|
emma.L -> RE: Odgoj djeteta (28.6.2011 10:19:53)
|
Kad smo kod ispada, evo i našeg jučerašnjeg iskustva.
Iz vrtića smo Ema i ja krenule do ljekarne i malo na ljulje prije popodnevnog odmora. I prošetamo po Dobrinji, svratimo na picu, pa na ljulje i malo budemo u parku. Kad smo trebali kući, ona neće. Sad ja znam da je ona već umorna i da treba spavati, ali kuliram i objašnjavam da će i sutra na ljulje, da ćemo popodne opet u šetnju, da sam ja jako umorna i da beba u pupi mora isto spavati, bla bla. Ne želi krenuti. U tim slučajevima ja samo pođem svojim putem i ona krene jer nikad još nije pokušala ostati sama. I krenula je, ali uz vrisku "neću kući, gdje mi je nana, hoću na ljulje, ne dam ruku, pusti mi ruku". Napominjem, nije bio plač nego krici [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/hudicek1.gif[/image]. I ja kuliram i pričam joj i idem dalje i ona ide, ali divlja li divlja na ulici. I preko ceste mi ne želi dati ruku i stojimo mi 10 minuta na pješačkom, ja sa ponuđenom rukom a ona lupa nogama i plače i govori "neću ruku". I dođemo mi kući nekako tako uz dreku, svi se okreću za nama i u haustoru se dere i u liftu i uđemo u hodnik ona i dalje "neću kući, hoću na ljulje, neću piškiti, neću se umiti, neću se presvući, neću spavati". Ja kuliram i samo je vodim na piškenje, na pranje rukica i lica, na presvlačenje i brojim u sebi. Vjerujte nisam je pucnula jer bih je dobro nalupala po guzi samo da sam krenula [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image]. I na ignore je stavim u krevet, bez cmoke. Kad se probudila, i dalje ja službeno, sjele da ručamo, ja i dalje rezerve i kažem da sam ljuta jer se ružno ponašala, ljutila mamu i da sam tužna što imam zločasto dijete, da sam i ja bila umorna i nervozna pa nisam vikala na nju i plakala po ulici. I da ćemo se pomiriti kad obeća da će biti dobra i izvini se mami. I nakon 10 minuta smo se pomirile.
Eh sad, tko zna je li ovo dobra metoda, ili će joj izvinjenje za ovakve scene biti od sada najnormalnija stvar na svijetu pa idemo dalje divljati. Žao mi je tući, ali ovo je baš bilo previše jučer, možda je i zaslužila.
|
|
|
|