bebica1989
|
Kako se pripremiti za analizu semena?
Preporučljivo je dva do pet dana pre analize semena suzdržati se od seksualnih aktivnosti koje rezultiraju ejakulacijom, što će osigurati najveći broj spermatozoida u ejakulatu i povećati pouzdanost rezultata testa. Poželjno je, ukoliko je moguće, seksualnu aktivnost ne izbegavati duže od jedne do dve nedelje pre sprovođenja testa, zbog toga što dugo razdoblje seksualne neaktivnosti može dovesti do slabije pokretljivosti spermatozoida. Takođe, trebalo bi izbegavati konzumiranje alkohola najmanje jedan dan pre izvođenja testa.
VRH
Kako se uzima uzorak semena?
Najčešći i najpouzdaniji način uzimanja uzorka je masturbacija, te usmeravanje ejakulata u čistu posudicu za uzimanje uzorka. Uzorak semena moguće je uzeti i za vreme polnog odnosa, prekidanjem odnosa pre ejakulacije (prekinuti odnos ili coitus interruptus), te ejakuliranjem u čistu posudicu za uzimanje uzorka. Još jedan način uzimanja uzorka semena za vreme polnog odnosa je uz pomoć kondoma. U slučaju upotrebe uobičajenih kondoma, potrebno ih je pre upotrebe temeljno oprati i ukloniti sve tragove praha ili lubrikanta koji bi mogli uništiti spermatozoide. Od doktora je moguće dobiti poseban kondom koji ne sadrži sredstva za uništavanje spermatozoida (spermicidna sredstva). Nakon ejakulacije potrebno je pažljivo skinuti kondom, njegov otvoreni kraj zavezati u čvor, te ga staviti u posudicu koja se može zatvoriti, za slučaj da kondom curi ili pukne. S obzirom na to da su moguća odstupanja u kvaliteti uzorka semena možda bi trebalo analizirati dva ili tri uzorka u razdoblju od tri meseca.
VRH
Šta utiče na rezultate analize semena?
Smanjenje broja spermatozoida mogu prouzrokovati neki lekovi (kao što su cimetidin i neki od lekova koji se koriste u lečenju karcinoma), te muški i ženski hormoni (testosteron, estrogen). Takođe na smanjenje broja spermatozoida mogu uticati i konzumiranje alkohola, cigareta ili marihuane. Postoje i neke biljke koje mogu uticati na rezultate analize semena. O njihovom konzumiranju potrebno je posavetovati se sa svojim doktorom. Uzorak se može doneti u laboratoriju od kuće, ali je nužno da to bude u okviru jednog sata od ejakulacije. Takođe, potrebno je paziti na održavanje telesne temperature uzorka, što je najlakše učiniti tako što se transportuje u unutrašnjem džepu kaputa ili u džepu košulje. Ukoliko se uzorak semena ohladi, rezultati testa pokretljivosti spermatozoida pokazivaće nerealno lošu pokretljivost. Izloženost radijaciji i neke hemikalije (poput određenih pesticida ili spermicida) takođe mogu uticati na smanjenje broja spermatozoida, njihovu slabu pokretljivost ili povećanje broja abnormalnih spermatozoida. Ukoliko uzorak semena nije uzet u celosti (što se može desiti kada se uzorak uzima nekom drugom metodom, a ne masturbacijom) rezultati merenja količine ejakulata biće netačni. Količina semena obično je veća ukoliko nekoliko dana ili duže pre testiranja nije bilo ejakulacije.
VRH
Normalne vrednosti spermograma
volumen > 2 ml
pH 7.2 - 8,0
koncentracija spermatozoida > 20 mil./ml
pokretljivost > 50 % progresivnih ili 25% brzo progresivnih
vitalnost > 50 %
morfologija > 40 % normalnog oblika
leukociti < 1 mil./ml
likvefakcija unutar 20 minuta
VRH
Izgled
Normalni uzorak semene tečnosti varira od bele do sivkasto-bele boje. Promene u boji obično ukazuju na neki zdravstveni problem. Kad je koncentracija spermatozoida izrazito niska, semena tečnost može biti prozirna, a ako je smećkaste, svetlo crvene ili ružičaste boje, to je znak da su u ejakulatu prisutni eritrociti (hematospermija).
