme u kojim sam se porodila
kažem im za AJšinu flašicu, da odnesu mami isti, neće moći bez nje spavati

MM ne vidim, nema ga.... ne govore mi gdje je....

stižemo na 6 sprat, ustajem s kreveta, osjećam se dobro fizički, sestra bi mi pomogla da se istuširam, al ja mogu sama, pomoć mi ne treba
Ulazimo u sobu i ja odmah zovem mm-a
On je presretan, kaže kako je lijepa, ima tvoje oči, velike i crne, sad sam bio kod nje, pjevao sam joj i tepao
Ja pitam jel rekao da je volimo, najviše, kaže jesam, rekao sam, smijemo se, sretni smo
mislimo sve je iza nas....

MM kaže da će se javiti kasnije da ide kupiti poklone za osoblje pedijatrije

Zovem za 30-45 min mm se ne javlja, hvata me panika, uporno zovem, zovem mamu, brata, snahu.....
napokon mm se javio, glas mu drhti, kaže da se sve iskompliciralo, da su bebi stavili dren sa obje strane pluća
da je ishod neizvjestan, prekidam razgovor, ustajem i tulumarim hodnicima, ne znam gdje je izlaz
ne plačem, osjećam bol i bespomoćnost dok se vučem po sobama i hodnicima tražeći osoblje

ugledam sestru, ona je zapanjena, pritrčava mi i kaže da se vratim u sobu.... kažem ne, ne želim, želim da odma dodje pedijatar il ja odlazim
smiruje me i vraća u sobu, dolazi pedijatar, govori mi nešto, od svega odzvanja u glavi "pluća nisu razvijena dobvoljno, ishod je neizvjestan"....

ne plačem, u šoku sam, sanjam li ja ovo sve?? pitam se....

Ležim na krevetu i hiljadu mi misli prolazi kroz glavu, mislim sabur je na prvu, hrabrim sebe, ne daj se, Bog odlučuje, smiri se, moraš biti jaka, stegni srce sad, ne baksuziraj....
i tako cijelu noć do ujutru....

dolazi dr koji me porodio, saopćava mi da je beba umrla, u 03:30
dišem duboko, rukama stišćem plahte na krevetu, ne plačem
dolazi pedijatar, briše suze s lica, ja ćutim, ništa ne pitam, samo ponavljam u sebi "sabur je na prvu"....
ima vremena za tugu, za suze.... polako.... ne uznemiravaj ostale porodilje.... strpi se....

Zovem mm, brata, kažem da se pobrinu sa dženazu, s mm se usaglašavam za ime, Ajra....

razmišljam, pričam sama sa sobom, danas ćeš kući, moraš biti jaka, zbog mm-a, Ajše, mame, brata, zbog onih koji se brinu....
moraš ustati da jedeš, obući se i izgledati pristojno

Sve to i radim, kao programirana....

Izlazim iz bolnice, vidim mm i počnem da plačem, on me zagrli i kaže "ne plači, rodićeš ti nama još petoro djece".....
brat me tješi.... ulazimo u auto, odlazimo, ne okrećem se, gledam naprijed i mislim na Ajšu












Citam ovo,a u pozadini http://www.youtube.com/watch?v=M3xjz4nxzGQ...i user posted image user posted image user posted image .
Molim Allaha da vam nadoknadi prazninu i podari nagradu za sabur.

_____________________________

”A robovi Milostivog su oni koji po zemlji mirno hodaju, a kada ih bestidnici oslove; odgovaraju: - Mir vama”!

Cvijete...šta od tebe miriše ljepše?- Dijete!

2007, 2008 ( dva puta moje sve )

(odgovor članu veeseelaa)
Neposredna veza do poruke: 1859
   RE: vaše porođajna priča
13.2.2013 23:39:59   
Sittah
mamine oči - jako ohrabrujuća i pozitivna priča, pogotovo za nas trudnice koje čekamo prvi porod user posted image

vesela - user posted image nemam riječi, samo knedla u grlu, znam da tvoja bol nikad neće proći, ali se nadam bar da ćeš nekako naći način da se nosiš s tim kroz život i da ti je utjeha dijete koje već imaš i djeca koju ćeš imati u budućnosti aBd

user posted image


(odgovor članu jasmin)
Neposredna veza do poruke: 1860
   RE: vaše porođajna priča
14.2.2013 0:22:49   
Mrvica_83
Drugarice -divne ste i sve price su prekrasne jer je svaka posebna na svoj način ..user posted image
Veseladraga ..Citam i suze same teku user posted image .. Nema pravih rijeci za utjehu .. Neka vam dragi Bog olaksa gubitak i iskusenje koje ste dozivjeli ... user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

24.10.12 Jedan anđeo
26.11.13 u 00:09 - Ljubav za sva vremena ..Ceza H. je rodjenjem obasjala nas zivot !!!

(odgovor članu Sittah)
Neposredna veza do poruke: 1861
   RE: vaše porođajna priča
14.2.2013 16:18:30   
ljubičica 28
veeseelaa, mila, jaka si ti žena user posted image

Da vam Allah Dragi podari sabura i da izdržite taj bol, pretužno user posted image user posted image

_____________________________

Gospodaru moj,
ne dopusti da me zavara uspjeh, niti poraz baci u očaj. Podsjećaj me stalno da je neuspjeh iskušenje koje prethodi uspjehu...

asthenozoospermia, produženi ciklusi

01.04.2011. mamino proljetno sunce

(odgovor članu Mrvica_83)
Neposredna veza do poruke: 1862
   RE: vaše porođajna priča
26.2.2013 22:43:55   
Sonja
vesela ..... nemam rijeci zaista mi je zaouser posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Adin- 1.5. 2009
07:30h 3500g 55cm
pile moje pametno

Arian- 8.12.2011 - 29.03.2012 :(((
17:00h 4000g 55 cm
Smjesko moj uvijek ces biti moj ponos,moj borac i moja najveca ljubav

Darian 27.05.2013
16:40h 4150g 56cm
Nase sunce

(odgovor članu ljubičica 28)
Neposredna veza do poruke: 1863
   RE: vaše porođajna priča
27.2.2013 0:07:35   
Neca xxx
Veeseelaa, user posted image user posted image user posted image user posted image .

