MELLI
|
Imate li ovakvih dana
Znam da imate, i zamislila sam da ova tema ide u tom pravcu,da pišemo o danima kada mislimo da ne možemo dalje,da smo preumorni od svega,a klinci to niti razumiju,niti mogu razumjeti ,nego lupaju po svom.
Znate one dane kada se događaji, ko naručeni, redaju jedan za drugim,ono kada "ustanete na lijevu nogu" pa kako ustanete vi, tako vam i cijela porodica ustane za vama.I svi na lijevo
Ja imam mnogo takvih dana,ali evo šta mi je najsvježije.
Ustajemo neko jutro.Moj mali vragolan i ja ,u kupatilu peremo zube,njemu od jednom postaje interesantno da baci nekoliko stvari u WC školjku
Prvo rolnu toaletnog papira,zatim četkicu za zube
"Izbacim" ga iz kupatila,pošaljem tati u kuhinju,da ja dovršim pranje zuba i pospremim nered za njim.Čujem lom.Ko bez glave izletim i vidim da je razbio staklo na kuhinjskim vratima .
Nije se posjekao,sreća ,ali,bjesna sam.Nisam ni kafu popila ,a on mi je već začinio dan.
Dan se nastavlja standardnim tokom.Kuhanje ,pranje, usisavanje.Ništa ne ide bez njegovog čaprkanja.Perem prozor,ja sa jedne strane trljam balkonska vrata krpom,a on ih s druge strane polira bananom.
Ja brišem parket,a on zid.Taj dan usisala sam samo četiri puta smoki,jednom sastrugala kuhanu mrkvu iz tepiha ,u koju je Hanna stala nakon što joj je nekom čarolijom ,umjesto iz supe u usta,završila na tepihu.
Nisam se dala zbuniti.Spremila sam kuću generalno za bajramske praznike.Ostao je shoping.
Spremam se sa pola ruke,sa onom jednom i po, njih hvatam po kući.On uzima moju šminku i melja se plavom sjenom po licu.Nedam se zbuniti.Oblačim im jakne, on u jednom momentu shvati da ormarić sa obućom ,ni jedan jedini put ,taj dan nije otvorio i krene kao lud da izbacuje obuću . Pokupim i to.Jer ne dam se ja zbuniti
Izlazimo iz kuće.
U haustoru,Hanna me smara s nekom svojom imaginarnom mačkom,koja usput rečeno,natovari mi se na leđa svaki put kada trebam u šetnju s djecom,
Gnjavi me da je ne zgazim,zaustavlja me da čekam dok, prvo ta nevidljiva maca siđe.Sad ja onako natovarena(Haris,kolica,torba),čekam da se ta ,dotična mačka smiluje i siđe.Nadmudrim je i ponudim se da i macu ponesem u torbi.Popustila je,ali samo do tržnog centra.AAAAA kada je onda ko luda stala da je traži po policama i ispod njih .Bez veze da kažem da smo izgledali ko luđaci dok smo zvali nevidljivu macu da izađe ispod police
Obavili smo i to što je trebao biti shoping.
O putu kući neću pisati.On nije htio da se vozi, nosi,nije dao ruku.Išao je gdje je njemu bio ćeif.
Da skratim.Kupanje i spavanje.Mislim ja ,evo ga .Konačno mir .
Popijem kafu,odmorim,i na spavanje.Sutra mora biti bolje.Ako je ovo prošlo bez posljedica sve će.
Legnem.U neko doba probudim se,vidim da mi jedno dijete fali,Harisa nema u krevetu.Ne moram objašnjavati šta mi je sve prošlo kroz glavu.Ugušio se ispod jorgana,spao s kreveta....
Dižem jorgan,nema ga ni tamo.Skačem sva uspaničena,palim svjetlo i vidim ga u Hanninom krevetu.Spava ko anđeo,na njoj
Druga asocijacija,ugušio mi nju .
Zgrabim ga ,prebacim u krevet,a nju ko mahnita počnem gurati,da vidim je li živa
Pomjeri se ona i ja odahnem.Ne mogu sad od brige zaspati.Nije mi jasno ni sada kako je on stigao tama,al' eto.
Zaspim ,nakon dva sata ustaje ona,upiškila se u krevet.Presvlačenje,oblačenje.Uspavljivanje.
Konačno jutro,i kraj ovog mog dana bez predaha.
Novi dan i oni ko novi.Neprepoznatljivi.Mirna jutarnja kafica.Prelijep bajramski dan.
Znam da imate ovakve dane,podijelite iskustvo,pa da se malo od muke i nasmijemo
Sorry na dužini posta,ovo je kraća verzija tog mog dana
Moderatori,ako šta ne štima pobrinite se za to
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Tema je odlicna 
a radice isto i kad napuni dvije sta sam sve pricala eh, kad bi moje ovako,ili onako a sa kad moj uradi nesto sutim
Onda slijedi: mama, mama, mama, mama, mama, mama........ i hiljadu zašto, hiljadu zato, priča, priča, pričaaaaaaaaaaaa, čak i kad spava 
, ovo mi je i jutarnja i popodnevna.... 
