emma.L
|
Jutros nam je bio prvi dan u vrtiću - točnije, prvih 90 minuta . Ustala bez problema i pitam je ja hoće li u vrtić, kaže ona "čekaj da patim" (platim). Prošli put je odvukla od vrtića na foru da nismo još platili i ne možemo unutra i valjda joj je to ostalo u pamćenju . MM Je odveo, poljubio, pozdravili se i ode ona pored one uplakane djece među igračke. Kasnije zvao, teta kaže da je ok, mala istraživačica svugdje zaviruje, gleda igračke, djecu... Mislili smo je ostaviti do pola 9 (samo sat vremena), ali teta reče MM-u da kad je već ovako dobro krenulo nana ipak dođe oko 10 jer je u pola 9 doručak i tek poslije počinje igranje, pa da joj to ostane u sjećanju, a ne uplakana djeca koja svakako i dolaze do 8:30. I ok, javimo mi nani tako, ali maloprije ipak teta zove - kaže malo se uznemirila kad su došli u trpezariju, jer su sve grupe na okupu i gužva je i buka. Plakala malo, rekla da neće jesti, i teta joj rekla da idu zvati nanu po nju, pa da će sutra biti bolje, da se poslije doručka igraju... I evo ode nana, ne znam šta će dalje biti - uglavnom kad je teta pričala sa mnom, Ema nije plakala, kaže stoji pored nje i sluša šta ova govori na telefon i grli neku lutkicu i medu . Uglavnom, dobro prođe za prvi put, i bolje nego što smo očekivali. Sutra novi pokušaj. Ova teta Dubravka je zaista fina, kad smo odnijeli uplatnicu početkom mjeseca, MM izišao iz auta da kaže da Ema ipak neće dolaziti desetak dana jer idemo na put i žena izišla da se uppozna sa mnom i da vidi Emu. Čini mi se da zna sa djecom, jer je uspjela Emi objasniti da ne plače i da će zvati nanu i da se vide opet sutra - a Ema kad očepi plakati, jako teško se zaustavlja. Bože pomozi. A ja umalo oko iskopala maskarom nisam koliko su mi se ruke tresle kada su njih dvoje izišli - no, valjda je sve to normalno.
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008. Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|