_____________________________

“Samo sam htjela da imam nešto tvoje… Zauvijek…”
“Želiš nešto moje? Zauvijek? Da li bi prezime moglo da posluži?”

(odgovor članu Sonja)
Neposredna veza do poruke: 1864
   RE: vaše porođajna priča
27.2.2013 2:44:09   
Galicia
Ja pitam jel rekao da je volimo, najviše, kaže jesam, rekao sam,


user posted image user posted image

_____________________________

“It takes a long time to make it simple.”

(odgovor članu Neca xxx)
Neposredna veza do poruke: 1865
   RE: vaše porođajna priča
27.2.2013 2:45:07   
Galicia
Ja pitam jel rekao da je volimo, najviše, kaže jesam, rekao sam,



user posted image user posted image

_____________________________

“It takes a long time to make it simple.”

(odgovor članu Neca xxx)
Neposredna veza do poruke: 1866
   RE: vaše porođajna priča
27.2.2013 7:31:02   
sheri

IZVORNA PORUKA: veeseelaa

evo i moje priče

u petak sam bila kod dr Cileta, uz uredan, bez kontrakcija, ušće zatvoreno, 30 sedmica
ja sva hepi, ne hodan, letim, dobila samo 5 kg, Cile kaže beba je malo duža od prosječne, spol još ne znamo

To isto veče dobijem temperaturu, zvrknem mm da kupi paracatamol
popijem jedan i zzzzz
subota, nedjelja temp dolazi i odlazi a ja ko da me tramvaj udario, ne kašljem, ne šmrcam al temp se stalno javlja i spada nakon što popijem paracatamol
U ponedjeljak ujutro javljam na poslu da neću doći, kontam eto me sutra, biću garant bolje
I tokom jutra mi je već bolje,
Ajša je rasturila cijelu kuću, mm nešto prčka po kuhinji, tjera me da jedem a meni je od hrane muka
Al eto na nagovor mm pojedem pojedem jabuku, popijem jogurt i onako izležavam se

MM vidi da mi je bolje i odlazi do radnje, ja se odlučim istuširati, i baš mi prija
Vratim se u krevet šaltam programe na tv-u i malo telefoniram
I dok pričam sa snahom negdje oko 16 sati osjetim lagane bolove u donjem dijelu stomaka
kontam bezveze, proći će, no ne prolazi....
odlazim u toalet i na vešu vidim da sam lagano prokrvarila
Hvata me panika, ne znam gdje je tel, Ajša isti donosi, zovem mm-a i kažem mu da nisam dobro i on je već tu prije nego sam čini mi se prekinula razgovor
Pakujem stvari u kesu???? ne znam gdje mi je bilo kakav ruksak, tašna i sl
Trpam maice, helanke, punač za mob, ne znam gdje su mi neseseri, mm mi dodaje svoj....
uzimam drugu kesu trpam Ajšine stvari, jer je namjeravamo ostaviti kod moje mame

Napokon izlazimo iz stana, bolovi su lagani.... zovem mamu da sidje ispred haustora i uzme Ajšu
Mama je zabrinuta, plače.....
ja kažem biće sve ok, smješkam joj se a u sebi molim Boga samo da je beba živa, milujem stomak i zovem je, molim da se javi... ali više bebu neosjetim
U hitnoj mm uzima uputnicu... i u 17 smo već na Jezeru
Dežurni dr me pregleda putem UZ-a, ja samo ponavljam: jel živa beba??? jel živaa???
kaže živa je, srce kuca, ja plačem od sreće, od straha od panike, ne znam više

kažem da sam prokrvarila, dr mi kaže da se skinem da će me pregledati vaginalno, al prije toga izlijećem na hodnik da kažem mm da je beba živa, izlazim vidim mog brata.... došao je.... priča na tel
vraćam se na ginekološki pregled, dr kaže da sam otvorena 5-6 prstiju i da je porod krenuo.... nema nazad.... ustajem.... donose mi spavaćicu, bolovi su sve jači, postavljaju mi razna pitanja, u početku obrazlažem a kasnije odgovaram sa DA i NE
Nemam više snage, dr kaže da predišem al ja kažem da je gotovo beba izlazi, stojim, mm je ukočen, nešto govori, ne čujem ga
Čujem samo dr-a koji govori da beba ima težinu oko 1100 grama i da ću se porodi za 2 sata...

Kažem sestri da me vodi u salu, pita me za papuče, nemam ih....
idem za sestrom i vode me u pripremu..... hodam, vodenjak puca.... dr i sestre iz sale trčećim korakom idu prema meni sa pokretnim krevetom, liježim na isti, dr mi skida veš, trčeći me unose u salu za porode, prebacuju na krevet predvidjen za porod ...
Dr čita nalaz: 30 sedmica, porod spontan, drugi porod, beba zatkom

zaglavljuju se držači za noge, sestra vuče, ja dajem jedan napon, naprave mi epi i beba je van
Pitam jel živa, drmusam sestre, čistačice, skoro pa ustajem
kažu živa je, čujem je kako plače, plačem i ja, od sreće, neizvjesnosti..... uzimaju je, odnose u drugi kutak sale, ona plače, PLAČE!!! čujem je.... kažu mi curica je....
Sala je puna doktora, sestri, žena se do mene poradja, pedijatar je tu, pregleda MOJU CURU, prenosi je ispred mene, ja pružam ruke, molim na tren da mi je daju.... stavlja je na vagu, 1700 grama, 47 cm duga, dr kaže velika cura za 30 sedmicu
Ona izgleda divno, maše rukicama i nogicama, plače, ružičasta je, pedijatar kaže da će sve biti ok

Odnose je, kažu mora hitno u inkubator, na respirator, nisu mi je dali ni na tren


posteljica izlazi, zatim me šiju, ne osjećam bol, nikakvu....
pitam jel posteljica ok, kažu sve jeste
tražim infuziju, nisam čestito jela 2 dana, kontam trebaće mi snaga za dalje, za borbu , za moje dijete....
sjetim se da nisam mami dala Ajšinu flašicu, i pitam se kako će bez flašice .... nemam mob , sve stvari su kod mm

U sali telefoni zvone, pitaju mama, brat, muž i prijatelji za moje stanje, zove i babica koja me porodila s Ajšom...
Sjetim se da ne znam koji je datum, pitam sestru, kaže 3 decembar, došli ste u 17 sati, porodili se u 17,20....

