|
Lejla Ka -> RE: problemi sa dojenjem... (19.2.2012 0:05:10)
|
IZVORNA PORUKA: bucko
Ja se opet javljam ko grom iz vedra neba, a zato jer sam jedna od "nas"...Naime...Lejla me dobro zna, zar ne Lejla?:-)Samo ona zna koliko sam joj PP poslala, koliko je tu gluposti bilo, strepnje, nesigurnosti, straha, panike, pa ne znam ni ja čega...Mi smo neslavno krenuli s dojenjem. Prvo AD...Sika jako malo...Meni modrice od stiskanja, boli...Niplete Aventove prikopčavala svako malo...Medela pumpica-od nje mi se mantalo, do bola pumpala...I od haman svih obroka AD, došli prvo na ponoćni AD obrok. Kao i ti Majiii, da odspavam kao čovjek...Njega obori na 4 sata, ja se komiram...Izmuzem se i onda mu na naredni obrok dam moje mlijeko iz bočice, brzo popije-ja na spavanje. (Bog dragi zna koliko sam se tu osjećala krivom). Da sad ne spominjem te silne pridike drugih, pametovanja, pa još kao da mi razgale "Haj Boga ti, ni prvi ni zadnji na AD"...A ja u agoniji, i umrijeti za dojenje ako treba (bilo je još intimnih razloga da isforsiram dojenje, Lejla zna)...Nekad me grizla savjest zbog AD (posebno kad lejla kaže "hamburger"), a nekad sam zahvaljivala Bogu na nj. kad nisam bila sigurna u sebe...I tako polako, dan za dan, podoj za podoj...Paklena sprava u kući mi je i sat na koji sam računala kolko doji (3 minute i 45 sekundi:-), kad je posljednji puit dojio, brojala gutljaje (O Silver, nisi sama:-),ma užas...Mi danas slavimo više od mjesec dana isključivog dojenje. Dobio u tih mjesec 800 grama, doktorica prezadovoljna, ja odahnula...A Lejla zna kakve su moje PP i dan-danas (Te jel dosta, te da mu nije malo, te ovo, te ono)...I shvatila da je bitno ostati uporan, prihvatiti strahove i izgubljenost, pokušati nači sugovornika i nekog ko te razumije i zna (Lejla?:-), ne stiditi se pitati i vjerovati da je moguće sve. naravno, bitno je da beba napreduje i da je mama zdrav, ne ići po cijenu bebinog i maminog zdravlja svakako. Jer vrijeme proleti brzo i ja već žalim što sam jednistvene prve dane provela u panici i agoniji, ne osjećajući mir i blagostanje kako je trebalo. No jednom se postaje prvi put mama, zar ne? Drugi pu budemo bolje...Lejla, ne obećavam, ali probam[sm=smiley2.gif]
A ja ću dodati da mi je bucko jedan stalni dokaz koliko naša sredina ne vjeruje dojenju i koliko naše mame nemaju nikakvu pomoć i podršku kad im treba.
Jer nekad ti treba samo da ti neko kaže da je to što radiš, a u to sumnjaš sasvim u redu i ispravno i normalno.
Vjerujte mi, u bilo kojem sticaju okolnosti u našoj državi ni jedna majka koja ne uspije dojiti i uspostaviti dojenje nije za to kriva. To ni slučajno nije majčina krivica već čitavog sistema koji je potpuno na krivo nasađen, ne postoji, priča ono u što ne vjerije i praktično uništava ono za šta tvrdi da promoviše.
|
|
|
|