senka 81
|
Evo da se i ja pozalim na nase stanje nakon rodjenja bebice.. A. je prvih nekoliko dana po rodjenju brata "kulirao" cinilo se da i ne reaguje na bebu. Medjutim u zadnjih par dana, vidim da je potisten, svako malo zaplace, ljut je, meni je rekao da sam ruzna i da sam se udebljala (mada sam mrsava kao grana ), i po tome vidim da je ljut na mene. Pitala sam ga da li me voli, rekao je da ne voli, jer kad se rodi beba, mama se vise ne voli". Uzasno se osjecam, bespomocno, jer je beba zaista zahtjevna, ima probleme sa probavom, grcevima, i ako ne spava, onda cendra i kmeči, tako da zaista nemam vremena ni mogucnosti da se posvetim starijem djetetu. Grize me savjest, i trudim se svako malo da se poigram s njim, plastelinom, da nesto pisemo, ali on odbija moje drustvo. Brata voli, ali vidim da je uzasno anksiozan postao. Dusa mi se cijepa kad vidim koliko je tuzan ;-(. Voljela bih da provedem s njim nasamo par sati, ali je nemoguce, jer je beba jos mala, doji svako malo, a muz dosta vremena provodi na poslu i ne moze mi bas pomoci....Sama sam u svemu, i to mi je jos teze... Znam da ce ovo proci, da je samo faza u pitanju, ali jednostavno moram nekom da se pozalim, jer se zaista osjecam grozno... ;-(
_____________________________
Armann 30.01.2009. Dani 10.11.2012.
|