Nakon dva sata me vode u sobu, pred liftom su moj brat i snaha, grle me i ljube, plaču a ja ih tješim
kažem biće sve u redu, daju mi stvari i uzimaju čizme u kojim sam se porodila
kažem im za AJšinu flašicu, da odnesu mami isti, neće moći bez nje spavati

MM ne vidim, nema ga.... ne govore mi gdje je....

stižemo na 6 sprat, ustajem s kreveta, osjećam se dobro fizički, sestra bi mi pomogla da se istuširam, al ja mogu sama, pomoć mi ne treba
Ulazimo u sobu i ja odmah zovem mm-a
On je presretan, kaže kako je lijepa, ima tvoje oči, velike i crne, sad sam bio kod nje, pjevao sam joj i tepao
Ja pitam jel rekao da je volimo, najviše, kaže jesam, rekao sam, smijemo se, sretni smo
mislimo sve je iza nas....

MM kaže da će se javiti kasnije da ide kupiti poklone za osoblje pedijatrije

Zovem za 30-45 min mm se ne javlja, hvata me panika, uporno zovem, zovem mamu, brata, snahu.....
napokon mm se javio, glas mu drhti, kaže da se sve iskompliciralo, da su bebi stavili dren sa obje strane pluća
da je ishod neizvjestan, prekidam razgovor, ustajem i tulumarim hodnicima, ne znam gdje je izlaz
ne plačem, osjećam bol i bespomoćnost dok se vučem po sobama i hodnicima tražeći osoblje

ugledam sestru, ona je zapanjena, pritrčava mi i kaže da se vratim u sobu.... kažem ne, ne želim, želim da odma dodje pedijatar il ja odlazim
smiruje me i vraća u sobu, dolazi pedijatar, govori mi nešto, od svega odzvanja u glavi "pluća nisu razvijena dobvoljno, ishod je neizvjestan"....

ne plačem, u šoku sam, sanjam li ja ovo sve?? pitam se....

Ležim na krevetu i hiljadu mi misli prolazi kroz glavu, mislim sabur je na prvu, hrabrim sebe, ne daj se, Bog odlučuje, smiri se, moraš biti jaka, stegni srce sad, ne baksuziraj....
i tako cijelu noć do ujutru....

dolazi dr koji me porodio, saopćava mi da je beba umrla, u 03:30
dišem duboko, rukama stišćem plahte na krevetu, ne plačem
dolazi pedijatar, briše suze s lica, ja ćutim, ništa ne pitam, samo ponavljam u sebi "sabur je na prvu"....
ima vremena za tugu, za suze.... polako.... ne uznemiravaj ostale porodilje.... strpi se....

Zovem mm, brata, kažem da se pobrinu sa dženazu, s mm se usaglašavam za ime, Ajra....

razmišljam, pričam sama sa sobom, danas ćeš kući, moraš biti jaka, zbog mm-a, Ajše, mame, brata, zbog onih koji se brinu....
moraš ustati da jedeš, obući se i izgledati pristojno

Sve to i radim, kao programirana....

Izlazim iz bolnice, vidim mm i počnem da plačem, on me zagrli i kaže "ne plači, rodićeš ti nama još petoro djece".....
brat me tješi.... ulazimo u auto, odlazimo, ne okrećem se, gledam naprijed i mislim na Ajšu













user posted image dugo mi teza, jaca i veca suza nije iz oka kanula
cuvajte se draga

_____________________________

Nora-21.06.2009. :)

(odgovor članu veeseelaa)
Neposredna veza do poruke: 1867
   RE: vaše porođajna priča
12.3.2013 9:42:26   
loomasa
Negdje sam već pisala nešto slično...
Meni je bio zakazan carski rez jer je beba navodno bila "prevelika" pa da me ne "razvali". Carski je bio zakazan u ponedjeljak, a ja sam trudove imala već od petka, ali mi niko nije vjerovao jer ctg nije pokazivao ništa posebno. U nedjelju navečer više ništa nisam mogla, ni hodati, ni stajati, ni ležati, ništa, pa sam se ushodala oko 23 sata po odjelu patologije. Pita me sestra šta to radim, "hodam" rekoh :D Elem opet na ctg, opet ne pokazuje ništa posebno, ali se smilova ona da zovne doktora koji se opet smilova da me konačno pogleda ginekološki i kako gurnu ruku, tako mu izleti: "u jebote!" :D Otvorena 5 cm, bržebolje u porođajnu salu, muči se, nateži se, diši do 4 ujutro, kad sam se bila otvorila skroz i trebala još samo da istisnem bebachu... međutim, njoj se glavica bila u međuvremenu okrenula ustranu, tako da opet hitno na carksi rez.
I tako, rodila se bebacha sasvim normalne dužine i težine (3750, 53), sumnjam da bi me "razvalila" da je uspjela duša izaći prirodno :) samo je bed kod carskog što bebu vidiš tek sljedeći dan, to mi je onako baš user posted image

