Rabi
|
Ja na kraju samo mogu reci da je SVE ovo stvar ljuomore nasih djecaka i djevojcica...definitivno samo ljubomora koja kako koji dan sve vise izlazi na vidjelo, ali eto...barem znam sta je.....Prije sam sizila na njegovo histerisanje, agresivnost, autoagresiju....ali sad sam pribrana jer znam da je i njemu jako tesko Jer sad je tu novi clan porodice koji kako koji dan odmice sve vise trazi paznje i umiljavanja, a donedavno smo se mazili samo s njim, sad Ajsa hoce da se igramo i s njom, a do nedavno smo se igrali samo nas troje, sad Adnan ide u vrtic a Ajsa ostane kuci sto njemu sigurno najteze pada.... Ajsu kad trebam uzeti, on trci da njega uzmem.......i more jos slicnih situacija, tako da sam ja sad malo spustila loptu, stalno pricam, stalno drobim.....stalno mu govorimo da ga volimo najvise na svijetu, da je on nas zivot, sreca najveca.... Kad se ljuti i histerise, ja ga zagrlim, poljubim ili ignorisem, zavisi od situacije.... Strpljenja i meni fali, ali sad se uspjevam puno vise kontrolisati nego ranije, prije sam pucala za svaku sitnicu... I sto je najgore u svemu, i kad god sam ga pucnula po guzi bilo je djaba, nije dalo nikakav rezultat...samo sam dobila kontra efekat, jos vece histerisanje, agresivnost i njegovo udaranje samog sebe.. Ovo samoudaranje jos uvijek je prisutno, ne znam kako da reagujem i kako da se postavim, govorim mu da se ne udara, da ga to boli da i mene boli kad sam sebe udara, da cu ja poceti plakati zbog toga...ali nekad upali nekad ne, nadam se da je samo prolazna faza! a i cula sam od vaspitacice da to jedan djecak u vrticu radi, pa rekoh mozda je od njega vidio Nemam pojma, znam samo da nista ne znam I da mi trebaju konjski zivci
_____________________________
06.09.2008. Adnan 02.12.2010. Ajša
|