hodajuci simptom
|
Ja sam uvek za ranije! Posebno sada kada je prvi razred (makar kod nas, u RS, a pretpostavljam i u Federaciji), igrarija, u odnosu na naše nekadašnje prve razrede. To je par sati, i ako se dete po klikerima, komunikaciji i ponašanju ne razlikuje od dece koja imaju punih šest, sasvim je ok da krenu u školu. Uostalom, postoji pedagog, sigurno neće dozvoliti da dete koje nije spremno krene u školu. Osim toga, ta godina života će detetu možda više značiti kad poraste, nego kad je malo, jer se dete svakako igra i pored škole, a mnogo dobija ako završi školu na vreme. Postoji još jedan problem o kom treba misliti, a to je, je li štetnije da, u slučaju da je najmlađi u razredu, malo kaska, ili da spava od dosade na časovima, ako je najstariji, posebno ako je išao u vrtić i tamo sve to već maltene već čuo.
Iz ličnog iskustva: završila sam pedagošku, i znam da se na prvi pogled vidi koje je dete spremno, a koje ne, zato verujte pedagozima, razgovor vas ništa ne košta. Takođe, ja sam, lično, rođena marta i krenula godinu dana ranije. Bila sam vukovac, završila gimnaziju sa odličnim prosekom i evo me, završavam drugi fakultet. Nekad me je malo nerviralo što sam uvek bila najmlađa, ali je došlo doba i kad je to počelo da mi imponuje  Klinac mi je rođen januara 2005, i ja ću ga upisati sledećeg septembra, pa nek se malo potrudi, što pre skonta šta je obaveza i odgovornost, lakše će naučiti život.
Nadam se da će ovo nekom koristiti, da nisam džabe ovolko pametovala
Srećno sa prvačićima i sednite ih uklupu sa suprotnim polom! 
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
...Mislim da moje dijete ipak nije spremno na sve to. Treba mu jos vremena da, pored saznajnog nivoa, dostigne i određeni nivo emotivnog i socijalnog razvoja a uz to stekne radne navike. Jos je malen, zelen, plasljiv a skolska torba tako ogromna, da ne govorim o obavezama. Vec ga zamisljam kako sjedi, place i trza se sto ne moze da zapamti cetvrtu strofu jer je pod pritiskom,...mislim da to sebi ne bih mogla oprostiti
,…a tu godinu dana nikad ne bih mogla vratiti nazad. Mislim da je polazak u skolu jako znacajan dozivljaj za dijete. Od prvog utiska djeteta u skoli zavisi uspjesnost njegovog cijelokupnog daljnjeg skolovanja, pa se moze smatrati i presudnim trenutkom za cijeli zivot. Polaskom deteta u skolu, krug oko njega se siri i igra prestaje, a ucenje polako postaje njegova "osnovna aktivnost". Ipak, po mojoj nekoj procjeni, vise mu odgovara predskolska. Sve sto je dosada naucio, ucio sa mnom a ja sam mu vise dosadila
, stoga sam sigurna da mu nece biti dosadno u vrticu/predskolskoj jer je to ipak promjena, ucenje na drugom mjestu, sa drugom tetom... Naprotiv, mislim da ce to prihvatiti sa zadovoljstvom. Zao mi je sto ga prije nismo upisali u vrtic ali takve su okolnosti bile
za sve vas koje ste mi pomogle a nadam se da ce ova tema mnogo pomoci i drugim mamicama koje se dvoume i prolaze kroz isto!!!