(odgovor članu D_K)
Neposredna veza do poruke: 1868
   RE: vaše porođajna priča
15.3.2013 21:55:00   
Angie84
Prvo bih da kazem da suosjecam sa Veselaaa-om user posted image i da joj pozelim da sto prije pronadje mir i da bude jaka za sebe, djecu, sadasnju i buducu.
A sada moja prica sa poroda:
Rodila sam u terminu (40.sedmica) djecaka od 3200g i 53 cm u Vojnoj bolnici (tj. Opšta Abdulah Nakas).
Mjesec i po dana prije poroda sam počela da se otvaram (4cm) bez bilo kakvih kontrakcija i imala sam bakterije u vag. i cerv. brisu (beta hemoliticki streptokok). Kaze dr. ako slijedeci put budu inducirace porod. I popih ja turu antibio. i ponovim nalaz, ono sad druge bakt (E.coli). Kontam ja kontaminacija prilikom uzimanja uzorka za bris. Medjutim ne stigoh to jutro kod dr.da pogleda nalaz i tek popodne se cula s njim i kazem mu za tu bakt. (kontam ja nista to). Kaze on da odmah dodjem na pregled.
MM morao na posao i tako ja u 18h se zaletim u bolnicu. Pokupim brata sa faxa da ide sa mnom za svaki slucaj (naravno, kako je to 3 dana pred termin, torba spremna u gepeku vec heftu). Pregled, kad ja otvorena 6cm, kaze dr. ostajes!!! WHAAAT! Bratu ja tunem one stvari, on u behutu ode kuci. Klistir i u 18:30 me prikljuce na indukciju.
Pocnu lagane kontrakcije, zasad sve kako rekose na vjezbama za trudnice. Onda mi dr.probusio vodenjak. Onda krenuse kontrakcije one uuuuuu jake jake. Vazda ja streber bila i disem ja kako be naucise, ali boli, joj! Da ne lazem, u jednom momentu me uhvatila panika koliko boli. Ali, kontam ja, de se skuliraj inace ce boljeti jos vise. I tako ja babici kazem da bih pokusala bez epi, da znam disat i te folove. Kaze ona, sine samo saradjuj i sve ce biti super. Jos u sobi sam nagurala bebu u porodjajni kanal i oko 20:15 odvedu me u porodjajnu salu.
Joj srece moje, kontam brzo ce. I tako i bi. U medjuvremenu je dosao mm sa posla i uvedose ga salu. Ako kojoj treba podrska u p.sali toplo ga preporucujem, odlicna podrska user posted image
I tako guram, disem, guram, disem...srece moje kad sam vidjela da je babica uzela pelenu u ruke, kontam evo ga sace. Tu ja napnem i izgurah ga. Odmah je zaplakao drekavac mamin. Placenta je izasla brzo, povukla babica za pupcanicu i ciao. Ah da, zaboravih, ipak sam imala malu epi (3 koncica), kaze babica jaka koza uzas jer sam citav zivot trenirala nesta. Eh kad me sio dr. to me je boljelo upravo zbog te koze koju je jedva probijao.
I jos nesto...ovo mi je prvo dijete naravno ja pojma nemam kako to sve izgleda. Mislim ja to kao na filmovima, pici muzika, ja placem od srece kad vidim bebu. Kad ono jok, cim sam rodila i vidim da je sve ok sa bebom, ja sretna sto je PRESTALO DA BOLI!!! Naravno kad su mi ga dali poslije 2 sata u sobu onda sam revala od srece i uzbudjenja.
U porodjajnoj sali sam pocela da dojim i cak sam dojila dok su me sili, nisam ga dala sa grudi.
Za kraj da ostavim meni najsmjesniju stvar na porodu. Udjem ja u salu, sjednem u onu stolicu, vidim babicu kako priprema kateter, da mi isprazni mjehur. Doktor prilazi i u tom momentu ja dobijem kontrakciju i valjda od pritiska, takav mlaz mokrace izleti iz mene i da dr. nema onako dobre reflexe po*isala bih ga bas. I sto je jos smjesnije u skoku da izbjegne spuca glavom od onu okruglu lampu iznad stola, a babica onako zbunjena stoji sa onim crijevom od katetera u rukama. Elem, ja mu se jadnicku izvinjavala i tako smo se svi lijepo nasmijali.
I tako za prvorotku ja super prodjoh, za 2 sata sve bi gotovo :)

_____________________________

Mali cvjetak - 05.10.2012.

