mišur
|
Baš mi je žao Dž. i tebe, naravno, jer znam kako ti je. Moj dječak je prve tri sedmice išao sam osmijehom na licu, a onda je odjednom počeo plakati i negodovati. Prvo jutro kad se to desilo, krenuo je super raspoložen i kad smo otvorili vrat vrtića, pobjegao je u dvorište, počeo plakati, histerisati...Na tetin prijedlog, nisam ga na silu uvela, jer kako mi je ona rekla, to bi imalo samo kontraproduktivan efekat, nego smo se fino vratili kući. Sutradan je bilo isto, ali mi nije uspio pobjeći, nego smo zajedno ušli, i ja sam ostala sa njim neko vrijeme dok se nije zaigrao, a onda se izvukla krišom. Tete kažu da nije ni reagovao kasnije... I sad imamo dana kad neće da ide, kad plače kad ga ostavljam, hvata se za mene, tete ga uzmu, on ih gura i moli me da ga ne ostavljam. Mene duša boli kad su takve scene...Poljubim ga , kažem da ću brzo doći i da sluša tete, i izađem. Tete mi kažu da se smiri u roku od par minuta, i više ni ne pita za mene. Meni je najbitnije što, kad dođem po njega, vidim da je veseo, sretan, da se igra sa djecom u grupi ( u početku se stalno sam igrao), i da mi onda ostatak dana priča kako se igrao sa drugarima. Sa druge strane, ovaj vrtić drži moja rodica, pa sam totalno rasterećena od brige kako ga i da li ga dobro paze. Pored toga, imaju tri tete na njih 15, tako da mislim da ih stvarno fino paze. Žao mi je DŽ. i što adaptacija ide tako teško. Probaj još tako kako si planirala, a ako ne bude išlo, nemoj je ni siliti. Svako dijete je različito i neko je spremno za vrtić prije, a neko kasnije. Možda da kasnije, negdje u septembru, opet probaš, jer će ipak tad biti starija, a znaš i sama kakao par mjeseci znači u njihovom razvoju. A ti se nemoj toliko opterećivati i brinuti, možda ona sve nekako prihvati,možda joj samo treba više vremena. U svakom slučaju, imate još vašu tetu, tako da ništa nije pod moranje. Puno poljubaca objema i želim vam što manje suza, objema
|