IZVORNA PORUKA: ziki

Zato traži društvo. Nije stramota prić ženama u parku. Taman da vam se djeca igraju(tvoja je beba mala al porašće). Vjeruj mi super je što održavaš kontakt sa prijetljima u Bosni al potrebni su i oni za razgovor face to face.

IZVORNA PORUKA: sandy82

Draga Hanady, ja bih to sve već uradila, ali problem je u tome što su mi one to sve već obećale, sad se izvlače. Svekrva uzima sebi za pravo da mi čak to i brani. Vjeruj mi da ni meni do skoro čitava moja situacija nije bila jasna, a kamoli nekom drugom. Jutros sam mnoge stvari povezala i skontala u čemu su moji strvarni problemi, ako neko ima iskustva i zna da mi pomogne neka se javi.
Ovako, moja svekrva je stara i pomalo senilna žena. Ona jedan put nešto kaže i to je 100 posto tako. Za pet minuta je već promjenila mišljenje i kaže da ono nikad nije rekla. Takođe, svekar joj je jako nezgodan i ona zbog toga pati. Kako on kaže tako mora biti. Ona to teško podnosi i onda se pokušava istresti na meni. Ja sam na to već navikla i naučila kako da to spriječim i s tim se nosim. Čak su mi te stvari i normalne, svako ima svojih problema, zar ne?
E sada moja mama! I ona je već stara i senilna žena. Već duže vrijeme se jako čudno ponaša i sve je gora. Takođe kao svekrva kaže nešto jedan dan, drugi dan kaže da to nikad nije rekla. Zove me svaki dan po nekoliko puta i kuka kako je svi iskorištavaju, kako je umorna, danas kaže kako joj ni povreda od zimus nije zarasla. Traži da priča sa mojim djetetom, kao željena je djeteta. Ja se jedva odbrani od žene, jer dijete se zaigralo i neće da se javi.
Razlog tog njenog ponašanja jeste to što je počela mnogo da pije. Ja sam to i prije znala, međutim, sad je počela potpuno da se gubi. Nisam nikako kontala kako ne može doći svom djetetu mjesecima. Ona jadna, izgleda da to jednostavno zaboravi. Juče sam zvala i pričala i sa bratom i sa snahom. Pitala sam ih koliko ona u stvari popije, vidim da me žena udavi svaki dan sa nekim nepovezanim glupostima. Kad je snaha rekla, ja sam se zgrozila. Pa ona je po čitav dan prosto omamljena. Brat joj je umro prije godin i po, poslije toga malo po malo sve joj je gore. U zadnje vrijeme je katastrofa. Ne znam šta da radim, kako da joj pomognem. Ne smije spomenuti da joj ne bude gore.
A ja ne da mislim već znam da sam zaslužila njihovu pomoć. Moj brat je dobio prvo dijete kad sam ja imala 15. Pomagala sam snahi koliko sam mogla. Čuvala dijete, prala, peglala. Završila školu, prije toga molila mamu da odvoji para za moj fakultet. Nisam htjela ni na matursko putovanje, samo da ostane za to. Mama me prosto otjerala, obećala da ima novca za sve. Histerično je ponavljala da ja moram da "proživim". Kao kad se udam, ništa od toga. Ja završila školu, nisam imala nekih bijednih 40 maraka koje je trebalo ili za upis ili za prijemni ispit, ne sjećam se. Čuvala čitavo ljeto bratovo dijete kad je snaha bila u bolnici. Prije nego što je rodila, ja počela da radim. Odlučila da sledeće godine od svojih para upišem fakultet. Tata opet nije bio za to, kao ni da polažem vozački. Kao, čuvaj pare. Ja kao budala, sve ih slušala, kupovala šta god treba u kuću, svima. Moja snaha spavala do 12, 1 sa bebom, ja čuvala stariju curicu, pravila joj doručak, spremila kuću. Moja radna kolegica, mamina poznanica je nekoliko puta zvala moju mamu i galamila na nju zašto dopušta da mene svi iskorištavaju. Mama jadna ništa nije kontala koliko je naivna.
Kad sam se udala, zvala me danima i provjeravala šta sam uradila, da li sam dobro sve poslušala... Dok jedan dan meni nije pukao film i rekla joj da to više nikada ne bi uradila.
U redu je, mogu ja sve to uraditi kako mi predlažete. Ali onda neka i one mene puste na miru. Da me svekrva ne zove i diktira šta ću raditi, da mama prestane da me zove da joj dovedem dijete da se izigra i da priča na telefon. Nek me puste na miru.
To i jeste problem, one mene ne puštaju na miru. Zovu i pitaju kako si i kukaju "jadne mi zbog tebe!" Više puta i isključim telefon, ne mogu da ih podnesem. Sreća pa svekrva sada ima posla na selu. Mama me jutros zvala dva puta, pričala drugi put blizu sat vremena. Jedva sam je se otresla. Vidjela sam da je, ne pijana, već izgubljena totalno.
Ne znam šta da radim sa tim problemom maminog pića.