(odgovor članu loomasa)
Neposredna veza do poruke: 1869
   RE: vaše porođajna priča
24.3.2013 12:03:20   
MaminaBeba
Drage mamice, ja želim da podijelim sa vama moju drugu porođajnu priču kao najljepše iskustvo, koje će mi pri sjećanju izazvati osmijeh na lice i mnogo mnogo lijepih osjećanja.
Nakon prvog porođaja nisam mogla da vjerujem da drugi može biti lakši, ljepši, brži ... Cijelih devet mjeseci strepila sam kako će sve proći i hoću li imati snage proći ponovo kroz nešto tako teško. Pred kraj trudnoće, sebi sam govorila sigurno ne može biti teže nego što je bilo prvi put, tješila sam se i misli usmjerila ka drugim stvarima i obavezama. Termin prema Z.M. mi je bio 06.03., međutim ja sam znala da će moja princeza kasniti, znala sam tačno kada sam zatrudnila. Zbog isteka termina, moj me doktor želio ostaviti da ležim u bolnici do poroda, ali ja sam to kategorički odbila, odlazila sam na redovne preglede i uživala kući sa svojim dječakom i sa svojim dragim u iščekivanju naše djevojčice. Petak, 15.03. otišla sam ponovo svom ginekologu i pošto se još ništa nije dešavalo, ja potpuno zatvorena, dogovorimo se za indukovani porod u nedjelju. Već sam postala nervozna čekajući da krene samo od sebe sve, najprirodnije moguće. Tu večer, ranije sam legla, bila sam jako umorna. Kroz san sam osjetila neko stezanje po dnu stomaka, ali mislila sam da me steže guma od bokserica ili pidžame, tako da sam prespavala mirno do jutra. Subota jutro, stavljam kafu, pripremam doručak. I dalje osjetim stezanje, ali ništa strašno, mislim. Možda je i od umora. Odlazim u WC i primijetim da mi je ispao sluzni čep, a nakon svih 15-tak minuta počinje blago da me boli. Po dnu stomaka, preko leđa. Spremim se i izađem prošetati do prodavnice, do pekare. Hodajući shvatam da imam fine bolove, ne mnogo jake, ali su na svakih 7-10 minuta. Vratim se kući, obrišem prašinu, usisam kuću, operem suđe od doručka, zategnem krevete, a sve u pratnji bolova nekih lijepih, sve učestalijih. Mislim se ovako me boljelo i prvi put, ali sam bila otvorena samo 3 cm. Ne bih ja još u rodilište!! Muž hoda oko mene, nagovara me da se počnem spremati, a ja neću i neću. Vidim preznojava se i odhukuje, a ja skroz ok! Još se izgalamim na njega da hoće samo da odem u bolnicu i gore se mučim bezveze! Pogledam na sat i bolovi su oko 11:30 već bili na pet minuta. Skroz podnošljivi! Uzmem svoju lijepu haljinu, lijepo se obučem, još ljepše našminkam, obučem dječaka i krenemo. Ostavim dječaka kod mame, kažem idem na CTG, pa se vraćamo. Stanemo na benzinsku pumpu, da napušemo gumu od auta, a ja osjetim jače bolove. Predišem lijepo i nastavimo do bolnice.
Ja onako našminkana i sređena, dolazim na odjel, govorim da sam došla na CTG ali da me malo boli, pa bih da me doktor pogleda.
Dolazi doktor, pregleda me i govori, klistir i direktno rađaona, otvorena 7 cm.
Ja u nevjerici nekoj, ne znam šta me snašlo, ne mogu da vjerujem da ću roditi kroz možda par sati. Pogledam na sat, već je 13:00h.
Obavim nuždu, idem u rađaonu. Prikopča me babica na CTG, dišem lijepo i još me ništa ne boli strašno. Dolazi doktor, prokida mi vodenjak i kaže neka prošetam dva bola i vratim se. Prošetam ja, a bolovi jaki, ali daju se izdržati, podnošljivo je. Vraćam se nakon dva prošetana kruga, osjetim nagon za ići u WC. Govori mi doktor da se popnem na stol, priključuje mi drip i kaže da prvi bol koji dođe prodišem, a drugi kada dođe da duboko udahnem i tiskam. Zagrli me i drži mi glavu prema naprijed, drugi bol dolazi i ja tiskam jako jako jako, i op evo glavice moje princeze!!! Ponovo duboko udahnem, dolazi drugi bol, ja tiskam, osoblje me bodri, i op evo moje curice vani!!! Moja ljepotica mala, teška 3720 gr. /50 cm. Pita me doktor jesam li dobro, a ja super!!! Ni šminka mi se nije razmazala. Ni sjaj sa usana, ni maskara, ni ništa, nisam mogla da vjerujem.user posted image
Brzo izlazi i posteljica, babica me pregleda, a ja niti pukla, niti su me sjekli, zaobišlo me ono čega sam se najviše plašila cijelo vrijeme. Dodirnem svoju ljepoticu, i odnose je, a ja u nekom čudu i nije mi jasno je li java ili san.user posted image

13:50h rodila sam svoje drugo blago, svoju malu princezu, bratu vječnu drugaricu, a mužu kćer mezimicu.
Nakon dva odležana sata, mogla sam normalno sjesti, hodati, ustati, bez ikakvih poteškoća. Apgar moje curice je bio 10/10, u nedjelju, sutradan, odmah smo otpuštene kući. Danas nam je 8 dana u dobar čas, mazimo se svi zajedno, navikavamo na novog člana, ručkimo, zekimo...

Svakoj majci želim ovako lijepo porođajno iskustvo!user posted image


_____________________________

*07.08.2010*
Mamin i tatin princ, blagoslov, život!

*16.03.2013*
Mamina, tatina, bracina princeza, naša druga radost!

(odgovor članu Angie84)
Neposredna veza do poruke: 1870
   RE: vaše porođajna priča
24.3.2013 12:10:16   
Medić*
MaminaBeba bas si me rasplakala svojom divnom pricom, tako je puna emocija user posted image user posted image user posted image user posted image

Hvala dragom Bogu pa je sve proslo tako lako, lijepo i brzo user posted image

Sa sminkom si me nasmijala user posted image

_____________________________

Nema vece institucije od roditelja!

(odgovor članu MaminaBeba)
Neposredna veza do poruke: 1871
   RE: vaše porođajna priča
24.3.2013 12:33:59   
amanullah
IZVORNA PORUKA: jasmin


IZVORNA PORUKA: veeseelaa

evo i moje priče

u petak sam bila kod dr Cileta, uz uredan, bez kontrakcija, ušće zatvoreno, 30 sedmica
ja sva hepi, ne hodan, letim, dobila samo 5 kg, Cile kaže beba je malo duža od prosječne, spol još ne znamo

To isto veče dobijem temperaturu, zvrknem mm da kupi paracatamol
popijem jedan i zzzzz
subota, nedjelja temp dolazi i odlazi a ja ko da me tramvaj udario, ne kašljem, ne šmrcam al temp se stalno javlja i spada nakon što popijem paracatamol
U ponedjeljak ujutro javljam na poslu da neću doći, kontam eto me sutra, biću garant bolje
I tokom jutra mi je već bolje,
Ajša je rasturila cijelu kuću, mm nešto prčka po kuhinji, tjera me da jedem a meni je od hrane muka
Al eto na nagovor mm pojedem pojedem jabuku, popijem jogurt i onako izležavam se

MM vidi da mi je bolje i odlazi do radnje, ja se odlučim istuširati, i baš mi prija
Vratim se u krevet šaltam programe na tv-u i malo telefoniram
I dok pričam sa snahom negdje oko 16 sati osjetim lagane bolove u donjem dijelu stomaka
kontam bezveze, proći će, no ne prolazi....
odlazim u toalet i na vešu vidim da sam lagano prokrvarila
Hvata me panika, ne znam gdje je tel, Ajša isti donosi, zovem mm-a i kažem mu da nisam dobro i on je već tu prije nego sam čini mi se prekinula razgovor
Pakujem stvari u kesu???? ne znam gdje mi je bilo kakav ruksak, tašna i sl
Trpam maice, helanke, punač za mob, ne znam gdje su mi neseseri, mm mi dodaje svoj....
uzimam drugu kesu trpam Ajšine stvari, jer je namjeravamo ostaviti kod moje mame

