emma.L
|
Mi smo danas ponovno krenuli u vrtić, ali privatno. Bez problema ikakvih. Opet smo danima pripremali teren i pričali, i jutros nas dvije za rukicu i šetnja do vrtića. Oduševila se dvorištem i ljuljama, patuljcima ispred vrata, onda smo malo ušle u predsoblje i gledale dječicu kroz staklo kako se igraju. Onda je došla teta, pa smo se upoznale i čim sam joj obukla pape, teta je uzela, malo oko nje i odnese je , bez problema ikakvih. Ja se sa ženom dogovorila sve i preko vrata. Poslije zovem, kažu nije plakala ali često spomene da će doći mama po nju. Pitam šta radi, kaže teta hrani nju, a ona bebe i da je super doručkovala . I u podne, MM kaže neka tebe, ja odoh po nju. Ne znam što pristadoh, uglavnom, rasplakala se tek kad je vidjela da nisam ja došla po nju. Voljela bih da me je vrag odnio ali da joj nisam to uradila. Ako se nešto djetetu kaže, mora se ispoštovati, a ja sam valjda mislila da će biti sretna da bilo tko dođe po nju. Odmah me pita što nisam došla srce moje. Uglavnom, obećala sam sutra da je ja i vodim i idem po nju na pauzi makar otkaz dobila. Tete se ovamo puno više bave djecom, Ema je puna utisaka, priča kako se udarila od krevet, kako su mali kreveti, male tute, kako teta pere čašu kad se neko dijete napije... elem Bože podrži. A ovo da teta slavi neki praznik pa kuharice čuvaju dijete - van pameti . Jučer sam čula i da u nekom od vrtića, ako je prevelika gužva i dosadi im zezati se sa tako puno djece, otvore prozor da se djeca nahlade i da ne dolaze neko vrijeme. Ne znam koliko je istina, i malo mi je teško povjerovati u to, zaista. Opet ponavljam, mi nismo bili nezadovoljni tetama u državnom i zaista su bile fine i tete i kuharica. Ali sto očiju treba otvoriti i niti jedan znak se ne smije zanemariti.
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008. Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|