|
Elica 5 -> RE: Posljedni pozdrav bebici Adni, i podrška mami Elica 5 :( (24.12.2013 15:39:34)
|
Drage moje,, toliko često pokušam da vam par riječi napišem,, ali svaki put sve jednostavno ostavim ne mogu previše je boli čak nisam imala snage ni da sve pročitam šta ste pisale iskreno ne mogu,,,, ali samo ću vam jedno reći hvala vam na riječima utjehe, ako uopšte takva riječ postoji jer ovo iskreno sve i suviše boli
Evo još malo pa će puna četiri mjeseca kako moje Ceze više nema sa nama,, a ja još uvjek mislim da je ovo sve ružan san,, i da ću se probuditi ali vjerujte kako koji dan prolazi vidim da se neću probuditi i da jako jako boli.
Nikad neću zaboraviti dan kad sam se probudila, i kad su mi rekli da sam rodila prekrasnu bebicu,, i moje ponavljanje koliko sam samo puta rekla ja mama ja sam mama pa nisam mogla da vjerujem,,,,, pa trenutak kad sam je prvi put vidjela koliko se doktorica smijala koliko sam puta ponovila ovo moje dijete nisam jednostavno mogla da vjerujem jer toliko je neuspjeli postupaka iza nas,, ispijeni čajeva i čajeva mislim da se radi o livadama,, koje smo ja i moj muž popili a o suzama da i ne pričam i na kraju kad zaista prihvatim da sam ljudi moji Mama,, i da će me za kratko vrijeme zavati neko Mama desi se što se desi i ja kažem Allahova volja,,
Tako trebalo da bude i mi to moramo prihvatiti teška su iskušenja i jako bolna,, gledati dijete u krevetu kako se pati i šta se sve s njom dešava a ti nemaš prililiku da je uzmeš i priviješ uz svoje tijelo imaš priliku da je vidiš pet puta dnevno da je pomilkiš, dohvatiš za rukicu, poljubiš onako kratko na par minuta i da gledaš kako je teta tamo neka presvlači, briše i maže kremicom a ja ni to nisam imala pravo a kad je već napunila mjesec dana od tada nisam imala više pravo ni da je dohvatim, ni poljubim, niti da joj mama tepa dok su druge tete mogle da je pipkaju, maze i da joj pričaju a ja i njen tajo nismo jer kad bih smo progovorili ili dohvatili je vjerovatno je tad već dobro znala i osjetila svoje roditelje pogotov mene, od tad više nismo mogli ništa jer bi joj pritisak skočio i otkucaji skočili preko 200 i puno više,, tad smo imali samo riječi neki tamo teta šutite,, ne prilazite, ne dirajte neka je mirna je spava a kako da joj ne priđem,, kako da majka ne priđe, vidim je budna je teta Jaca joj priča mama ti je tu i mazi je i ljubi a ja gledam i ako bi mi rekla da joj polako priđem nastao bi haos i onda bi nam rekli izađite dođite ponovo za tri sata i tako je bilo naredni mjesec dana,, svaki dan isti i sve teži i teži,,, ali mora se nastaviti dalje moramo biti jaki vratiti se u ovu tešku kolotečinu života...
Eto napokon sam skupila snagu da bar jedan dio boli podijelim sa vama,, i opet kažem hvala vam puno,, a od srca molim dragog Allaha da niko više ne bude na ovakvom teškom iskušenju jer zaista boli,
Blu rose RR [sm=smiley31.gif][sm=smiley31.gif][sm=smiley31.gif][sm=smiley31.gif]
i ostala podrško [sm=smiley31.gif][sm=smiley31.gif] ljubi vas vaša Eli i od srca želi da naredna godina bude svima puno veselija i bolja sa puno osmjeha i veselja bez tuge i žalosti [sm=smiley27.gif]
|
|
|
|