VRH
Likvefakcija
Likvefakcija je pojava kod koje se plazma iz semena, koja se odmah zgrušava zbog prisutnosti faktora zgrušavanja, ponovo pretvara u tečnost zbog uticaja enzima u ejakulatu koji potiču iz prostate. Likvefakcija obično nastupa nakon 10-30 minuta izloženosti sobnoj temperaturi. Ako do likvefakcije ne dolazi ni nakon jednog sata, ili je ona produžena ili nepotpuna, smanjena je plodnost jer spermatozoidi ostaju u ugrušku i to može biti znak disfunkcije prostate.
VRH
Viskozitet
Viskozitet se odnosi na gustoću, odnosno lepljivost i procenjuje se na potpuno likvificiranom uzorku. Prema WHO (World Health Organization) standardima, kod normalnog uzorka opaža se viseća nit dužine oko 1,5 cm najduže 20 sekundi. Povećana gustoća i hiperviskozitet smanjuju plodnost smanjivanjem pokretljivosti spermatozoida. Može biti povezana s disfunkcijom prostate zbog neke prikrivene hronične upale.
VRH
Volumen
Laboratorije se razlikuju međusobno prema kriterijumima za normalan volumen ejakulata. Prema WHO standardima ta vrednost može iznositi od 1,5 do 10 ml, dok je najčešće između 2-6 ml i vrlo je promenjiva karakteristika. Ejakulat se sastoji od spermatozoida, sekreta polnih žljezda i sekreta epididimisa. Kod vrlo malog volumena smanjena je plodnost jer nema dovoljno tečnosti koja bi donela spermatozoide do cerviksa. Vrlo mali volumen može ukazivati na neke poremećaje u stvaranju tečnosti u polnim žljezdama ili njenoj sekreciji. Takođe može biti znak neke fizičke prepreke u reproduktivnom sastavu. Pojavljuje se i u slučajevima parcijalne ili retrogradne ejakulacije. Veliki volumen se u nekim slučajevima može povezivati s varikokelom ili jednostavno predugom seksualnom apstinencijom.
VRH
pH faktor
Ejakulat je blago alkalna tečnost, s granicama pH od 7,2 do 8,0. Semena tečnost tako štiti spermatozoide od kisele okoline materice. Nije se pokazalo da ima neke značajne učinke na plodnost muškarca.
Pokretljivost
Pokretljivost se odnosi na procenat aktivno pokretnih spermatozoida u ejakulatu. Prema proceni pokretljivosti, spermatozoidi se svrstavaju u sledeće kategorije, odnosno njihova se kinetika stepenuje prema sledećoj šemi (laboratorije se međusobno razlikuju prema preciznosti stepenovanja):
-nepokretni
-slabih pokreta ili pokretni u mestu
-sporo pokretni
-brzo pokretni (progresivni)
Barem 100 spermatozoida klasificira se po ovom sistemu, i uglavnom se procedura ponavlja s još jednom kapljicom semena, iz istog uzorka.
VRH
Ostale ćelije (osim spermatozoida)
Ejakulat obično sadrži i druge ćelije osim spermatozoida. To su ćelije iz uretre, ćelije iz kojih nastaju spermatozoidi, te bela krvna zrnca (leukociti) i razni mikroorganizmi. Neki od mikroorganizama su povezani s neplodnošću, dok drugi imaju vrlo mali ili nikakav uticaj na plodnost. Ako je prisutan veći broj leukocita, potrebno je raditi dalje mikrobiološke analize jer je to obično znak neke infekcije u polnim žljezdama u kojima se semena tečnost proizvodi. O infekciji se ne zaključuje samo na osnovu povišenog broja leukocita u ejakulatu. Jedan od opasnijih mikroorganizama koji mogu biti prisutni u ejakulatu je bakterija klamidija (Chlamydia trachomatis) koja može uzrokovati začepljenje semenovoda, poremećaj sazrevanja spermatozoida i povećanje broja antitela na spermatozoide. Obzirom da se klamidija ne može otkriti spermogramom, nužno je uraditi mikrobiološke analize semena i kulturu bakterija.
