Anoniman
|
UPDATE Preko vikenda sam se malo smirila. OK, teta je obećala da će ipak poštovati pravila i to mi je bilo dovoljno da izdržim dok dijete ne krene u vrtić. Onda, ponedjeljak: teta dolazi i sa vrata me pita: "Je li mama ostavila pravilnik...član 1, član 2... kao da smo u zatvoru" Rekla sam joj da mi je žao što tako osjeća i otišla se spremati za posao. Ali teta još nije rekla sve svoje. Smatrala je da smo je to jutro trebali dočekati sa čestitkom u kojoj bi pisalo "Dobro došla nazad!" Rekla mi je i kako je to van pameti što joj pišem na papiru (a za ovih 10 mjeseci koliko je radila kod mene ostavila sam joj četiri cedulje sa spiskom šta i kad Esma treba jesti, kad vježbati i sl.) i kako Esma nije u vojsci. Odgovorila sam da ako ja želim odgajati vojnika ona se u to ne treba miješati, kao što se ne miješa ni moja svekrva, ni moj otac, ni drugi iz familije. Jutro mi je začinila izjavom kako ona bolje pazi moje dijete od mene same. Rekla sam joj da je to veoma ružno s njene strane, reći takvo nešto jednoj majci. "Ali zaaštooo? Pa ja mislim da je moja majka bolje pazila moga sina od mene!" Odgovorila sam da ako ona to želi reći za sebe to je njen problem. Rekla sam joj da je stvari uzela previše u svoje ruke i kako ja i MM odlučujemo kako će naše dijete jesti, a ne ona. Otišla sam na posao. Bila sam strašno uvrijeđena, nazvala sam muža i rekla mu da je više ne želim gledati u svojoj kući. Uopće više problem nije bilo hranjenje, već njeno nepoštivanje mene kao majke i vrijeđanje, ismijavanje tih nekoliko poruka koje sam joj ostavila. MM je tog dana izašao ranije sa posla, tako da smo oboje došli kući zajedno. Dok smo se vozili u liftu, rekla sam mu da joj se moramo zahvaliti na svemu što je dosad učinila za Esmu, ne smijemo negirati njen veliki i pozitivni uticaj na dijete. Kad smo ušli, rekli smo joj da smo se snašli za Esmu do kraja sedmice (ja sam već ugovorila sve sa tatom i komšinicom), zahvalili joj se (prema dogovoru), isplatili je i ispratili na vrata. 10 minuta po odlasku, poslala mi je SMS: "Vi ste veoma loši ljudi. Neka je dragi Allah na pomoći Esmi! Ja sam očekivala da ćete berem zahvaliti što sam učinila sve za vašu Esmu!" - Kao da moje dijete ostaje u kući gdje se pije, drogira, prostituiše i šta ja znam. Boga je spomenula samo zbog toga što MM uskoro ide na Hadždž. A što se zahvale tiče - to mi je dokaz da uopće nije slušala šta smo joj govorili, kao što nikad nije slušala ni druge stvari koje sam govorila. Nisam joj odgovorila na tu uvredljivu poruku iako me veoma potresla. Cijelo poslijepodne sam razmišljala gdje sam ja pogriješila: u tome što sam htjela kuhati za svoje dijete zdravu hranu, u tome što sam htjela da se teta pridržava mojih želja, u tome što sam nekoliko puta napisala na papir šta i kako... samo da bih teti olakšala posao. U srijedu stiže još jedna poruka od tete: "Jutrošnji savjet za ubuduće: ti te svoje spiskove ponesi u školu psihologu i pitaj za savjet jer je to tvoj veliki problem. Ja Bogu hvala već našla posao" I ta me poruka uznemirila. Prvo sam mislila kako je najbolje da je MM nazove i kaže joj da nas više ne uznemirava, a onda sam shvatila da ću ja nju i više iznervirati ako ne reagujem na njene uvrede. Bude li ovako nastavila da mi šalje poruke, MM će je ipak zvati... zasad je ignorišemo. Esmu je ovih dana čuvao malo dedo malo komšinica. U pon. će nam biti gotovi nalazi, pa ako budu dobri, idemo u vrtić. Znam da nije sve idealno ni u vrtiću, ali nije ni sve tako crno.
< Poruku je uredio pingpong -- 2.10.2010 12:43:18 >
|