lilianka
|
Postovane,prvi put pisem. Nekako mi se cini da je lakse kada to podijelis sa nekim ko te razumije. Prije tri sedmice malo srce je prestalo da kuca u trecem mjesecu trudnoce, tek tako, samo sedam dana ranije sve je bilo ok, pravi sok, mislim da mi stalno ta slika stoji pred ocima. Nisam krvarila, nikakvih problema nisam imala, sve je bilo ok i najstrasnije mi je sto to nisam osjetila.Nakon tri dana doktor me primio u bolnicu, dobila sam apaurin i nakon sat vremena mi je radjena kiretaza u lokalnoj anesteziji.Porod je nista naspram tog iskustva, bar za mene, pitaju me da li je bolilo, ne znam nisu to obicni bolovi, nekako kao da ti vade utrobu.Navece su me pustili kuci i cetiri dana sam nakon toga imala uzasne bolove, dobila temperaturu i zavrsila u bolnici.Ustanovilo se da je ostala posteljica i ponovo su radili kiretazu.O tome jos ni ne razmisljam, uzasno, traumaticno iskustvo, na kraju sam se onesvijestila, dobila infuziju, nakon dva dana izasla iz bolnice.Sta reci, mislim da nikad ne zelim vise to proci.Mislim da to niko ne zasluzuje.Pokusavam da ne placem, ali suze same krenu, evo i sada dok kucam.Zivot ide dalje, a ja kao da stojim, ne micem, jos je onaj grozni 4. oktobar.Za ttri mjeseca imam novu kontrolu, prosle dedmice je sve bilo ok, doktor je rekao da mozemo pokusati ponovo za tri mjeseca, ali ja ne zelim, bar godinu dana.Mozda se nikad ni ne usudim.Hvala Bogu da imam jedno dijete, samo to mogu reci na kraju.
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
,,i dr. mi se smijala. 
, srela sam prijateljicu koja me zapitkivala o bebi, trudnoći, jedva sam se suzdržala da pred njom ne briznem u plač, toliko me boli razgovarati o tome rjetko ko razumije, ali trudim se ostati jaka i samo me tješi pomisao da ću aBd jednog dana i ja imati svoju bebicu ili više bebica 
. 
i ako Bog da imati svoje dijete ! 
i da ubrzo ugledate jedan plusic... 