VRH
Aglutinacija
Aglutinacija označava pojavu kod koje se spermatozoidi slepljuju jedan uz drugog, odnosno usmeravaju se jedan prema drugom dotičući se repovima ili glavama, ili mešano, umesto da se kreću pravolinijski, što im onemogućava dolazak do jajne ćelije. Prijanjanje spermatozoida za ostale ćelije koje nisu spermatozoidi ne smatra se aglutinacijom. Prisutnost ove pojave može ukazivati na postojanje antitela na spermatozoide (imunološki faktor), ali ona nije dovoljan pokazatelj na osnovu kojeg se može zaključiti o tome, već treba uraditi test na spermalna antitela (ASA test). Takođe može ukazivati na bakterijsku infekciju, npr. Escherichiom coli, zbog čega je potrebno uraditi bakteriološku analizu semena (test SPERMOKULTURE).
VRH
Koncentracija
Pod pretpostavkom da spermatozoidi imaju dobru pokretljivost i sposobnost penetracije jajašca, čak i tako niska koncentracija spermatozoida od 5 do 10 miliona u ml semene tečnosti može dovesti do trudnoće. Ukupni broj spermatozoida u ejakulatu odraz je spermatogeneze i povezan je u velikoj meri s dužinom polne apstinencije. Kod 20-30 % muškaraca s jako malim brojem spermatozoida (ispod 10 mil./ml) ili bez spermatozoida u ejakulatu postoje genetski uzroci problema. Rešenje problema danas je u invitro oplodnji, i to pomoću ICSI metode.
VRH
Morfološke osobine
Procena morfoloških osobina spermatozoida vrlo je značajna u proceni plodnosti muškarca. Spermatozoidi normalnog izgleda imaju ovalnu glavu i rep koji je 7-15 puta duži od glave, jednostruk i ravnog, a ne spiralnog oblika. Nemaju nikakve anomalije repa, glave ili sredine, niti citoplazmatske kapljice na repu veće od 1/3 normalne veličine glave. Spermatozoidi se, s obzirom na oblik, mogu svrstati prema sledećoj klasifikaciji:
-normalni
-spermatozoidi s anomalijama glave (oblik ili veličina, uključujući i prisutnost dvostruke glave)
-spermatozoidi s anomalijama vrata i sredine (nepostojanje vrata, iskrivljenost, pretanak srednji deo itd.)
-spermatozoidi s anomalijama repa (dužina, oblik, dvostruki, spiralni, slomljeni rep)
-nezreli spermatozoidi
Nije poznat razlog zašto svaki muškarac proizvodi određeni broj defektnih spermatozoida (do 40 %), ali je poznato da veliki uticaj na povećanje procenta spermatozoida abnormalnog oblika imaju neke toksične materije kao npr. olovo, zatim pušenje, preterano zagrevanje skrotuma. Fizičke aberacije spermatozoida mogu se dogoditi za vreme proizvodnje spermatozoida ili tokom skladištenja u epididimisu. Praktična korisnost procene morfoloških osobina spermatozoida kao preduslova plodnosti muškarca, zavisi u velikoj meri od klasifikacijskog sastava koji laboratorija koristi, te od tehnike obrade ejakulata.
VRH
Vitalnost
Ako je procenat pokretljivih spermatozoida izuzetno nizak, potrebno je uraditi procenu vitalnosti spermatozoida. Metoda bojenja eozinom omogućuje razlikovanje živih od mrtvih spermatozoida, bez obzira na njihovu pokretljivost. Eozin ulazi u mrtve ćelije, dok žive ostaju neobojene. Na takav način procenjuje se najmanje 100 spermatozoida. Na taj se način mogu razdvojiti nepokretni, ali ipak živi spermatozoidi, od mrtvih. Smanjena pokretljivost s visokim procentom vitalnih spermatozoida može ukazivati na metaboličke abnormalnosti spermatozoida koje proizlaze iz poremećaja funkcije testisa ili nekih činilaca koji deluju na smanjenje pokretljivosti, a nalaze se u plazmi semena.
