Zabica27 -> RE: Anksioznost?? (4.2.2010 13:04:23)
|
hvala vam punoooooooooo drage moje,i nemate pojma koliko mi je drago sto cujem da ste bolje.Jaco svaka cast,neka si se narucila kod dr. pa i to je vec nesto,jer shvatila si da imas problem i krenula da ga rjesavas,samo naprijed,mozes ti to...Nova drago mi je da cujem da si i ti bolje,polako prvo sa terapijom,pa onda bez nje i aBd bit ces ponovo ona stara. Bambi duso,drago mi je takodje sto cujem da ti je i muz bolje.Nadam se da djecica slusaju i da su ok.Zaista ti moram priznati da ti se divim na tvojoj pozitivnosti i snazi,imas dvoje djece,muz ti je u ovom cudu kao i mi,a ti opet tako jaka guras sa djecom,ma svaka ti cas zaista... Eh sad o meni.Ja sam hvala Bogu poprilicno ok,nemam pn vec jako dugo,a ni anksiozna nisam,samo kad dodju tako neka desavanja poput dipl,al mislim da je to normalno.No,neki dan je moj dragi spomenuo zenidbu i vidim da ozbiljno razmislja o tome,a meni se vec evo ima par dana malo pale ove "anksiozne lampice" i pocinjem da razmisljam kako cu ja to moci,pa hej da se udam???Ja???I ono sta ako me scepa panika ,a gosti mi dodju,a ja nemam kud,ili sta ako me bude prala anksioznost i pn kad dodjem u njegovu kucu,sve mi je novo,on njegov otac,brat joj,sve mi je to neka frka,pa sam malo preplasena kako cu ja to sve moci,jos i kad aBd dijete dodje na put...Ma svasta nesta razmisljam,a u principu sve sto me brine jeste to da mi se ne vrate ponovo ti pn,a ja u njegovoj kuci...Kome da se obratim ako me bude strah???On ne zna nista za te moje strahove,i nekako ne znam ni kako bih mu to rekla.Nezgodno mi je,sta ce misliti o meni,jer on je nekako tako cvrst,stabilan,a dosta toga je propatio u zivotu.Zaista zelim da ga usrecim,da ima dom i porodicu,a stalno se pitam hocu li ja to moci,a sve zbog te glupe anks i pn koje sam nekad imala...Kzem sada sam hvala Bogu dobro,al ocito da bas nisam do kraja rascistila sa tim strahovima dok se bojim da mi se ne vrate... Cim mognem otici cu da svog dr.da popricam malo sa njim,da vidim sta mi on kaze...Mada znam uvijek me ohrabri pa se osjecam superiska ,kao da mogu sve...[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]A do tada sama cu sebe da bodrim pozitivnim mislima:MA MOGU JA TO,PA TOLIKE ZENE MOGU,PA MOGU I JA...[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Oprostite na dugackom postu,al morala sam sa nekim podjeliti svoja razmisljanja... Ljubim vas puno sve i pisite...Pusaaaaa
|
|
|
|