HAHA
|
Kod mene je razlika među djecom 4 god.i 3 mjeseca.U porodici mm i mojoj naša su djeca jedina(on ima sestru a ja 2 i 2 brata),možete misliti kako je Hamza pažen.On je uvijek najviše bio vezan za mene,čak i na poslu je bio sa mnom,nikad nigdje nije prespavao.Kad sam saznala za trudnoću prvo sam njemu rekla,objasnila sam mu da ga neću moći puno dizati.Imali smo jedan ritual,kad je htio zaspati ili bi bio nešto uznemiren stavljao je ruku meni u grudnjak,to je tad prestao i rekao kako to sad pripada bebi.Rekla sam mu da ću ga isto voljeti kad beba dođe,ali da će nekad morati pričekati sa svojim željama,ako sam tad zaokupljena bebom,jer on je velik i to može,a beba mala i bespomoćna i da ću sve brže završiti ako mi on pomogne,naravno ne mora,ali ako želi može.Sve u vezi sa trudnoćom ga je zanimalo,morala sam mu pokazivati slike kako beba izgleda u kojoj sedmici,jedva je čekao da mi poraste stomak,a kod mene se tek sa 6 mjeseci primijeti,a onda je svaki dan ga mazio,pjevao, fotografisao.Zajedno smo pripremali stvari.Pred kraj trudnoće smo ga vodili na UVZ i doktor mu je pokazao bebine dijelove tijela.Tražio je od mene da mu obećam da ću samo jednu noć ostati u porodilištu,nisam htjela,jer nisam znala šta se može desiti.Kad sam otišla da se porodim ,ostala sam 5 dana,to mu je teško palo,nije mogao da razgovara preko telefona,čak je rekao da neće doći po brata,kao umoran je,rekla sam da bi mi puno značilo i da ima iznenađenje,ali ako ne želi niko ga ne tjera.Kad smo se sreli,njegova zbunjenost je nestala,čini mi se.Prišao je,pitao med.sestru da joj pomogne oko spremanja bebe,meni su suze potekle,sakrila sam ih naravno.Nažalost beba je drugi dan završila na pedijatriji,ta 4 dana su nam ko 4 duge god.bila.Hamza je svaku noć u suzama i pitanjem kad će mu brata vratiti zaspao.Još uvijek ne mogu da vjerujem da sa svoje 4 god.je ovako zreo.Plače mi se svaki put kad se sjetim kako me je pazio,svaku uprljanu pelenu je bacio,sve mi donosio iz druge sobe,usisivač u dijelovima unosio i vukao ga za mnom,postavljao sto,veš iz mašine vadio,slagao igračke,on koji je uvijek na dlanu nošen,koji je svaki dan izlazio u šetnju sad je čekao vikend za to(suprug svaki dan 5 sati putuje do posla i nazad,moji su 400km daleko,roditelji mm nisu tad mogli pomoći ).Super funkcionišemo i ovako sami,dok dojim,Hamza lista knjigu,a ja mu čitam,zajedno kupamo bebu,on bira šta ćemo mu obući.Najljepše mi je kad mi svaki dan kaže hvala ti mama što si mi rodila ovako finog brata.Zato mi je ova razlika super,a da je i drugačije vjerovcatno bi smo našli rješenje,jer sve se može kad se hoće i želi.
_____________________________
Harun 27.11.2010. Hamza 23.08.2006.
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
nije mi ova tema bas najadekvatnija za gore napisan post, ali dobro... 
, nisam znala za nju... 
). i uvijek je tu kad mi treba i nije bitno koje doba dana ili noći. bravo za vas četvero.... 
ja mislim da ovo drugo intenzivnije volim od prvoga dana kada sam saznala da će stići. Sa prvim je bila euforija i radost i želja da svima kažem, a nekako mi se čini da se ljubav kasnije razvijala. Sada mi nekako sve samo 
i uopće nemam želju pričati o tome. Znam samo da mi je tako divno da nekada želim plakati 
