|
Eli83 -> RE: vaše porođajna priča (8.1.2010 19:50:08)
|
Drage moje evo i ja sam našla malo vremena da vam napišem svoju porođajnu priču.
Nama je bio termin 15.12., cijela trudnoća je bila uredna, bez ikakvih problema hB, i ja sma uživala u svakoj sekundi. 01.12. sam imala termin kod privatnika sobzirom da sam trudnoću vodila kod dva doktora, uradio mi je ultrazvuk, sve uredu i kaže on meni da ne očekujem bebicu prije 15., nakon ultrazvuka trebao mi je uraditi vaginalni pregled, neugodno iskustvo ali mora se.
Prilikom pregleda on se pravo začudio jer vaginalni pregled i ultrazvuk pokazuju totalno različita stanja, naime ja sam bila otvorena već 3 prsta da ni jednu jedinu bol nisam osjetila, i već je grlić bio totalno zbrisan, znači porod bi trebao da krene u roku od par sati. Kaže on meni "hajde se ti sad spremi i idi u bolnicu da se porodiš jer po ovom stanju ti ćeš svoju bebicu da držiš za par sati u naručju". Odemo ja mm kući po torbu a ja sva rastresena, ne mogu da vjerujem da je krenulo, pa ima još 15 dana, mene ništa ne boli, ma iskreno rećeno nisam ja još spremna. Kada smo stigli kući kažem ja mm da ja nebi u bolnicu možda je bolje da sačekam dok me zaboli, ali on nije dao da uopšte pomišljam na to nego samo u bolnicu i ništa drugo.
U 14.15h smo stigli u bolnicu, doktor me pregleda, ja već 4 prsta otvorena, spremna da se porađam. MM me čekao vani, kažem ja njemu odoh se ja porađati a on jadan sav izgubljen pita mene a šta ću ja sad, kažem ja njemu idi plati kredit ( na koje gluposti čovjek misli, ma za ne povjerovati).
Kada su me primili na odjel pregleda me babica i obavi sve što je potrebno, i kaže ona meni to će za 2-3 sata biti gotovo. Do tada ja apsolutno nisam imala ni jednog jedinog bola, ništa osjećala nisam, ma nisam uopšte shvatila da je to već krenulo. Nisu mi odmah uključili drip nego prvo su me pustili da šetam, sve dok ne osjetim bolove, međutim i nakon 2 sata provedena šetajući mene ništa nije bolilo, a i dalje sam bila otvorena 4 prsta.
Babica je čekala do 18h da vidi da li će me početi boliti međutim ništa, niko od osoblja u bolnici nije mogao da vjeruje da se ja konstantno otvaram a da me unatoč tome ništa ne boli. U 18.30h uključe mi drip, i tek tada su počeli bolovi, na početku slabijeg intenziteta da bi se sve bili jači i jači. Oko 20h bolovi su bili najjači, ja sam se vrtila na onom groznom krevetu, tražila najbolji položaj i pokušavala da predišem bolove. U 21h prilikom pregleda pukne mi vodenjak i krene pravi porod. S obzirom da su bolovi bili podnošljivi nisam ni vrištala. Sve je bilo super dok nisam trebala da tiskam, iako sam pokušavala i davala sve od sebe nije mi nikako uspijevalo da tiskam dovoljno koliko je trebalo da rodim svoje pile. Doktor je počeo da viče na mene kako mi je više stalo do mog tijela nego do bebe, da se bojim da ću popucati i zbog toga ne tiskam dovoljno. Iako sam se nenormalno trudila više nije moglo, počelo mi je tijelo trniti, u jednom momentu nisam više osjećela ni noge ni ruke, počela sam da se gubim, babica mi je dala kisik, iako nisam imala strašne bolove tijelo nije više moglo. Kada je beba već bila između kostiju, znači u porođajnom kanalu doktor je pojačao pritisak na mene jer se plašio da bebici neće naškoditi da se dugo zadržava u porođajnom kanalu. U 21.15h ja sam skupila svu snagu, iskoristila napon i tiskala koliko sam mogla, sve sam dala od sebe samo da moja bebica ugleda svjetlost dana bez ikakvih posljedica, uz pomoć doktora i babice ( i jednog velikog reza ) moja princeza je izletila kao čep, nije bila ni krvava ni modra, ma prelijepo malo stvorenje. Prvo što sam pitala jeste da li plače, u cijeloj frci nisam ni čula da li je proplakala, ali moje sunce je plakalo, ma to je bila najljepša pjesma koju je mama ikad čula u životu. Kada su mi stavili na grudi plakala sam od sreće, gledala u najljepše okice na svijetu i užival u svakoj sekundi sa svojim piletom. Rođena je sa 3150gr i duga 56cm, tako je bila lijepa.
Prilikom izbacivanja posteljice puknuo je dio pupčane vrpce i doktor je morao posteljicu da vadi rukama, nije ni to bilo tako strašno, ušio me je, završio sve a ja sam lebdila, nisam više ništa osjećaja, samo su mi dvije najljepše zvjezdice bile u glavi, moj ponos moja curica.
Kasnije mi je babica rekla da je pupčana vrpca bila prekratka i da zbog toga ja nisam bila u stanju da tiskam i da mala ima udubljenje na glavi zato što je dugo bila između kostiju ali da će to proći za par sedmica.
Danas je mojoj princezi mjesec dana, hB zdrava je bebica, masallah napreduje već ima 4kg, sluša svoju mamu i uljepšava mi svaki dan mog života.
|
|
|
|