Okarica -> RE: Ima te li strah od nadolazeÄih godina??? (19.3.2008 12:33:57)
|
IZVORNA PORUKA: haidy Ali mene je cini mi se vise strah starosti mojih najmilijih, mame i tate. I naravno bolesti. Nekad uvece legnem , pa pocnem da razmisljam o tome i nikako mi ne ide u glavu da njih nekad nece biti, placem samo kad pomislim. Odoh ja malo sa teme, izvinite. Draga imenjakinjo, ovo kao da sam ja napisala. Kad pomislim na to suze mi krenu na oÄi. Moji su roditelji stariji ljudi, ali se super drže. Stari ima 70, a mama 65, a niko im ne bi dao toliko. Vrlo su vitalni i pokretni. Starom Äak daju 15 godina manje. DoduÅ¡e imam i ja godina (u oktobru punim 33). Imam stariju sestru koja ove godine puni 40. Kad skontam, ostarili smo kao porodica. Tako se radujem svom prvom djetetu koje oÄekujem poÄetkom septembra i molim Boga da mama i tata Å¡to duže žive da ih unuÄe zapamti. Kad me uhvati tuga, pomislim na svog muža, pa mi bude malo neprijatno. Njegov otac je umro jako mlad, sa 40 godina, dok je moj muž bio joÅ¡ momÄić. Normalno je da će roditelji nekad umrijeti, ali kad pomislim na to, za mene je to horor. Neko veÄe sam imala ispad, plakala sam skoro sat vremena. Prvo sam "sahranila" muža, pa roditelje. Muž mi ima problema sa visokim tlakom, a ponaÅ¡a sa kao da mu nije niÅ¡ta, a mlaÄ‘i je od mene dvije godine, trebao bi biti odgovorniji. Onda me spucao crnjak, Å¡ta ću ako mi i on umre mlad. Obzirom na to da mu je otac umro u 40-oj, niÅ¡ta nije nemoguće. Uh, baÅ¡ sam se ucrnjaÄila, neću viÅ¡e da piÅ¡em o ovome. Sada je sve super, i treba uživati u životu dok su svi živi i zdravi. Danas je lijep i sunÄan dan i ne treba crnjaÄiti. Puno vas pozdravljam!
|
|
|
|