Mrgica
|
Vec duze vremena hocu da napisem svoju porodjajnu pricu,ali nikako da obavim to.Termin mi je bio 25.4, ali nekako sam znala da ce se moja peruškica(tako smo je zvali ja i mm dok je bila u trbi) roditi ranije,i tako je i bilo.Dan prije mog poroda moje terminusa sa rr-a se porodila i sms-om mi javila sretnu vijest,bila sam sretna zbog nje,ali i pomalo ljubomorna sto ona svoje pile vec drzi u rukama,a ja jos moram da cekam Bog zna koliko dana da dozivim isto.Ni slutila nisam da cu i ja njoj vec sutra dan javiti isto.
Lagani bolovi su me probudili ujutro oko 6h, 20-tog aprila, mm je ustao na posao,a ja mu onako iz kreveta u sali masem i kazem-papa odosmo mi u bolnicu,danas cemo se roditi. Pita on jel te boli,rekoh malo,nista strasno.Ode on na posao i ja kontam odoh se istusirati i obuci,neka sam spremna za bolnicu pa kad god da krene,a sve u glavi kontam nece to prije nekad veceras.Ali, poslije tusiranja,oblacim se a bolovi postaju sve intenzivniji,pokusavam da mjerim razmake izmedju bola,ali nekako su mi suvise kratki,javljaju se svakih 2-3 minute.Mm zove sa posla,pita da dodje kuci,ma reko ne,nece to jos.Ali,15min nakon zavrsenog razgovora zovem ja njega da dodje kuci,samo da bude uz mene,i on dolazi,govori mi da idemo u bolnicu,ja necu,kazem sta cu bezveze tamo lezati do veceras,nece ovo prije veceras,ja sam prvorotka,a na vjezbama su nas ucili da od prvog bola do poroda prodje najmanje 12h,a mene zabolilo oko 6 ujutro.Medjutim mene boli sve vise, i on kaze nema vise price ides u bolnicu i gotovo,makar te vratili kuci,neka te pregledaju.Mene boli, ne mogu da se sagnem da obucem cipele,on mi ih oblaci i krecemo oko 9.00od kuce.U putu sve vise boli,ne mogu da sjedim kako treba,vec nekako na stranu,mm mi nesto govori ja kazem suti i vozi,pozuri,vec pocinje da me napinje.Ulazimo u bolnicu u prijemnu ambilantu,ja samo molim Boga da budem sto vise otvorena da se ne patim.Uvode me kod dr,pregleda me,ja ocekujem da ce reci 3-4 prsta otvorena,kad ona kaze sestrici 9 prstiju( ili centimetara,nemam pojma kako oni to mjere) otvorena, odmah u salu.U sebi zahvaljujem Bogu sto odmah idem na porod.Primaju me gore na odjel u Vojnoj,vidim moj dr Nenad Miseljic dezurnim,odmah mi je laknulo.Pregleda me i on,smiruje me i kaze sve je ovo idealno,sat ces ti jos malo, ne brini.Tu mi uzimaju podatke i sestrica pita dr hoce li odmah u salu,kaze on hajde malo u sobu da vide hoce li mi vodenjak spontano puci.Mm otisao po kofer moj iz auta da donese ali nije stigao,jer su mi oni dali svoji spavacicu i smestili me u sobu.Sestrica mi govori ako pukne vodenjak da je zovem,ja lezim na krevetu,boli ,napinje me ,ona mi je vec rekla ranije da slobodno tiskam jer sam dovoljno otvorena.Ja disem,pusem,vise nikakvog reda u trudovima nema,samo me napinje ja tiskam,odjednom iz mene neka voda,ja mislila da sam se upiskila ne zovem nikoga,samo pusem i pusem.Dolazi sestrica kaze pukao vodenjak odmah u salu, pjeske sam dosla do tamo.I tu moj dr ,babica i specijalizant .Hrabrili su me govorili da tiskam ja guram, u po frke uhvati me grc u nozi,ja govorim to specijalizantu,kaze on ma mani grč sada-guraj .I tako 3 napona,ili 4 ne sjecam se vise,dr mi se nasloni na stomak u 12.15 hop gotovo,izadje bebica.Ne cujem plac,samo govorim,zasto ne place, oni me smiruju govore polako.Vidim odnose je pod neko svetlo,ciste joj nosic i ona zaplaka.Allahu moj,nicemu na svijetu se nisam vise obradovala vec tom placu.Kupaju je i daju mi je u narucje,a ona onako malena sva nekakva crna, sa garavom kosicom gleda u mene.Zahvaljujem Bogu dragome sto smo obje zive i zdrave.Dr me siju dok ja drzim bebu,kazu puno si pukla krupna beba 4450gr i 56cm duga.A ja kontam bas me briga samo neka je ziva i zdrava pa ti siju koliko hoces.Uzimaju je od mene,dr i dalje sije kao da veze goblen,naprska me sa nekim anestetikom i kao lakse mi ,ne boli toliko,ali oni i dalje sije,ja sve pitam kad ce vise kraj,boli me,kaze jos malo,a mene boli sve vise i vise.Govorim dr naprskaj me jos tim cudom,naprskaj me. Oni se smiju kaze ne smijem vise.Napokon kaze gotovo,gledam na sat 13.00h,sa dzamije se cuje ezan,petak, dzuma,zahvaljujem dragom Allahu sto je sve dobro proslo i placem od srece.Odvoze me u sobu,donose telefon i onda zovem mm,placem od srece i on place,zovem mamu i babu,brata, opet placem ,placu i oni prvo unuce nije mala stvar.Poslije zovem raju,rodbinu,mnogi me pitaju jesam li sigurna da sam rodila jer po glasu im djelujem super,a ja se tako i osjecam nista me ne boli,nisam umorna,ma nista.Nakon 2h babica dolazi da ustanem,ali ne mogu zuji mi u usima,vracaju me nazad i daju infuziju,jos 2h lezanja i onda ustajem,tusiram se i presvlacim,tada mi donose moju peruskicu prvo dojenje,nema ljepseg osjecaja na svijetu,slikam je i saljem slikice mm.Sutra dan nas pustaju kuci.MM je iznosi iz bolnice i place,sav ponosan,sretan,i ja sam sretna i tada ,a i sada nakon 8mj,hvala dragom Allahu dz.s kada mi je podario moju curu,moju Džejnicu,samo neka mi je ziva i zdrava.
Svim majkama bih pozeljela porod kao moj,da je boljelo-jeste,ali nista strasno.Kod mene je sve ,hvala Bogu brzo proslo,sto se tice mog poroda rodila bih ovako jos petero.
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Visnjice,brzo se sav bol zaboravi kad uzmes 
Ali šta te briga. Bolje ti je da si imala ovako lagan porod i da je bebica sama izašla bez ičije pomoći, nego da si imala svitu ljekara i sestara oko sebe, a napatila se.
