mirjana
|
citam ovu i slicne teme, i u jednu ruku mi je drago da nisamo jedini sa tvrdoglavim, histericnim, hiperaktivnim, razmazenim djetetom, mozda pomalo i bezobraznim :( al nikako ne vidim rjesenje, nazalost
pricam ko luda pricam, objasnjavam, skrecem paznju, hrabrim ga svim mogucim sizuacijama, govorim kako bi trebalo da se ponasa, pa se onda i ljutim, derem na kraju istucem, i opet nista...nastavlja po svom
probala sam sa kalendarom, biljezimo plave i crvene krugove-datume ( plave kad je bio dobar, i crvene kad nije, pa moze za jedan dan zaraditi i vise od jednog, zavisno kako se ponasa), crveni znaci da ne moze dobiti nikakvu novu igracku, nikti moze ici kod nane i dede, niti bilo sta po njegovoj volji, cak ni crtani, a plavi neku nagradu, i prvih par dana palilo, trudio se bit dobar, da bi mi onda fino rekao pa sta nacrtaj mi crveni, necu dobit igracku pa sta, dobicu je neki drugi put ...ja u šoku, totalno...sve je krenulo rodjenjem mladjeg sina kad je on imao 2,5 god i traje do danas ( sad ima 4 i 4 mj.)...
slusa samo muza, a on ne tuce nego galami i kaznjava. al tako u kazni se znao upiskiti ili ukakiti u gace, ja bila izvan sebe, kontam dijete se istraumiralo od straha...
radi sve u inat, pa makar se slomio, ili slomio nekog drugom ( neki dan je na meti bila pranana), samo da bi privukao paznju, kad je sam cini mi se sve je ok, ako je tu mali ili bilo koje drugo dijete naprosto podivlja...
a opet u vrticu divan, predivan, od prvog dana je vaspitacicinin miljenik, jako je inteligentan, sa 22mj je znao sva slova, sad uveliko cita, sabira pa cak i mnozi male brojeve, iako ga niko tome ne uci, jednostavno sam nekako nesto skonta...govorili nam da ga damo u skolu al mi se cini da je prerano... i sta ja da radim snjim, ako je faza kako ga ne vise prolazi, jer to drage moje traje i traje... i nema sata da ne kazem "ne ovo, ne ono, dodji ovamo, nemoj to, nemoj tako"...imam osjecaj a i ova nasa okolina, da smo jako ljuti roditelji, kao da nista djeteu nedamo samo branimo, a majke mi ima sve, od igracaka, odjece, crtani filmovi, slatkisi, druzenje sa djecom, vodali ga na neke trninge, pa slijanje, pa nece, samo da je po njegovom...jako je vezan za mene, jako je osjecajan, i cini mi se dave drzi u sebi, sta osjeca, mozda pati zato sto dijeli mamu sa bratom ili nesto slicno, pa ovako ispoljava...
zaista ne znam sta mi je ciniti...kontala sam da idem da pricam sa vaspitacicom, ipak je ona pedagog, i puno vremena s njm provodi, ili da trazim savjet djecijeg psihologa???
veliki pozzz
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
ali mi ni jedna ne daje odgovor!!! mi imamo veliki problem bar ja tako mislim!mojoj curici je 18mj., i u posljednjih 20-tak dana ona poludi kad treba da je spremimo za polazak bilo gdje,bio to odlazak na posao,vani u setnju,kod nane i dede....prosto neznam sta vise da radimo...pokusavamo da joj objasnimo...ali ona sam place toliko da ce cini mi se ostati bez glasa...vristi zgrada se trese,baca se unazad,uopste nista ali bas nista ne pali...
to mm i mene izludi...i dok je bila manja pravila je problem oko oblacenja pelena,ali smo to nekako i mogli dovesti u red...ali ovo je postao pravi problem od kako joj moram obuci jaknicu ,cizmice,kapu...treba nam po pola sata najmanje da joj to obucemo...
upomoc....
imam takvog sestrica...ono sto u biti pali,ako place bez razloga ili sto bi rekli od huje,je ignorisanje.traje poduze, ali upali. udovoljavanje izgleda samo daje povoda za jos
I tako satima. MM kad radi drugu kuci zna doci i u 2h iza ponoci, ako je ona zacrtala da ce joj on obuci pidamu ili oprati ruke, guzu, spremna je cekati i vristati gola dok ne dode
Jucer je recimo kakila, i inace mene istjera kad kaki, i samo zato sto sam usla u wc nesto da uzmem nastupila je vriska. Hoce da joj ja vrati kaku iz tute u guzicu. I uporno ponavlja, zovi tatu nek mi vrati kaku, zovi ga, zovi ga. I vristi, kao da je neko udara. Onda probudi bebu, a meni zivci ko na iglama. Pa onda se toliko nasekiram da pocnem drhtati, nekad je i pucnem par puta po guzici, ono bas kad totalno popustim. Tesko je ostati smiren, a smirenost je kljuc uspjeha. Ja sam pokusala ignorirati, ali ona je uporna, ne volim te, mene ce moja baka odvest, to ponavlja non stop, a u meni kipi. Ona jednostavno ne benda sto a ignoriram, jos mi se vise unosi u facu i povisuje ton. 
