|
scarlett -> RE: Trudna sam... Kojem doktoru? (22.9.2013 4:13:30)
|
IZVORNA PORUKA: scarlett
Ima li ko iskustvo sa dr. koji trenutno radi u DZ Saraj Polje - Zildžo Eskić?
Neki dan sam se jako loše osjećala, mučnine,... i otišla u taj DZ na ginekologiju. Kada su me prozvali, unutra ginekolog, hajd' nema veze, al' jedva mi je dao blovanje 7 dana. Meni je bilo toliko loše da sam na kraju dala otkaz na poslu (primljena sam na određeno), jer sam vidjela da čovjek moju muku ne shvata dovoljno ozbiljno i da ću se peglat s njim. Nije me pogledao i djeluje mi kao neko ko mrzi svoj posao.
Danas me naručio na UZ, pa se iskreno nadam da me taj prvi dojam prevario. Imal' ko iskustva s njim?
Osjećam toliku potrebu ne da blatim nekoga, ne daj mi Bože, ali da upozorim sve ženice koje su imalo osjetljive, a nekako mislim da su sve manje - više kada su u drugom stanju, zaobiđu ovog dr.
Bila sam 2x kod njega i prvi put nisam vjerovala da neko može biti tako grub i hladan i bezosjećajan u toj struci. Ne kontam kako neko može završiti takav fakultet i opredijeliti se za ovaj smjer, a ponašati se kao da ne podnosi ženski rod. Kontala sam, možda je čovjeku loš dan bio i ja budala odem sa suprugom na UZ.
Radovala sam se tom pregledu, jer sam očekivala da ćemo bebu baš fino vidjeti i čuti kako malo srce kuca. Bila sam u 9toj sedmici.
Ujutro sam se zezala na FB, naručivala zdrave namirnice (kao sada ću se posvetiti svome zdravlju i trudnoći baš), polako se pripremala za UZ i nešto iza 12h smo MM i ja izašli iz kuće. Termin je bio u 12 i 30. Pitali smo dal' MM može prisustvovati, sestre su mrzovoljno rekle da može. Ušli smo u predviđenu prostoriju, sestra mi je rekla da se skinem sasvim i sjednem. Ja sam je pitala gdje da sjednem, jer na kožnom krevetu se na sredini nalazio jastuk i na njemu komadić ubrusa. Ona reče, na taj ubrus. Nevoljko sam pristala, razmišljajući šta sve mogu tu pokupiti, ali rekoh sebi: „Hajde ba... nemoj biti sada razmažena, slijedi nešto lijepo, ne komplikuj.“ Sestra je u trenutku izašla, a MM je zgrabio sa njenog stola više tih papira, poznavajući kako razmišljam i dodao mi. Podmetnula sam ih i sjela. Ušao je dr. ne odgovorivši na naš pozdrav, grubo mi je namještao noge, baš kao da je nanerviran što se nisam dobro namjestila, kao da mi je prvi put... Ali nema veze. Grozan je, nikad više kod njega, ali samo da sada čujem lijepe vijesti, vidim svoju pahulju, a onda ćemo smisliti nešto drugo...
Pregled se odužio. Namrgođeni dr. šuti, vrijeme se oteže, a ja sebi govorim da mi se to čini i da mi se oteglo zbog njegove šutnje. Izustih spontano: „Dr., jel' nešto nije u redu?“ Kaže dr.: „Ne požuruj me.“ Promrmljao je nešto da ćemo pričati kad završi, ali meni je zvuk moga srca toliko već odjekivao u ušima da mi se sve počelo stapati u jedno i vrijeme se opet odužilo. Pogledi MM i mene su se već milion puta sreli, puni straha, nevjerice, iščekivanja i nade... Onda je dr. okrenuo monitor i rekao „Ovo vam je glava, ovo vam je trup, ovo je posteljica, nema nikakve srčane aktivnosti“. Gledam na monitor vidim jasno svog bebija, znam sve šta je šta, slika je onakva kakvu sam i očekivala, ali bebi miruje. Pitam dr. u bunilu, jel' to znači da ne vidi da se beba kreće, jer se i meni tako čini. On odgovara, nije da se ne kreće nego aparat ne registruje nikakvu srčanu aktivnost. Okrenuo je i nekakav drugi monitor i rekao da je aparat star, da nema otkucaja srca, da odemo negdje na color dopler, ali da se ne nadamo puno. Sestra je rekla da je to česta pojava, ništa neobično i da će biti sve ok. A ja sam se kao usporeni snimak oblačila i vrištala u sebi, a onda naglas kada smo izašli iz ordinacije. Dobili smo uputnicu za Jezero, ali moj suprug ljut zbog takvog pristupa, govorio mi je da se smirim i ne budem luda da takvom čovjeku vjerujem, nego ne želi da i na Jezeru naletimo na ovakvog dr., pa da idemo odmah dr. Majdi kod koje smo potvrdili trudnoću. Ja sam znala da dr. ne može toliko pogriješiti, da ako su aparati loši, nek savremeniji mogu pokazati tek nešto bolje, dati neku nadu, ali znala sam da nije dobro. Ipak, upravo toj nadi sam se toliko nadala dok smo se vozili u polikliniku.
Nažalost, on nije pogriješio. I ne iskaljujem svoj bjes zato što je prvi saopštio tu vjest, nego zato što nema trunke milosti. Osjećala sam se kao krava koja je došla da se oteli. Važno je da je oba puta ispitao kod kojih dr. sam ranije išla. Ono kao kada date auto na servis, pa vas pitaju "Ko vam je ovo radio?" Šta ga se tiče kod koga sam ranije išla. Mislim da mu je posao bio da se potrudi da me zadrži kao pacijenta. Uopšte nije čudo što se kod njegove kolegice čeka 3 mjeseca na red, kao što je neko gore napisao, jer u njegovoj smjeni uopšte nije gužva, odmah dođete na red.Sad mi je jasno zašto.
|
|
|
|