|
veeseelaa -> RE: Molim za savjet! (8.2.2014 7:47:35)
|
IZVORNA PORUKA: Anoniman
Zdravo čitaoci...
Moj muž i ja smo 12 god zajedno, 2god u braku i imamo sina od 9mjeseci... Između nas imamo probleme zato što on nikad fakultet da završi i zato što mu je sport važniji od naše porodice (taj osjećaj ja imam). Zato što to naravno nije dovoljno dolaze njegovi roditelji u scenu. Prije tri godine ja sam se preselila blizu njih (30km udaljeno), moje roditelje, ostalu porodicu i prijatelje sam ostavila 300km iza sebe. Odlučili smo da se vjenčamo ali su mu to njegovi roditelji izgovorili. Moj muž je meni rekao da je bolje da sačekamo dok on završi fakultet. Meni je odma jasno bilo da to dolazi od njegovih roditelja. Ja mu rekla da ja napuštam onda i posao i njega i vraćam se svojima. To naravno nije htio. U tome vremenu nismo sedmicu dana uopšte kontaktirali. Svekrva me zvala da malo ispita situaciju. Rekla sam joj da me njen sin neće da vjenča. Ona mi se na to fino nasmijala i reče "nebudi smiješna! Tek si nastala na svijet i imaš život pred sobom, uživaj!". Rekla sam joj da bi ona na mom mjestu isto spaljivali stvari i napustila ga.
Ali eto mi smo se posle tog doživljaja odlučili da vjenčamo, moji su znali, njegovi nisu. Mjesec dana prije moj muž im je rekao šta ih čeka. Bili su ljuti, nisu uopšte o tome pričali ali uvijek jako ljubazni prema meni.
Kad smo rekli da sam trudna, bio je šok za njih. Nisu bili baš zainteresovani. Ali kad su saznali da je muško moja svekrva je mene nazvala i rekla "Svaka čast! Sve si dobro uradila, položila si ispit!" Nisam znala šta na to da odgovorim, samo sam poželjela da je doktorica pogriješila i da ja "nisam položila"! Tako je nakon poroda jedno 5 puta izjasnila kako je sretna da je muško, jednom čak pred njom prijateljicom koja ima tri unuke!!
Za dijete su par stvari kupili, inače je sve od mojih i od muža i mene. Počela je sama sebe da zove "majka" jer ona nije "stara nana". Prije poroda su već planirali da ćemo se mi preseliti u njihov stan i preuzeti ostatak kredita (100.000€!!!), pravili liste sa imenima, htjeli da dijete prijavimo kod njih. Uvijek kad odem kod mojih bude tako napeta. Svekar mi uvijek nešto nabaci kao da im ja otimam dijete. Nama slabo dolaze, sve očekuju da mi idemo. Moj muž očekuje da ja nekoliko puta sedmično idem kod njih, ja to neželim. Imam i ja svojih obaveza, moram i jelo napraviti i pororemiti. Moja svekrva nije nijednom došla da malog malo pričuva pa da ja mogu nešto malo uraditi. Nebi ona sjela u tramvaj!! Nego da ja dođem po nju, tu bi najmanje 2sata izgubila. Za to vrijeme mogu i sama. Ali uvijek sam ja kriva. Za stan je već nekoliko puta bila diskusija. Zadnji put sam imala hrabrosti da kažem da bi ja voljela da moj muž završi i da onda mi sebi nešto izaberemo. Onda mi je svekar rekao da stan vrijedi 60.000€ više nego što su ga oni platili. Ja sam mu rekla da ga onda proda i biće u plusu. Onda su me sve troje napali, više nisam ni riječi rekla. Ipak je njegova mati počela da plače pa je moj muž tješio kako ja nemam srca.
Moj muž i ja nismo više u stanju da razgovaramo normalno. Malo prije ponovo svađa, nemam više snage! Najradije bi mu rekla nek ide par dana kod svojih roditelja, nek razmisli dobro šta očekuje od života i šta mu je važno. Neznam više šta da radim!!
e pa ženo gdje nadje te papke
za njih ti treba strategija , oni da pizde a ti da uživaš
hB ne živite zajedno, moglo je i gore
ne pričaj tm protiv njih a lagano radi na stavljanju svekrve na njeno mjesto
|
|
|
|