Blue rose RR
|
Svako dijete je priča za sebe. Koliko god se mi trudili da ga odgajaju samo roditelji, moramo priznati, da priličan uticaj ima i okolina, i vakat, i na kraju krajeva naše poimanje odgoja. Ono što sam sebi zacrtala kada sam se udala, (odnosno kada sam shvatila šta sam ja dobila od odgoja svojih roditelja - i hvala im na tome), jeste da ću dijete odgajati upravo onako kako sam ja odgojena. Naravno bit će malih odsupanja, jer je to nešto što nam nameće vrijeme u kojem živimo. Odgojena sam da poštujem roditelje, da poštujem i pratim njihovu riječ, da nikada ne kažem "ne" ili (ne dao Bog ) "neću, i da ne proturiječim. Ono što oni kažu ima da se izvrši, makar to značilo i dubit na glavi. Tada sam mislila da su mi oni najveći neprijatelji, da me mrze ... ali sada znam da svaka kazna, svaka šipkica je bila doooobro zaslužena i od strane mene i od strane brata. Dijete sam počela odgajati od rođenja - imala je vojnički način života. Dobro se znalo/zna, kada, kako i sa kim spava, jede, igra, druži se. Sav svoj život smo posvetili njoj, pratim svaki njen pokret i želim da učestvujem u njemu, dok sam sa njom. Dali smo upute kako želimo da se prema njoj postave nane i deda, komšije, rođaci. Na ono na šta ne mogu uticati - prekinem . Pokazujem joj i pričam sa njom, zašto je ružno da: djeca bacaju u parku kamenčiće na drugu djecu, na klupe, na tobogan. Kako je ružno što djeca psuju, što se igraju sa smećem, što se deru ko pivara na drugu djecu. Za mene i moj način odgoja to je neprihvatljivo.
_____________________________
"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“ W. B. Y
|