Napokon izlazimo iz stana, bolovi su lagani.... zovem mamu da sidje ispred haustora i uzme Ajšu
Mama je zabrinuta, plače.....
ja kažem biće sve ok, smješkam joj se a u sebi molim Boga samo da je beba živa, milujem stomak i zovem je, molim da se javi... ali više bebu neosjetim
U hitnoj mm uzima uputnicu... i u 17 smo već na Jezeru
Dežurni dr me pregleda putem UZ-a, ja samo ponavljam: jel živa beba??? jel živaa???
kaže živa je, srce kuca, ja plačem od sreće, od straha od panike, ne znam više

kažem da sam prokrvarila, dr mi kaže da se skinem da će me pregledati vaginalno, al prije toga izlijećem na hodnik da kažem mm da je beba živa, izlazim vidim mog brata.... došao je.... priča na tel
vraćam se na ginekološki pregled, dr kaže da sam otvorena 5-6 prstiju i da je porod krenuo.... nema nazad.... ustajem.... donose mi spavaćicu, bolovi su sve jači, postavljaju mi razna pitanja, u početku obrazlažem a kasnije odgovaram sa DA i NE
Nemam više snage, dr kaže da predišem al ja kažem da je gotovo beba izlazi, stojim, mm je ukočen, nešto govori, ne čujem ga
Čujem samo dr-a koji govori da beba ima težinu oko 1100 grama i da ću se porodi za 2 sata...

Kažem sestri da me vodi u salu, pita me za papuče, nemam ih....
idem za sestrom i vode me u pripremu..... hodam, vodenjak puca.... dr i sestre iz sale trčećim korakom idu prema meni sa pokretnim krevetom, liježim na isti, dr mi skida veš, trčeći me unose u salu za porode, prebacuju na krevet predvidjen za porod ...
Dr čita nalaz: 30 sedmica, porod spontan, drugi porod, beba zatkom

zaglavljuju se držači za noge, sestra vuče, ja dajem jedan napon, naprave mi epi i beba je van
Pitam jel živa, drmusam sestre, čistačice, skoro pa ustajem
kažu živa je, čujem je kako plače, plačem i ja, od sreće, neizvjesnosti..... uzimaju je, odnose u drugi kutak sale, ona plače, PLAČE!!! čujem je.... kažu mi curica je....
Sala je puna doktora, sestri, žena se do mene poradja, pedijatar je tu, pregleda MOJU CURU, prenosi je ispred mene, ja pružam ruke, molim na tren da mi je daju.... stavlja je na vagu, 1700 grama, 47 cm duga, dr kaže velika cura za 30 sedmicu
Ona izgleda divno, maše rukicama i nogicama, plače, ružičasta je, pedijatar kaže da će sve biti ok

Odnose je, kažu mora hitno u inkubator, na respirator, nisu mi je dali ni na tren


posteljica izlazi, zatim me šiju, ne osjećam bol, nikakvu....
pitam jel posteljica ok, kažu sve jeste
tražim infuziju, nisam čestito jela 2 dana, kontam trebaće mi snaga za dalje, za borbu , za moje dijete....
sjetim se da nisam mami dala Ajšinu flašicu, i pitam se kako će bez flašice .... nemam mob , sve stvari su kod mm

U sali telefoni zvone, pitaju mama, brat, muž i prijatelji za moje stanje, zove i babica koja me porodila s Ajšom...
Sjetim se da ne znam koji je datum, pitam sestru, kaže 3 decembar, došli ste u 17 sati, porodili se u 17,20....

Nakon dva sata me vode u sobu, pred liftom su moj brat i snaha, grle me i ljube, plaču a ja ih tješim
kažem biće sve u redu, daju mi stvari i uzimaju čizme u kojim sam se porodila
kažem im za AJšinu flašicu, da odnesu mami isti, neće moći bez nje spavati

MM ne vidim, nema ga.... ne govore mi gdje je....

stižemo na 6 sprat, ustajem s kreveta, osjećam se dobro fizički, sestra bi mi pomogla da se istuširam, al ja mogu sama, pomoć mi ne treba
Ulazimo u sobu i ja odmah zovem mm-a
On je presretan, kaže kako je lijepa, ima tvoje oči, velike i crne, sad sam bio kod nje, pjevao sam joj i tepao
Ja pitam jel rekao da je volimo, najviše, kaže jesam, rekao sam, smijemo se, sretni smo
mislimo sve je iza nas....

MM kaže da će se javiti kasnije da ide kupiti poklone za osoblje pedijatrije

Zovem za 30-45 min mm se ne javlja, hvata me panika, uporno zovem, zovem mamu, brata, snahu.....
napokon mm se javio, glas mu drhti, kaže da se sve iskompliciralo, da su bebi stavili dren sa obje strane pluća
da je ishod neizvjestan, prekidam razgovor, ustajem i tulumarim hodnicima, ne znam gdje je izlaz
ne plačem, osjećam bol i bespomoćnost dok se vučem po sobama i hodnicima tražeći osoblje

ugledam sestru, ona je zapanjena, pritrčava mi i kaže da se vratim u sobu.... kažem ne, ne želim, želim da odma dodje pedijatar il ja odlazim
smiruje me i vraća u sobu, dolazi pedijatar, govori mi nešto, od svega odzvanja u glavi "pluća nisu razvijena dobvoljno, ishod je neizvjestan"....

ne plačem, u šoku sam, sanjam li ja ovo sve?? pitam se....