IZVORNA PORUKA: dzeni_nl

moj problem je sto ne volim da se namecem nikome. i to me sprjecava da se ukljucim u slobodni razgovor sa nasim ljudima. mozda i zbog neprijatnog iskustva od prije.

evo primjer. stojim na kasi u jendoj prodavnioci i iza mene razgovaraju dvije maldje zenske osobe na nasem jeziku. pogledam u njih i blago se nasmijem, jer mi je drago da cujem nekog ko prica nas. da bi jedna od njih prokomentarisala kada je vidjela da sam skontala sta pricaju "jao vise ne mozes nista progovorit na nasem jeziku, a da te nasi necuju na sve ih strane ima" i poslije tog komentara slijedi ironicni osmjeh. ja ostala sokirana komentarom.

drugi primjer ponovo u jenoj sportskoj prodavnici probavam neke patike i cujem par kako pricaju na nasem i komentarisu brojeve, cim su culi da ja i mm isto pricamo nas odmah se presaltase na Holandski kao da ne skontamo da su nasi to meni nikako nije jasno zasto to na narod radi i srami se nasih, jednostavno kao da hoce sakriti da su "nasi"

kada sam krenula u skolu u mojoj grupi niko nije bio iz nasih krajeva dok jsu u drugoj grupi bile dvije zene, jedna iz Bosne, a druga iz Srbije i jedan i Makedonije. bas mi bilo krivo sto nisam u njihovoj grupi, ali na odmorima ih slusam kako pricaju i nezgodno mi da se ubacivam, jer se nismo ni uposnali, a oni kako su primjetili da ih gledam kaze ova jedna vidi ove sto nas galeda kao da nas razumije i onda se nasmije i kazem da ja vas razumijem i drago mi je sto cujem nekog naseg i tu se upoznamo, ali uskoro ja idem na godisnji, po povratku idem na porodiljsko i vise nikad se nisam vidjela sa njima, cula se jesam i zvala ih da dodju ili da se vidimo negdje, ali uvijek neke obaveze i tako da nista i od toga.

IZVORNA PORUKA: sandy82

To i radim. Isključujem telefon. Ne znam koliko je pametno odreći se svoje porodice. Koliko bi se vas odreklo svoje porodice? Da više ne želi da čuje rođenu mater.
A i bojim se za nju, ako se prestanem javljati, da će do kraja pući.
Ona zaista želi da da bude bliska sa mnom, ali jednostavno svako je može ograničavati i zabranjivati. Ja sam je tješila i slušala koliko sam mogla, evo već sam i ja pukla.
Sutra ću razgovarati sa tatom ako ga budem mogla nagovoriti da dođe.
LJudi, je li previše tražiti da neko dođe jednom sedmično na 2 sata, bilo bi mu i plaćeno? Ne mora ako ne može ili neće, ali neka kaže unaprijed.
Prihvatiću da ću još dugo biti zatvorena sama u kući. Posla još dugo neću moći tražiti. Zato, jednog dana kada oni budu stari i bolesni, neka ne traže od mene ni fening, niti ikakvu pažnju. Kako siješ, tako ćeš i požnjeti.