|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  28 29 [30] 31 32   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: vaša porođajna priča
5.10.2009 23:08:12   
andjela I
Drage moje zenice
Evo dok moja bebaca spava da vam i ja napisem svoju porodjajnu pricu....
Otisla sam 17.09. u bolnicu na pregled plodove vode je mi je termin proso 4 dana...
Na prijemu me pregledaju i kazu otvorena samo za manji prst, ali me ostave zato sto je termin proso.
Posle zavrsenih formalnosti i papirologije odved mene sestra u radjaonu i tu sam morala cekat doktora da me pregleda i odluci sta ce sa mnom. I dok ja cekam slusam i gledam zene kako se poradjaju i sve vise strepim i strahujem dolazi doktorica da me pregleda i kaze glavica je visoko, grlic tvrd, krupna beba, otvorena za manji prst, pa neka ovo i sefica pogleda. Dolazi sefica Serak, pregleda i zove direktora klinike. pregleda me i on i kaze neka ide na carski..U tom momentu, strah je nestao jer znam da se necu patit, a jest da carski nosi svoje rizike.. Nazovem muza u jaim mu da je operacija zakazana u 13 h.
Onda pocinju pripreme u predoperacionoj sali u 13 h dolaze i voze me u operacionu salu, prelazim sa kreveta na sto, primam anesteziju i gubim se...A moram vam napomenut ljubaznost svog osoblja, od sestara, anesteziologa pa do doktora...
Budim se u 14 h u pred porodjajnoj sobi, nemogu da reagujem kad cujem babicu kako mi govori, sve je dobro proslo, beba je dobro, 3750 teska, 55 duga, a mene groznica trese, jedva pricam, ali sam sretna sto je sve dobro proslo. Tu sam bila do 24 h, primala infuzije i ostale lijekove sto me sleduju, nako cega me voze na odjeljenje...
Ujutro mi donose bebicu i niko nije sretniji od mene..Dobro sam se osjecala, ali sam bila na dijeti, umirala od gladi, jedes samio ono sto ti oni donesu..
21.09. treba da izadjem iz bolnice kad ono moja rana nije najbolja, cui na jednom mjestu.. To mi je bio najveci sok, pocela sam plakat dobijem temperaturu i sebi produzum boravak do daljneg. Sutradan mi ukljuce antibitike i previjanje rane dva put dnevno....Urade mi nalaz krvi i urina, nalazi pokazu da ima upale i konstatuju da se radi o urinarnoj infekciji jer rana nije bila infcirana, ono sto je curilo je cisto..
Ponove mi nalaze kroz dva dana, bili su znatno bolji jer sam pila antibitike. 10 - i dan dolazi vizita,  vada mi konce i kazu da je rana dobra i da mogu kuci sutradan...Medjuti sutradan dolazi novi doktor u vizitu i kaze dobro je ali neka te jos...Ja ludim jer se svi ogradjuju i niko mi nista konkretno ne govori...
Posle toga dodje glavna sestra i kaze da ce me ujutro sefica pogledat i odlucit sta i kako...
I dolazi sefica ujutro posle vizite i cim je skinula zavoj kaze mozes ti kuci, rana je dobra a moze se desiti da ti i kroz godinu malo procuri, kaze nemoras ici na previjanje u dom zdravlja ti sebi stavi sterilnu gazu na mjesto gdje curi i stavljaj fibrolan mast, ona ce to zatvorit...
I tako da sam ostala 12 dana u bolnici, nije bilo jednostavno ali izdrzi se sve..Super se osjecam evo vec dva dana rana mi ne curi, mogu normalno hodat i sjedit, jednostavno ne osjetim uopste ranu..
A najvaznije od svega mi je to sto mi je beba dobro, jutros smo bili  na kontroli doktorica je zadovoljna..
ETO TO VAM JE MOJA PORODJAJNA PRICA UKRATKO, JER BI MOGLA ROMAN NAPISAT...

_____________________________

Naša princeza rodjena 17.09.2009.god. u 13 i 20h.
29.07. 2011. god. rodjen je nas mali princ.
Vole vas mama i tata.

(odgovor članu maja78 RR)
Neposredna veza do poruke: 726
   RE: vaša porođajna priča
6.10.2009 23:40:56   
škorpija
andjela I žao mi je što si se toliko napatila, grozno je toliko ostati u bolniciuser posted image , al ti u ovome svemu najmanje spomenu bebicu, a ja navikla da mame u detalje prepričavaju kako su se osjećale kad su vidjeli bebcauser posted image

_____________________________

Ajdin 22.4.2009. - čojkić :-))))

Alina 20. 2. 2016 - maća :)

(odgovor članu andjela I)
Neposredna veza do poruke: 727
   RE: vaša porođajna priča
7.10.2009 13:38:41   
andjela I
Draga skorpija osjecaj je nevjerovatan, ponovo bi prosla kroz isto jer vrijedi sve za ovo malo zlato....Bebu su mi donijeli tek sutradan, a ja sam tri dana gledala samo u nju...

