VTO pacijentica
|
Zeks, ma meni obicno prvo ovo krece, pa onda menzis, nego su me pokrili i injekcijom progesterona pa sad tripujem da bih svakako dobila, ali progesteron ne da. Ma, nisam normalna, bolje da ne pisem nista. Smirena sam najvise sto mogu, disem normalno, nisam u grcu i ne placem, malo zasuzim kad pomislim koliko sam jadna i nemocna, kroz sta sam do sad sve prosla ikako ne zasluzuje niko to, posebno ne mi zene, bez kojih ovog sveta ne bi ni bilo, ali brzo udahnem duboko i pomisim kako me svejedno ceka puno drugih lepih stvari da sam vec umorna od ovog zdranja i nekako pobegnem. A pre nek vece sam se izridala kao debil, noc pred prvu betu, na isti dan mi bilo pocelo ovo smedje kao prosli put, tako sam bila.. ne postoji ta rec.
Kakva je sad situacija kod tebe? Nadam se da ce i kod tebe to smedje biti od trudnoce ovaj put..
Lavsaturn, evo, vec napisah kako sam stvarno maximalno smirena, samo moram da budem i realna, lakse cu podneti lose vesti.
Sacekaj ako mozes celu godinu, ja sam tacno toliko pauzirala, jednostavno mi je trebalo da se oporavim i emotivno, i fizicki, svoju krv sam zamisljala gustu kao med, od svega sto sam nagurala u nju pre, tokom i posle postupka. Posle vise vremena i zelja nekako postane.. ne mogu reci manja, ali opreznija, vec sam prosla sve faze, od razocarenja, preko tuge, do potpunog ignorisanja opcije ponovnog postupka. Onda sam u jednom trenutku osetila da je sad momenat u kom bih mogla, mozda, ponovo.. al bez euforije i bez ocekivanja. I do transfera sam bila ok, dosta flegmaticno sam prosla kroz sve (moje flegmaticno je za druge kolericno, ali to je sad nevazno), al od transfera se vezujemo i za papir na kom je slicica embriona, a kamoli za to u stomaku. Nema zene koja je smirena. Nije nam priroda dala hormone da budemo smirene.. Nemoj da prebacujes sebi slucajno, da si ti nesto kriva, ja ne prebacujem sebi, neke se zene drogiraju pa rode, neke prezive smrtne slucajeve u kuci, pa rode, to je nesto mnogo komplexnije i da medicina to moze da razotkrije, ne bi mi danas bile na ovoj temi, nego bi sve imale copor dece oko sebe. Mi nismo krive ni za sta. Tako je, prosto, moralo. Sa tom mislju sutra idem po svoju istinu.
Hvala ti sto u svojoj muci mislis na nas, malo je danas takvih ljudi!
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Ne mogu da vam opisem osecaj, zelim vam da sve dozivite ovo! Luda sam, sam se cerim ko debil i ne znam gde sam! 
narednih
Nemoj mi biti 
Nemam reci utehe, znam da nista sem vremena ne pomaze.. 
Pritom, ja nisam, kako su neke članice pričale o žeama koje napišu da je uspelo, izmišljeni pacijent, sestra koja piše da je uspelo da bi poboljšaa rejting klinike, jok, ja sam pacijent od prošle godine, prvi put nije uspelo, nisam najsjajnije odreagovala na terapiju, imali smo tri ćelije, ali vraćene drugi dan i biohemijsku, dr je ova put promenila terapiju, pošto me je upoznala i shvatila da sam istraumirana od svega do sad jako je bila pažljiva i ohrabrivala me pri svakom susretu, prepisala mi vitamine i minerale koji su, možda i sugestivno, ali ipak smirili moju psihu i pomogli da se opustim, a to važi i za sve sestre koje tamo rade. Ne mogu da kažem da sam imala jednaku dozu poverenja kao prvi put, jer je prvi put uvek nešto novo i traumatično, ali ovaj put, iako nisam verovala da će uspeti )jer sam ja baxuz), bila sam siguna da su svi uradili maximalno. Mislim da je to bilo presudno. To je moje isksutvo. Moja trudnoća e možda i ne održi, to se nikad ne zna, ali istina je da je do nje došlo i da sam ja zahvaljujući tome najsrećnija osoba na svetu. Nadam se da sam dočarala. Ali, ponavljam još jednom, čim upoznaš dr Sanju, kasće ti se samo :D 