VRH
Odstupanja od normalnih vrednosti
Najčešće korišćeni parametar kod analize semena je broj spermatozoida, odnosno koncentracija spermatozoida u semenu. Muškarci s koncentracijom spermatozoida <5 mil/ml smatraju se neplodnima, dok koncentracija od 5 do 20 mil. spermatozoida u ml semena obično ukazuje na umanjenu plodnost, odnosno verovatno je potrebno duže vreme kako bi se ostvarila trudnoća. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) postavila je nove referentne vrednosti spermograma. Najznačajnija promena odnosi se na povećanje donje granice koncentracije spermatozoida potrebnih za prirodno začeće sa 20 miliona/ml na 40 miliona/ml.
Asthenozoospermia - udeo pokretnih spermatozoida < 50%
Oligoospermia - koncentracija spermatozoida u ejakulatu < 20 mil/ml
Azoospermia - nepostojanje spermatozoida u ejakulatu
Teratozoospermia - < 15 % spermatozoida normalnog oblika
Necrozoospermia - nepostojanje živih spermatozoida u ejakulatu
Polyzoospermia - visoka koncentracija spermatozoida u ejakulatu
Hypospermia (parvisemia) - volumen ejakulata < 2 ml
Hyperspermia - volumen ejakulata > 6 ml
Aspermia (asemia) - nepostojanje ejakulata
Hematospermia - prisutnost eritrocita u ejakulatu
Pyospermia - prisutnost leukocita u ejakulatu (više od normalnih vrednosti)
U nekim laboratorijima primenjuje se i kompjuterska analiza ejakulata koja omogućuje digitalnu sliku svakog spermatozoida posebno. Međutim, svaka pa i najmanja, promena u kompjuterskom programu može značajno promeniti rezultat, stoga se računari moraju neprestano proveravati.
U svakom slučaju, nalaz spermograma koji odstupa od normalnih vrednosti zahteva daljnje analize. Na prvom mestu među njima je pregled urologa koji utvrđuje eventualno postojanje varikokele, te upućuje na daljnje analize koje smatra potrebnim (hormonski profil, bakteriogram ejakulata (spermokultura), test na spermalna antitela (ASA) i mnoge druge).
VRH
VARICOCELA
Testis se snabdeva krvlju preko jedne arterije, ali odvod krvi iz testisa se odvija preko 2 spleta vena. Proširenje ovih vena se relativno često sreće kod pacijenata koji se leče zbog infertiliteta. Način na koji je infertilitet povezan sa varikocelom nije u potpunosti jasan, a kao mogući mehanizmi navode se povišena intertestikularna temperatura, refluks hormona nadbubrežne žlezde, zadržavanje otpadnih produkata metabolizma. Osnovna dijagnostika varikocele se vrši pregledom. Proširene testikularne vene se mogu napipati nad testisom, znatno češće nad levim. Stepen proširenja označavmo brojevima od 1 do 3. Ukoliko postoji samo sumnja na proširene vena vrši se Valsalva manevar koji se sastoji u dubokom udahu pri čemu se napinju trbušni mišići i vene se pune krvlju. Dijagnoza varikocele u graničnim slučajevima se može postaviti i scintigrafijom skrotuma, ehosonografijom i Doplerom kao i venografijom. Ukoliko se radi venografija, u slučaju da se otkrije varikocela obično se izvrši i embolizacija što je terapijska procedura koja može donekle da zameni hirurško lečenje. Varikocela često izaziva oligo ili astenospermiju. Izuzetno retko je varikocela uzrok azoospermije i to samo u slučaju da je bilateralna. Korekcija varikocele se najčešće vrši hirurškim putem. Sama intervencija je laka, izvodi se u opštoj ili lokalnoj anesteziji, može se raditi ambulantno, i ne zahteva dugo bolovanje. Oporavak funkcije testisa se očekuje tek posle nekoliko meseci.
