|
jasmina_mm -> RE: Zivjeti daleko ili blizu svojih i muzevih roditelja? (18.2.2010 12:22:32)
|
IZVORNA PORUKA: SailorMoon
IZVORNA PORUKA: jasmina_mm
Mi zivimo u istoj kuci sa svekrom isvekrvom oni su na gornjem spratu a mi dole. Licno ja ne bih mogla izaci na kraj sa svim obavezama sama i svekar i svekrva su mi od velike pomoci. Znam da nisu sve zene te srece ali meni oboje toliko pomazu da ne bih mogla zamisliti da se odselimo osim u slucaju nuzde...
Izvini draga ali ovo meni nije nimalo jasno:
Pa svi mi imamo obaveza peko glave i zivimo sami i sami se brinemo o svojim kucnim obavezima. Tako je to kada je covek samostalan!
nakraj pameti bi mi bilo da se posle udaje uvalim ili svojima ili njegovim zato sto nisam u stanju sebe organistovati. Onda se nebi udavala!
Svi mi imamo posla, neznamo gdje udaramo (bas mozes procitati na temi: Balanc kuca-poso-djeca ili tako nekako).
Jer koliko svi oni hoce pomoci, tako i svi vole gurnuti nos gdje im nije mjesto, svi roditelji!
I meni licno to netreba, jer svi imamo svoj smisao zivota, koji se u vecini slucajeva podudara sa onim nasih roditelja.
Tako da je moj rahatluk biti odvojen od njih, pa bar neki 2-3 km.
Ne znam za druge ali govorim o svom slucaju. Naravno da bih izasla sa svim obavezama na kraj da moram sama. Vjerovatno ne bih ni upisivala fakultet da nemam pomoc jer ne bih sve stigla. Volim sto su mi blizu jer su to razumni ljudi koje jako cijenim i postujem i koji znaju gdje je granica. A treca stvar nisam toliko egoisticna da mislim samo na sebe i to da li meni nesto smeta, svakom nesto smeta, nikome nije idealno, ali moj svekar i svekrva su izgubili kcerku koja je bila jako mlada i jedina utjeha im je unuk. Ne bih stvarno imala srca da ga odvojim od njih samo zbog mog nekog hira. Opet kazem razumne su osobe i ako mogu pomoci, pomoci ce a ako ne nece se ni mjesati a kamo li govoriti kako da zivimo i da odgajamo dijete...
|
|
|
|