Ležim na krevetu i hiljadu mi misli prolazi kroz glavu, mislim sabur je na prvu, hrabrim sebe, ne daj se, Bog odlučuje, smiri se, moraš biti jaka, stegni srce sad, ne baksuziraj....
i tako cijelu noć do ujutru....

dolazi dr koji me porodio, saopćava mi da je beba umrla, u 03:30
dišem duboko, rukama stišćem plahte na krevetu, ne plačem
dolazi pedijatar, briše suze s lica, ja ćutim, ništa ne pitam, samo ponavljam u sebi "sabur je na prvu"....
ima vremena za tugu, za suze.... polako.... ne uznemiravaj ostale porodilje.... strpi se....

Zovem mm, brata, kažem da se pobrinu sa dženazu, s mm se usaglašavam za ime, Ajra....

razmišljam, pričam sama sa sobom, danas ćeš kući, moraš biti jaka, zbog mm-a, Ajše, mame, brata, zbog onih koji se brinu....
moraš ustati da jedeš, obući se i izgledati pristojno

Sve to i radim, kao programirana....

Izlazim iz bolnice, vidim mm i počnem da plačem, on me zagrli i kaže "ne plači, rodićeš ti nama još petoro djece".....
brat me tješi.... ulazimo u auto, odlazimo, ne okrećem se, gledam naprijed i mislim na Ajšu












Citam ovo,a u pozadini http://www.youtube.com/watch?v=M3xjz4nxzGQ...i user posted image user posted image user posted image .
Molim Allaha da vam nadoknadi prazninu i podari nagradu za sabur.


suze nisam mogla zaustaviti kroz maglu sam citala.

amin na jasmin dovu,bilo sta da kazem je suvisno user posted image user posted image

< Poruku je uredio amanullah -- 24.3.2013 12:34:37 >


_____________________________

Abdullah obradovao mami 23.02.2010

Zivot bez vjere je prazan i besmislen !

(odgovor članu jasmin)
Neposredna veza do poruke: 1872
   RE: vaše porođajna priča
24.3.2013 12:49:48   
MaminaBeba

IZVORNA PORUKA: medic slatki

MaminaBeba bas si me rasplakala svojom divnom pricom, tako je puna emocija user posted image user posted image user posted image user posted image

Hvala dragom Bogu pa je sve proslo tako lako, lijepo i brzo user posted image

Sa sminkom si me nasmijala user posted image



user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

*07.08.2010*
Mamin i tatin princ, blagoslov, život!

*16.03.2013*
Mamina, tatina, bracina princeza, naša druga radost!

(odgovor članu Medić*)
Neposredna veza do poruke: 1873
   [Obrisana poruka]
24.3.2013 13:02:02   
Brisani uporabnik
[Sadržaj poruke je obrisan]

(odgovor članu MaminaBeba)
  Neposredna veza do poruke: 1874
   RE: vaše porođajna priča
24.3.2013 14:33:56   
melin

IZVORNA PORUKA: amanullah

IZVORNA PORUKA: jasmin


IZVORNA PORUKA: veeseelaa

evo i moje priče

u petak sam bila kod dr Cileta, uz uredan, bez kontrakcija, ušće zatvoreno, 30 sedmica
ja sva hepi, ne hodan, letim, dobila samo 5 kg, Cile kaže beba je malo duža od prosječne, spol još ne znamo

To isto veče dobijem temperaturu, zvrknem mm da kupi paracatamol
popijem jedan i zzzzz
subota, nedjelja temp dolazi i odlazi a ja ko da me tramvaj udario, ne kašljem, ne šmrcam al temp se stalno javlja i spada nakon što popijem paracatamol
U ponedjeljak ujutro javljam na poslu da neću doći, kontam eto me sutra, biću garant bolje
I tokom jutra mi je već bolje,
Ajša je rasturila cijelu kuću, mm nešto prčka po kuhinji, tjera me da jedem a meni je od hrane muka
Al eto na nagovor mm pojedem pojedem jabuku, popijem jogurt i onako izležavam se

MM vidi da mi je bolje i odlazi do radnje, ja se odlučim istuširati, i baš mi prija
Vratim se u krevet šaltam programe na tv-u i malo telefoniram
I dok pričam sa snahom negdje oko 16 sati osjetim lagane bolove u donjem dijelu stomaka
kontam bezveze, proći će, no ne prolazi....
odlazim u toalet i na vešu vidim da sam lagano prokrvarila
Hvata me panika, ne znam gdje je tel, Ajša isti donosi, zovem mm-a i kažem mu da nisam dobro i on je već tu prije nego sam čini mi se prekinula razgovor
Pakujem stvari u kesu???? ne znam gdje mi je bilo kakav ruksak, tašna i sl
Trpam maice, helanke, punač za mob, ne znam gdje su mi neseseri, mm mi dodaje svoj....
uzimam drugu kesu trpam Ajšine stvari, jer je namjeravamo ostaviti kod moje mame

Napokon izlazimo iz stana, bolovi su lagani.... zovem mamu da sidje ispred haustora i uzme Ajšu
Mama je zabrinuta, plače.....
ja kažem biće sve ok, smješkam joj se a u sebi molim Boga samo da je beba živa, milujem stomak i zovem je, molim da se javi... ali više bebu neosjetim
U hitnoj mm uzima uputnicu... i u 17 smo već na Jezeru
Dežurni dr me pregleda putem UZ-a, ja samo ponavljam: jel živa beba??? jel živaa???
kaže živa je, srce kuca, ja plačem od sreće, od straha od panike, ne znam više

kažem da sam prokrvarila, dr mi kaže da se skinem da će me pregledati vaginalno, al prije toga izlijećem na hodnik da kažem mm da je beba živa, izlazim vidim mog brata.... došao je.... priča na tel
vraćam se na ginekološki pregled, dr kaže da sam otvorena 5-6 prstiju i da je porod krenuo.... nema nazad.... ustajem.... donose mi spavaćicu, bolovi su sve jači, postavljaju mi razna pitanja, u početku obrazlažem a kasnije odgovaram sa DA i NE
Nemam više snage, dr kaže da predišem al ja kažem da je gotovo beba izlazi, stojim, mm je ukočen, nešto govori, ne čujem ga
Čujem samo dr-a koji govori da beba ima težinu oko 1100 grama i da ću se porodi za 2 sata...

