|
Majčica -> RE: jeste li ikad grubi (18.1.2010 9:47:51)
|
Posao definitivno pomaze, to ja sad nakon nepuna 2 mjeseca rada nakon godinu porodiljskog mogu reci. Jest da je covjek zeljan djeteta i da nastoji maksimalno da provede svaku minutu s njim, ali ja bih iskreno da sam ostala jos kuci sama s djetetom koje slabo spava, koje po citav dan nema ziva mira i jedva trehne nekih pola sata, od kojeg gledas kako ces otici u wc i ostaviti ga a ne napraviti rucak ili uraditi sta po kuci i tako redom da ne nabrajam. Ja sam bila stalno nervozna i naravno sam to prenosila na muza, cim bi on kuci dosao ja bih po njemu sasula paljbu sta sam sve ja radila ili polsiuavala uraditi, taman kao da mi je on kriv. Mene bi peklo to sto ne mogu po kuci nista da uradim, jest da svak kaze ostavi sve, dijete je najprece, to je tacno, ali ne mozes to konstantno govoriti iz dana u dan a po kuci sve g.... i kasika.
Sad kad idem kuci ne mogu docekati da ga vidim, u liftu cupkam jer ne mogu docekati da stane na mom spratu i onda kad ga ugledam, dusa draga, kako trci prema meni, siri rukice i govori mammmma (sa naglasenim m) ja pucam od radosti[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/bravo.gif[/image].
Nije svako dijete isto, a ja bih naglasila da je jako, jako vazno to da li beba spava, kako dana3 rece, jer nenaspavana i nervozna mama isto tako djeluje i na dijete. Isto tako je bitno da neko barem sat vremena dnevno uzme dijete, cisto da mama, ako nista, bulji u plafon ako joj je ceif.
|
|
|
|