VRH
AZOOSPERMIJA
Azoospermia je po definiciji potpuno odsustvo spermatozoida u spermi. Da bi se sa sigurnošću postavila ova dijagnoza potrebno je uraditi analizu bar tri uzorka sperme. Ukoliko ni u jednom uzorku nema spermatozoida, dalja dijagnostika zavisi od veličine testisa i od drugih parametara koji se takođe određuju spermogramom. Neophodno je uraditi i hormonski status, a po potrebi i hromozomske analize. Ukoliko su testisi smanjeni radi se o hipogonadizmu koji može biti primaran ili sekundaran. Primarni hipogonodizam podrazumeva primarno oštećenje testisa dok su hormonski poremećaji sekundarni. O primarnom hipogonadizmu se radi kod većine hromozomskih poremećaja od kojih je najčešći Klinefelterov sindrom (47 XXY). Primarno oštećenje testisa se uočava i kod kriptorhizma (nespušteni testisi) i kod takozvanog "Sertoli cell only" sindroma. Sekunadrni hipogononadizam se takođe manifestuje azoospermijom ali je u ovim slučajevima smanjena funkcija testisa posledica promena na nivou hipotalamusa ili hipofize. Nedostatak GN - RH ili njegovo izlučivanje u nedovoljnoj meri je urođen poremećaj, a kao posledica neadekvatne stimulacije hipofize i testisa ne dolazi do uspostavljanja spermatogeneze. Smanjeno izlučivanje hormona hipofize može biti urođeno ili posledica obolenja hipofize (infarkt, infekcija, tumor, zračenje, operacija). U zavisnosti od perioda kada je došlo do oštećenja, testisi mogu biti normalne ili mekane konzistecije ali su skoro u svim slučajevima smanjeni. Za razliku od poremećaja na nivou hipotalamusa, poremećaji na nivou hipofize mogu dobro reagovati na supstitucionu hormonsku terapiju. Poseban oblik azoospermia pradstavlja takozvana opstruktivna azoospermia. Kod ovih pacijenata testisi su normalne veličine, hormonski status je takođe u granicama normale, spermatogeneza je očuvana ali zbog postojanja prepreke ili nedostaka nekih delova izvodnih kanala ne dolazi do izlučivanja spermatozoida sa spermom. Nedostatak fruktoze u spermi ukazuje na nedostatak semenih kesica što je najčešće udruženo sa nedostatkom semevoda, ili na postojanje prepreke na nivou ejakulatornih kanal. Ukoliko je fruktoza normalna, a snižena vrednosti alfa glukozidaze, prepreka se nalazi na nivou epididima. Opstruktivne azoospermije se kod jednog broja pacijenata mogu hirurški lečiti, međutim s obzirom da su ove hirurške intervencije koplikovane sa neizvesnom prognozom sve češće se koristi drugi oblik lečenja koji podrazumeva punkciju epididima čime se dobija dovoljan broj spermatozoida koji se mogu koristiti u procesu vantelesne oplodnje/mikrofertilizacije.
VRH
OLIGOSPERMIJA
Ukoliko je broj spermatozoida u 1 ml sperme manji od 20 miliona u pitanju je oligospermija. Međutim, ova definicij je vrlo gruba i većina autora se ne slaže sa njom. Utvrđeno je da do spontane trudnoće može doći i ukoliko je broj spermatozoida u 1 ml manji od 10 miliona tako da se i ovaj broj može uzeti kao granična vrednost. Broj spermatozoida po 1 mililitru je svakako vrlo značajan, ali mnogo značajniji parametar je ukupan broj spermatozoida u ejakulatu. Prema tome, ne mogu se na isti način tretirati pacijenti sa oligospermijom i malom količinom sperme i oni koji u velikom volumenu sperme imaju manji broj spermatozoida po 1 militru. U svim slučajevima oligospermije, dijagnoza se može sa sigurnošću postaviti tek posle pregleda nekoliko uzoraka sperme, jer i kod pacijenta koji su dokazano fertilni postoje izražene varijacije u broju spermatozoida. Pošto se utvrdi da se zaista radi o oligospermiji, istražuje se njen mogući uzrok. Hormonske i hromozomske analize su neophodne samo u slučajevima da je broj spermatozoida u mililitru sperme manji od 5 miliona. Kod svih ostalih, prvo treba isključiti varikocelu (proširenje testikularnih vena). Smatra se da ukoliko se otkrije varikocela treba nju prvo korigovati, a zatim, po potrebi nastaviti sa medikamentnom terapijom. Kriptorhizam takođe može biti uzrok oligospermije, naročito ukoliko je jednostran. U cilju terapije neophodna je korekcija ovog poremećaja bilo spuštanjem testisa u skrotum ili odstranjivanjem nespuštenog testisa. Nažalost, kod najvećeg broja pacijenata sa oligospermijom, uzrok ovog poremećaja nije poznat (idiopatska oligospermija) tako da nam na raspologanju stoje samo empirijski oblici terapije.
