bebano2011
|
 Ćao svima,
Evo ja zdrava i živa iz porodilišta, već kod kuće sedam dana Borim se sad sa dojenjem, ljubomoromstarije kćerke i usklađenjem rasporeda spavanja. A što se tiče samog poroda, bio je kakav sam samo sebi mogla zamisliti. Termin mi je bio 15.01. i kada je došao taj dan mislila sam da se nikad neću porodit koliko sam se načekala. Izašli smo suprug, kćerka i ja u šetnju tu veče, a ja sam čak malo i potrčala sa kerkom ( ne bi li se više pošla otvarat ). Istuširala sam se, i malenu oklupala i uspavala, i onda je počelo, prvo svakih deset minuta, a onda se smanjivalo vrijeme. nazvala sam Karahasan koji je vodio trudnoću i koji mi je rekao da bi ipak trebala krenuti u bolnicu jer mi je do iste potrebno 1h. Ja sam se dvoumila, jer su mi trudovi s prvim porodom trajali 15 , ali sam krenula. U autu sam stiskala zube od bolova koji su se već pojavljivali svakih 2-3 minute, da ne bi uspaničila supruga. Stigli smo u 1:10 ujutru 16.01. Dežurni je naravno bio dr Zijad, kojeg sam se najviše bojala, i za kojeg sam i ovdje pročitala sve najgore, u smislu da je mesar i da mu treba platiti. U to sam se i ja uvjerila. Muž mu je dao jedan dio prije poroda i obećao drugi za muštiluka. E zato sam i imala tretman za razliku od ostalih. Odmah mi je naručio drip u 5 ujutru, i redovno me obilazio. Međutim ja 5 h nisam ni dičekala, u pola 5 sam bila u rađaoni, 20 do 5 se porodila. Morali su mi raditi epiziotomiju, ali jedan konac, pa i nije strašno. Dr je naravno odmah potražio supruga radi "muštiluka", a supruga smo čak i ja i beba odmah vidjeli poslije poroda, nakon što se i babica dobila svoj dio .
Uglavnom, bitno mi je da je sve prošlo OK, ali da nisam ovdje pročitala da je on zaista takav, možda ne bih ništa ni platila i ko zna kako bi završila. Da je bio neki drugi doktor nisam planirala ništa plaćati osim muštuluka.
Što se tiče osoblja, meni je podnošljivo, najbolje im je ništa ne odgovarati, i strpljivo čekati da se ode kući. Ja sam čak sama prvi put i otišla do WC jer niko nije ni došao da pita trebam li i mogu li na WC. Opet to je bila moja odluka, a da sam pitala neku od sestara, vjerovatno bi me odvrlr. Kreveti su još uvijek isti, neudobni i propali i jako je teško na njima dojiti bebu, ali eto izdrži se dan dva. Vjerujem da je puno teže ženama sa carskim rezom.
Ja sma bila gladna uvijek pa se i ne mogu žaliti na hranu, osim što je je uvijek bilo malo. Preporučujem svakoj ženi da ponesu sebi gustog soka od breskve i nekog keksa za grickanje, kroasana ili nešto slično za između obroka. WC još uvijek nisu renovirani, ali govore da će biti uskoro.
Predrađaona je sada super sređena, okrećena i povezana sa prijemnom sobom, što dosad nije bio slučaj.
Prvorotkinjama preporučujem da uvijek pitaju da li dobro doje bebu, da li je dobro postavljena beba na dojku, jer to je stvarno bitno das enauči, da bi se izbjegle kasnije upale. Meni je drugo dijete, ali sam neke stvari zaboravila i trebalo mi je opet pomoći da se prisjetim.
Toliko, ako neko ima još nekih pitanja, tu sam koliko mogu da pomognem.
Sretno svim trudnicama i ne zaboravite da svi bolovi nestanu kad vidite svoju bebu i začujete njen plač.
Pozdrav...
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
(hvala bogu)
pusa velika 
.dok sam ja bila gore, renovirali su odjel,wc nije tako los, sve je cisto bilo. savjet za trudnice koje se spremaju za odlazak gore, ponesite dosta soka, grickalica, kroasana i novina. 
