SREĆNA
|
Bol poslije CR, pa i nije tako strašno, prvi dan si onako ošamućen, od narkoze i od bola, ali eto opet ustaneš, mada ne moraš ni to, imaš kateter pa u vc ne moraš, sestre te podignu radi tebe same, radi bržeg i boljeg oporavka, ustaneš , stojiš par sekundi ili koliko možeš, koliko ti bol dozvoljava, boli ali ne toliko da se zbog toga ne ide na cr. Drugi dan ustaješ sama, naravno to je individualno, koliko ko može podnijeti i trpiti bol, mislim koliko dugo, važno je ustati iz kreveta, pa koliko toliko, jest da ti se manta, soba se okreće oko tebe, muka ti je, važno je imati mokru i hladnu neku krpu ili peškir bilo šta da kad ustaneš da se malo osvježiš s tim da se ne onesvjestiš, od bola disati baš ne možeš, ne možeš sjediti, lakše je stajeti, jer ne možeš se presaviti u sjedećem položaju. Meni je od sveg tog bola bilo najteže kad mi se zakašlje, e to je bol, kažu da je to što iskašljavaš anestezija, neko je povrati, neko iskašlje, ali boli brate, imaš osjećaj da će rana pući.Kad dođeš kući, ležiš i dalje , ustati ne možeš normalno iz ležećeg pložaja,ali zato kad legneš na lijevu ili desnu stranu tako i ustaješ.Boli ali podnošljivo i ne boli stalno da se ne može istrpit, dobijaš u bolnici naravno i razne tablete inekcije za bol i oporavak.Sve u svemu nije strašno sa moje tačke gledišta.Fizička bol naspram duševne je velika O.
|