Iz ove grupe mikroorganizama, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum i Mycoplasma genitalium najcecsce se pominju tri uzrocnika simptomatskih infekcija urogenitalnog trakta. Ovi mikrobi nemaju celijski zid tipican za bakterije, a jedna od najznacajnijih odlika im je mnostvo antigenskih serotipova (odlikuju se antigenskom razlicitoscu), sto uspostavljanje trajnog imuniteta cini prakticno nemogucim. Zbog toga su ponovljene infekcije mikrobima iz ove grupe veoma cesta pojava. Pravu ulogu mikoplazma u ureaplzma u hronicnim zapaljenjima grlica materice i endometrijuma skoro da nije moguce odrediti jer su infekcije ovim mikrobima po pravilu udruzene sa aerobnim ili anaerobnim bakterijama. Tesko je reci da li je bakterijska infekcija u stvari superinfekcija koja nastaje na terenu inficiranih tkiva mikoplazmom i/ili ureaplazmom ili obrnuto. Ista dilema ostaje i nakon uspesnog lecenja. Naime, uspesno lecenje bakterijske infekcije dovodi do iscezavanja mikoplazme i/ili ureaplzme. Postoji misljenje da antibiotska terapija koja uspesno izleci bakterijsku infekciju ujedno eliminise i mikoplazmu/ureaplzamu. Infekcija jajovoda mikoplazmom/ureaplazmom se moze zavrsiti stvaranjem priraslica, suzavanjem jajovoda, "slepljivanjem" i "paralisanjem" fimbrijalnog aparata jajovoda, cineci ga poptuno nefunkcionalnim, a da propustljivost jajovoda za tecnost (kontrast pri HSG snimanju) bude potpuno ocuvana. Veza izmedju infekcije mikoplazmom/ureaplzamom i neplodnosti muskaraca nije dokazana. Osim, poremecaja funkcije jajovoda, danas se smatra da mikoplazma/ureaplazma mogu biti udruzene sa povecanim rizikom za pobacaj ili razvojne anomalije ploda. Ovaj fenomen se uglavnom objasnjava povecanom aktivnoscu Th1 (proinflamatornih citokina) i povecanom aktivnoscu NK celija endometrijuma. Novija istrazivanja o vezi infekta i steriliteta zena objasnjavaju ovaj fenomen preranim zatvaranjem ili "neotvaranjem" tzv. "implantacionog prozora" endometrijuma, koji je narocito zavisan od TNF-alpha (jedan od major proinflamatornih citokina).

Ucestalost infekcije mikoplazmom/ureaplazmom je u stalnom porastu. Infekcija se moze dokazati i kod devojaka koje nisu imale odnose, dok se kod seksualno aktivnih zena infekcija mikoplazmom moze dokazati u 17% slucajeva. Ovaj procenat je daleko veci kada je u pitanju ureaplazma i iznosi 75%.

Simptomi: Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod kojih je neznatno pojacan vaginalni sekret, mikoplazme se najcesce dokazuju iz brisa vagine, dok se retko nalaze u brisu grlica materice ili uretre. Suprotno gotovo saprofitnom ponasanju mikoplazme u vagini i delimicno grlicu materice, naseljavanje same maternicne supljine, jajovoda, odnosno sirenje mikoplazmatske infekcije u malu karlicu oslikava njihov puni patogeni znacaj. Simptomi koji se pri tome javljaju su nespecificni, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu trbuha, pojacani vaginalni sekret, bolovi prlikom polnog odnosa i sl. Mogu se javiti mucnina i povracanje, povisena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja (pecenje i ucestalo mokrenje). Izgleda da je kod zena patogenija Mycoplasma hominis, dok kod muskaraca vise problema izaziva Ureaplasma urealyticum. Dijagnoza se postavlja na osnovu izolacije uzrocnika iz brisa grlica materice i/ili uretre u odgovarajucim kulturama ili detekcijom antitela putem kitova.

Lecenje: Lekovi izbora su tetraciklini (Doxicyclin) kroz 10-14 dana koji su efikasni kod svih vrsta mikoplazmi. U terapiji infekcije Mycoplasmom hominis na raspolaganju stoje jos linkomicin (Lincocin) i clindamicin, dok je u lecenju Ureaplasma urealyticum delotvoran eritromycin (Eritromicin).

Alternativne mogucnosti: Za seksualno aktivnu osobu ne postoji apsolutno siguran nacin kako izbeci ovu vrstu polno prenosivih bolesti. Sve sto narusava pH vagine i bakterijsku ravnotezu vagine moze dovesti do infekcije. Izbegavajte hemijske iritanse, sampone, tampone, irigatore i sl.

Meni se svidio tekst pa pročitaj