VRH
ASTENOSPERMIJA
Smatra se da je u normalnim uzorcima sperme bar 50% spermatozoida pokretno, a progresivno pokretno 25% spermatozoida. Smanjen procenat pokretnih spermatozoida nazivamo astenospermijom. Astenospermija je najčešće udružena sa oligospermijom, mada se kod jednog broja pacijenata može naći i uz normalan broj spermatozoida. Najčešći uzrok smanjene pokretljivosti je prisutna genitalna infekcija, tako da je kod ovih pacijenata neophodno uraditi bakteriološka ispitivanja. Imuni infertilitet se takođe manifestuje smanjenom pokretljivošću spermatozoida, tako da se kod jenog broja pacijenata savetuje imunološko ispitivanje. Varikocela takođe može biti uzrok astenospermije. Posebnu kategoriju čine pacijenti kod kojih postoji nekrospermija (nijedan pokretan spermatozoid). Pored gore navedenih uzroka, u ovim slučajevima je verovatnije u pitanju poremećaj u građi samih spermatozoida, što se može dokazati i njihovom elektronskom mikroskopijom.
VRH
POLISPERMIA
Dokaz da u svemu treba imati meru je polispermia ili polizoospermia. Ukoliko broj spermatozoida u 1 ml sperme prevazilazi 250 miliona to nazivamo polispermijom. Ovako veliki broj spermatozoida umesto da uveća mogućnost ostvarivanja trudnoće naprotiv, može biti uzrok infertiliteta. Polispermia je često povezana sa smanjenom pokretljivošću spermatozoida i povećanim brojem morfološki defektnih spermatozoida. Ali i u slucajevima da su spermatozoidi zadovoljavajuće morfologije i pokretljivosti, ne dolazi do trudnoće. Ovim pacijentima se preporučuje prekid snošaja neposredno posle ejakulacije, tako da cela količina sperme ne bude izlučena u vaginu. Ukoliko se ova metoda ne pokaže uspešnom može se raditi arteficijelna inseminacija sa prethodno obrađenim sermatozoidima, a kao poslednja mogućnost na raspolaganju je in vitro fertilizacija.
VRH
KRIPTORHIZAM
Testisi se krajem osmog meseca embrionalnog razvoja spuštaju u skrotum. Ukoliko ovaj proces nije dovršen do rođenja već je testis zadržan u trbušnoj duplji ili u ingvinalnom kanalu radi se o kriptorhizmu, koji može biti jednostran ili obostran. Kod male dece, do druge godine života, ovaj poremećaj se leči hormonima ili hirurški. Smatra se da se spuštanje testisa mora izvrsiti do druge godine da bi se sačuvala njegova funkcija, pre svega funkcija spermatogeneze. I u kasnijem uzrastu, ova intervencija ima opravdanja zbog sklonosti retiniranih testisa ka razvoju tumora. Preko tridesete godine, u slučaju jednostranog kriptorhizma bolje je izvaditi testis, jer se pretpostavlja da je njegova funkcija definitivno oštećena. Šta je uzrok oštećenosti testisa kod kriptorhizma nije u potpunosti rasvetljeno. Kao i kod varikocele, povišena temperatura kojoj je izložen testis se smatra jednim od mogućih razloga, ali postoji pretpostavka i da je primarno oštećenje testisa uzrok njegovog nespuštanja. Kod kriptorhizma, u zavisnosti od poremećenosti funkcije testisa često su povišene vrednosti FSH. Stepen hormonskog poremećaja je indikator oštećenosti testisa i može se koristiti kao prognostički faktor.