Kažem sestri da me vodi u salu, pita me za papuče, nemam ih....
idem za sestrom i vode me u pripremu..... hodam, vodenjak puca.... dr i sestre iz sale trčećim korakom idu prema meni sa pokretnim krevetom, liježim na isti, dr mi skida veš, trčeći me unose u salu za porode, prebacuju na krevet predvidjen za porod ...
Dr čita nalaz: 30 sedmica, porod spontan, drugi porod, beba zatkom

zaglavljuju se držači za noge, sestra vuče, ja dajem jedan napon, naprave mi epi i beba je van
Pitam jel živa, drmusam sestre, čistačice, skoro pa ustajem
kažu živa je, čujem je kako plače, plačem i ja, od sreće, neizvjesnosti..... uzimaju je, odnose u drugi kutak sale, ona plače, PLAČE!!! čujem je.... kažu mi curica je....
Sala je puna doktora, sestri, žena se do mene poradja, pedijatar je tu, pregleda MOJU CURU, prenosi je ispred mene, ja pružam ruke, molim na tren da mi je daju.... stavlja je na vagu, 1700 grama, 47 cm duga, dr kaže velika cura za 30 sedmicu
Ona izgleda divno, maše rukicama i nogicama, plače, ružičasta je, pedijatar kaže da će sve biti ok

Odnose je, kažu mora hitno u inkubator, na respirator, nisu mi je dali ni na tren


posteljica izlazi, zatim me šiju, ne osjećam bol, nikakvu....
pitam jel posteljica ok, kažu sve jeste
tražim infuziju, nisam čestito jela 2 dana, kontam trebaće mi snaga za dalje, za borbu , za moje dijete....
sjetim se da nisam mami dala Ajšinu flašicu, i pitam se kako će bez flašice .... nemam mob , sve stvari su kod mm

U sali telefoni zvone, pitaju mama, brat, muž i prijatelji za moje stanje, zove i babica koja me porodila s Ajšom...
Sjetim se da ne znam koji je datum, pitam sestru, kaže 3 decembar, došli ste u 17 sati, porodili se u 17,20....

Nakon dva sata me vode u sobu, pred liftom su moj brat i snaha, grle me i ljube, plaču a ja ih tješim
kažem biće sve u redu, daju mi stvari i uzimaju čizme u kojim sam se porodila
kažem im za AJšinu flašicu, da odnesu mami isti, neće moći bez nje spavati

MM ne vidim, nema ga.... ne govore mi gdje je....

stižemo na 6 sprat, ustajem s kreveta, osjećam se dobro fizički, sestra bi mi pomogla da se istuširam, al ja mogu sama, pomoć mi ne treba
Ulazimo u sobu i ja odmah zovem mm-a
On je presretan, kaže kako je lijepa, ima tvoje oči, velike i crne, sad sam bio kod nje, pjevao sam joj i tepao
Ja pitam jel rekao da je volimo, najviše, kaže jesam, rekao sam, smijemo se, sretni smo
mislimo sve je iza nas....

MM kaže da će se javiti kasnije da ide kupiti poklone za osoblje pedijatrije

Zovem za 30-45 min mm se ne javlja, hvata me panika, uporno zovem, zovem mamu, brata, snahu.....
napokon mm se javio, glas mu drhti, kaže da se sve iskompliciralo, da su bebi stavili dren sa obje strane pluća
da je ishod neizvjestan, prekidam razgovor, ustajem i tulumarim hodnicima, ne znam gdje je izlaz
ne plačem, osjećam bol i bespomoćnost dok se vučem po sobama i hodnicima tražeći osoblje

ugledam sestru, ona je zapanjena, pritrčava mi i kaže da se vratim u sobu.... kažem ne, ne želim, želim da odma dodje pedijatar il ja odlazim
smiruje me i vraća u sobu, dolazi pedijatar, govori mi nešto, od svega odzvanja u glavi "pluća nisu razvijena dobvoljno, ishod je neizvjestan"....

ne plačem, u šoku sam, sanjam li ja ovo sve?? pitam se....

Ležim na krevetu i hiljadu mi misli prolazi kroz glavu, mislim sabur je na prvu, hrabrim sebe, ne daj se, Bog odlučuje, smiri se, moraš biti jaka, stegni srce sad, ne baksuziraj....
i tako cijelu noć do ujutru....

dolazi dr koji me porodio, saopćava mi da je beba umrla, u 03:30
dišem duboko, rukama stišćem plahte na krevetu, ne plačem
dolazi pedijatar, briše suze s lica, ja ćutim, ništa ne pitam, samo ponavljam u sebi "sabur je na prvu"....
ima vremena za tugu, za suze.... polako.... ne uznemiravaj ostale porodilje.... strpi se....

Zovem mm, brata, kažem da se pobrinu sa dženazu, s mm se usaglašavam za ime, Ajra....

razmišljam, pričam sama sa sobom, danas ćeš kući, moraš biti jaka, zbog mm-a, Ajše, mame, brata, zbog onih koji se brinu....
moraš ustati da jedeš, obući se i izgledati pristojno

Sve to i radim, kao programirana....

Izlazim iz bolnice, vidim mm i počnem da plačem, on me zagrli i kaže "ne plači, rodićeš ti nama još petoro djece".....
brat me tješi.... ulazimo u auto, odlazimo, ne okrećem se, gledam naprijed i mislim na Ajšu












Citam ovo,a u pozadini http://www.youtube.com/watch?v=M3xjz4nxzGQ...i user posted image user posted image user posted image .
Molim Allaha da vam nadoknadi prazninu i podari nagradu za sabur.


suze nisam mogla zaustaviti kroz maglu sam citala.

amin na jasmin dovu,bilo sta da kazem je suvisno user posted image user posted image

user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu amanullah)
Neposredna veza do poruke: 1875
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  73 74 [75] 76 77   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  73 74 [75] 76 77   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Za dojilje.
пеперутка16

Malo čudno pitanje, ali me zanima: da li su dojilje probale svoje mleko?

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *