|
hanabanana -> RE: Individualizam (12.9.2012 14:06:55)
|
Ja mislim da svojoj djeci ostavljam pravo izbora.
Recimo da se mene pitalo, ne bi išla u pripremni razred muzičke.
Ne zato što mislim da nije muzikalna, nego zato što će mi zaista biti teret da je narednih šest godina vozikam 4 puta sedmično na Grbavicu. Pa nisam ni ja taksista. Možda je do moje lijenosti, ali eto.
Ipak, pristala sam na to da budem taksista.
Imala je izbor da kaže da li će ili neće vjeronauku...
Uši im nisam bušila dok nisu same rekla da hoće.
Ja uopšte ne nosim nakit, moja S. kad izlazi iz kuće liči na novogodišnju jelku ( i zaista ne znam od koga je to pokupila ).
Suknju sam počela nositi intezivno u 30-toj, ove moje ne izlaze iz suknji i haljina.
Ne biram im odjeću i cipele.
Dajem im pravo da izaberu.
H. je neki dan kupila suknju koja prvo - ne liči ni na šta, kao drugo - grozno joj stoji.
Muž se zgrozio što sam joj to kupila, ali moj je stav da ima dovoljno godina da sama kaže: ovo mi se svidja, ovo ne.
A i za par godina će biti i dovoljno samokritična da zna da li joj nešto pristaje ili ne.
Medjutim da mi kaže: Ja neću u srednju.
Tu bi njihovom individualizmu i pravu na mišljenje bio kraj.
Jer tu nema alt_ernative i pregovaranja.
Ali na fax ne moraju ići.
Od volje im.
|
|
|
|