Esmica
|
Da je porodiliste kako treba,da su na usluzi majki i djetetu,ja bih vala ostala sto duze.Cak bi dosla tu i da rodim  .
A ovako,lijepa kucica,lijepi mir u kuci.
Gore nit me ko gleda,nit mi sta pomognu.
Kad sam rodila prvo dijete,svu noc sam jaukala.
Nisam Boga mi bezveze,imala sam zasto.
Ohladila se,rana pocela da me boli strasno,a hemoroidi se upalili.
Nisam nista dobila,osim sto je par puta dolazila neka sestra (grozna  )da me usuti,jer ne mogu spavati.
O dojenju nista,isto dosla neka sestra,stisnu dojku,kaze imas mlijeka,mozes dojiti,napisa na papir,i to je bilo to.
A onda kuci muke po svemu.Dok smo poceli pravilno dojiti mali se najeo adaptiranog.I nazalost,do kraja naseg dojenackog staza on je dojio i pio dnevno jednu flasicu adaptiranog.
A sad zamisljam suprotno,onako kako bi trebalo.
Da se porodim u miru,uz onog koga zelim kraj sebe.Da je beba uz mene svo vrijeme,i muz,ili majka,ili sestra.
Da su sestre na usluzi,da mi pokazu i pomognu dojiti,da mi daju podrsku,da me hrabre.
Ovako nesto postoji vani,u privatnim rodilistima,ili cak bolnicama obicnim,ali ipak mi smo daleko od toga.
_____________________________
Hvala Ti Gospodaru moj na blagodati koju Si mi dao...
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