VRH
KLINEFERTEROV SINDROM
Klineferterov sindrom je genetski poremećaj koji je posledica nedeljenja X hromozoma tokom razvoja embriona. Ovi pacijenti umesto 2 (XY) hromozoma imaju 3 polna hromozoma (XXY). Ova anomalija zaslužuje posebnu pažnju s obzirom na svoju učestalost; registuje se po jedan slučaj na svakih 500 novorođenih. Poremećaj se ne može dijagnostikovati pre puberteta. Kako su testisi izmenjeni, u pubertetu ne reaguju na hormonsku stimulaciju od strane hipofize i ne luče dovoljnu količinu testosterona. S obzirom na mehnizam povratne sprege, smanjeno lučenje testosterona uzrokuje povećano lučenje LH što dovodi do stimulacije lučenja estrogena, ženskog polnog hormona. Povećana koncantracija estrogena je odgovorna za karakterističan izgled ovih pacijenata. Muškarci sa Klinefelterovim sindromom su obično visoki, izduženih ekstremiteta, sa dlakavošću ženskog tipa i ginekomastijom (uvećanjem mlečnih žlezda). Testisi su mali, volumena i ispod 2 ml i čvrste konzistencije. U spermogramu nema spermatozoida ili je prisutna oligospermija. Oligospermija ukazuje da se ne radi o čistom Klinefelterovom sindromu već o mozaicizmu kada su prisutne i ćelije sa normalnom hromozomskom strukturom u testisu, koje i proizvode spermatozoide. Kod pacijenata sa odsustvom spermatozoida nema mogućnosti da se ostvri trudnoća. Kod pacijenata sa oligospremijom, na raspolaganju su neke od metoda asistirane reprodukcije (IUI, IVF).
VRH
PCR metoda
Institut za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu jedina je ustanova u Srbiji gde se mogu uraditi genetska ispitivanja - da li je gen odgovoran za neplodnost muškaraca. Kod muškaraca kod kojih se to ustanovi, svaki pokušaj vantelesne oplodnje je bezuspešan.
Muški polni hromozom je Y hromozom. Na njemu se nalaze geni odgovorni za stvaranje spermatozoida. Promene na tim genima mogu biti odgovorne za odsustvo ili smanjeni broj spermatozoida. Međutim, promene na genima nisu uzrok steriliteta kod svih muškaraca, objašnjava za „Blic” dr Momčilo Ristanović iz Instituta za humanu genetiku.
- Ovo ispitivanje preporučuje se onim muškarcima kod kojih su isključeni postojeći razlozi steriliteta, a imaju loš spermogram, odnosno koncentracija spermatozoida im je manja od pet miliona. Takođe, trebalo bi da se testiraju i oni kojima nije razjašnjeno zašto imaju smanjeni broj spermatozoida ili ih uopšte nemaju - kaže dr Ristanović.
Prema nekim nezvaničnim podacima, za oko deset odsto bračnih parova koji ne mogu da imaju decu uzrok neplodnosti je gen.
- Za sada se radi samo dijagnostika, a dalja istraživanja treba da ukažu na terapijski model kako tim pacijentima da pomognemo. Trenutno se nigde u svetu ne zna lek - ističe dr Ristanović.
Ispitivanje se rade „pi-si-ar” metodom. Najčešće se uzima uzorak krvi, kao i za svaku DNK analizu. Kompletna dijagnostika košta manje od 100 evra, ali prema rečima dr Ristanovića, u toku su razgovori sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, Ministarstvom zdravlja i Medicinskim fakultetom da ta procedura ide na teret Fonda.
Izvor: www.kolevka.org
< Poruku je uredio Amelaa RR -- 8.2.2010 9:39:02 >
_____________________________
Ne vezimo srce za dunjaluk,jer samo tad bice nam lako podnijeti iskusenje.....
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
došlo samo 
ni prirodno ni vantjelesnom oplodnjom. 
imam 30 a zena 23 i vec 2 god pokusavamo dobiti bebu. 
