Mrgica -> RE: vaše porođajna priča (17.12.2012 13:44:49)
|
Vec duze vremena hocu da napisem svoju porodjajnu pricu,ali nikako da obavim to.Termin mi je bio 25.4, ali nekako sam znala da ce se moja peruškica(tako smo je zvali ja i mm dok je bila u trbi) roditi ranije,i tako je i bilo.Dan prije mog poroda moje terminusa sa rr-a se porodila i sms-om mi javila sretnu vijest,bila sam sretna zbog nje,ali i pomalo ljubomorna sto ona svoje pile vec drzi u rukama,a ja jos moram da cekam Bog zna koliko dana da dozivim isto.Ni slutila nisam da cu i ja njoj vec sutra dan javiti isto. Lagani bolovi su me probudili ujutro oko 6h, 20-tog aprila, mm je ustao na posao,a ja mu onako iz kreveta u sali masem i kazem-papa odosmo mi u bolnicu,danas cemo se roditi.[sm=smiley1.gif]Pita on jel te boli,rekoh malo,nista strasno.Ode on na posao i ja kontam odoh se istusirati i obuci,neka sam spremna za bolnicu pa kad god da krene,a sve u glavi kontam nece to prije nekad veceras.Ali, poslije tusiranja,oblacim se a bolovi postaju sve intenzivniji,pokusavam da mjerim razmake izmedju bola,ali nekako su mi suvise kratki,javljaju se svakih 2-3 minute.Mm zove sa posla,pita da dodje kuci,ma reko ne,nece to jos.Ali,15min nakon zavrsenog razgovora zovem ja njega da dodje kuci,samo da bude uz mene,i on dolazi,govori mi da idemo u bolnicu,ja necu,kazem sta cu bezveze tamo lezati do veceras,nece ovo prije veceras,ja sam prvorotka,a na vjezbama su nas ucili da od prvog bola do poroda prodje najmanje 12h,a mene zabolilo oko 6 ujutro.Medjutim mene boli sve vise, i on kaze nema vise price ides u bolnicu i gotovo,makar te vratili kuci,neka te pregledaju.Mene boli, ne mogu da se sagnem da obucem cipele,on mi ih oblaci i krecemo oko 9.00od kuce.U putu sve vise boli,ne mogu da sjedim kako treba,vec nekako na stranu,mm mi nesto govori ja kazem suti i vozi,pozuri,vec pocinje da me napinje.Ulazimo u bolnicu u prijemnu ambilantu,ja samo molim Boga da budem sto vise otvorena da se ne patim.Uvode me kod dr,pregleda me,ja ocekujem da ce reci 3-4 prsta otvorena,kad ona kaze sestrici 9 prstiju( ili centimetara,nemam pojma kako oni to mjere) otvorena, odmah u salu.U sebi zahvaljujem Bogu sto odmah idem na porod.Primaju me gore na odjel u Vojnoj,vidim moj dr Nenad Miseljic dezurnim,odmah mi je laknulo.Pregleda me i on,smiruje me i kaze sve je ovo idealno,sat ces ti jos malo, ne brini.Tu mi uzimaju podatke i sestrica pita dr hoce li odmah u salu,kaze on hajde malo u sobu da vide hoce li mi vodenjak spontano puci.Mm otisao po kofer moj iz auta da donese ali nije stigao,jer su mi oni dali svoji spavacicu i smestili me u sobu.Sestrica mi govori ako pukne vodenjak da je zovem,ja lezim na krevetu,boli ,napinje me ,ona mi je vec rekla ranije da slobodno tiskam jer sam dovoljno otvorena.Ja disem,pusem,vise nikakvog reda u trudovima nema,samo me napinje ja tiskam,odjednom iz mene neka voda,ja mislila da sam se upiskila ne zovem nikoga,samo pusem i pusem.Dolazi sestrica kaze pukao vodenjak odmah u salu, pjeske sam dosla do tamo.I tu moj dr ,babica i specijalizant .Hrabrili su me govorili da tiskam ja guram, u po frke uhvati me grc u nozi,ja govorim to specijalizantu,kaze on ma mani grč sada-guraj [sm=smiley1.gif].I tako 3 napona,ili 4 ne sjecam se vise,dr mi se nasloni na stomak u 12.15 hop gotovo,izadje bebica.Ne cujem plac,samo govorim,zasto ne place, oni me smiruju govore polako.Vidim odnose je pod neko svetlo,ciste joj nosic i ona zaplaka.Allahu moj,nicemu na svijetu se nisam vise obradovala vec tom placu.Kupaju je i daju mi je u narucje,a ona onako malena sva nekakva crna, sa garavom kosicom gleda u mene.Zahvaljujem Bogu dragome sto smo obje zive i zdrave.Dr me siju dok ja drzim bebu,kazu puno si pukla krupna beba 4450gr i 56cm duga.A ja kontam bas me briga samo neka je ziva i zdrava pa ti siju koliko hoces.Uzimaju je od mene,dr i dalje sije kao da veze goblen,naprska me sa nekim anestetikom i kao lakse mi ,ne boli toliko,ali oni i dalje sije,ja sve pitam kad ce vise kraj,boli me,kaze jos malo,a mene boli sve vise i vise.Govorim dr naprskaj me jos tim cudom,naprskaj me.[sm=smiley36.gif]Oni se smiju kaze ne smijem vise.Napokon kaze gotovo,gledam na sat 13.00h,sa dzamije se cuje ezan,petak, dzuma,zahvaljujem dragom Allahu sto je sve dobro proslo i placem od srece.Odvoze me u sobu,donose telefon i onda zovem mm,placem od srece i on place,zovem mamu i babu,brata, opet placem ,placu i oni prvo unuce nije mala stvar.Poslije zovem raju,rodbinu,mnogi me pitaju jesam li sigurna da sam rodila jer po glasu im djelujem super,a ja se tako i osjecam nista me ne boli,nisam umorna,ma nista.Nakon 2h babica dolazi da ustanem,ali ne mogu zuji mi u usima,vracaju me nazad i daju infuziju,jos 2h lezanja i onda ustajem,tusiram se i presvlacim,tada mi donose moju peruskicu prvo dojenje,nema ljepseg osjecaja na svijetu,slikam je i saljem slikice mm.Sutra dan nas pustaju kuci.MM je iznosi iz bolnice i place,sav ponosan,sretan,i ja sam sretna i tada ,a i sada nakon 8mj,hvala dragom Allahu dz.s kada mi je podario moju curu,moju Džejnicu,samo neka mi je ziva i zdrava. Svim majkama bih pozeljela porod kao moj,da je boljelo-jeste,ali nista strasno.Kod mene je sve ,hvala Bogu brzo proslo,sto se tice mog poroda rodila bih ovako jos petero.[sm=smiley1.gif]
|
|
|
|