_____________________________

Naša princeza rodjena 17.09.2009.god. u 13 i 20h.
29.07. 2011. god. rodjen je nas mali princ.
Vole vas mama i tata.

(odgovor članu škorpija)
Neposredna veza do poruke: 728
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 10:55:15   
bebana27
dok mi sin spava da vam i ja napisem svoju pricu:
19.09 sam sa mm ujutru otisla za travnik da vidimo misljenje drugog doktora da me pregleda i da vidimo kako cu se poroditi
dosli smo u bolnicu u travnik cekali smo dr jer je imao neka ciscenja a mi nestrpljivi jer nas je intersovalo kako ce sve proci
primio me dr i naravno pregledao bila sam otvorena 1,5 cm kaze nema brige jer porod jos nece doci otisli smo kod njega u kancelariju tu me pogledao na UZ beba nie okrenuta kaze sve je uredu ako se ne desi porod do termina da dodjem poslije pa cemo vidjeti sta ce biti,
sva sretna sam krenula kuci jer mi je drago sto nisam ostala u bolnici i sto cu Bajram docekati sa svojom familijom.
Dosli smo kuci ja i zauva smo sredili stan i ja cu navece oko 20:30 da pravim kolace medjutim otisla sam u wc-e i vidjela krv na gacicama ali sam mislila da je to od pregleda
i kad su bolovi krenuli oko 21h shvatila sam nije to od pregleda ovo ce se desiti porod gledala sam u sat da vidim koliki je razmak bolova vidim sve je cesce i kazem mm da idemo do ambulante da me babica pregledata jer ako je porod da idemo za travnik
otisli smo u ambulantu pregledala me i utvrdila da se ipak radi o porodu
otisli smo za travnik dr me je pogledao i rekao babici da me pripremi za sekciju nisam bila otvorena ali je bol bio jak i cest
na krevetu su me idvukli u salu stavili me na sto pricali malo sa mnom dali mi anesteziju i tad je zavladao dubok san
u 00:10 iza ponoci na svijet je dosao mamin princi.odvukli su me u sobu pocela sam se buditi iz anestezije jedino sta sam pitala jeste gdje mi je sin jer ziv,sestrica je rekla da je sve dobro proslo da je beba dobro,bol je bio jako i neizdrzljiva ali kad sam vidjela svoga sina pored sebe nema bola nego suze radonice njegove okice su me gledale pa nema nista ljepse od toga,jer sta sam sve prosla ali sad sam najsretnija osoba jer ga imam pored sebe uzivamo zajedno svaki dan,mamu slusa.
i tako sam ja za Bajram dobila najljepsi i najvrijedniji poklon.
ovom prilikom se zahvaljujem osoblju bolnice u Travniku odjel porodjano i naravno dr Harisu Idrizbegovicu jer je jako strucan doktor

_____________________________

20.09.2009 sam postala najsretnija osoba na svijetu jer sam u zagrljaj dobila svoga sina....Vole te mama i tata
06.09.2010 god.dobili smo prvi zubic sedam dana kasnije i drugi zubic
13.09.2011 rodio se drugi sin Adem

(odgovor članu andjela I)
Neposredna veza do poruke: 729
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 11:49:39   
sheri
bravo za hrabru mamu i bebuuser posted image user posted image
ljubimo vas

_____________________________

Nora-21.06.2009. :)

(odgovor članu bebana27)
Neposredna veza do poruke: 730
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 11:52:41   
škorpija
čestitam bebana, ibrahim ti e presladak mašalah

_____________________________

Ajdin 22.4.2009. - čojkić :-))))

Alina 20. 2. 2016 - maća :)

(odgovor članu sheri)
Neposredna veza do poruke: 731
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 12:18:31   
henna ze
hi cure..
evo malo vremena imam..pa da vam ispričam svoju priču..to je priča o jednoj hrabroj mami i bebi...koje su čudom preživjele....Hvala bogu na tome..ali smo se borile..
da bi ste sve shvatile..ja sam jedna mršavica...sitnih kostiju koja je u prva 4 mjeseca trudnoće smršala 8 kg..od mučnina i povraćanja i otišla da se porodi s čitavih 62 kg ( tad sam već povratila i ukupno dobila 12 Kg)..ja sam znala da ću roditi na carski jer sam imala operaciju očiju prije, pa se nisu usudili da me poradjaju prirodno..drugo beba je bila okrenuta na zadak..
i tako san prije poroda ja sa mužem u šetnju..vratimo se krv na gaćicama..znala sam da je vrijeme.ali ljekar nas  rodjak..kaže ništa ti ujutro dodji u osam pa ćemo vidjeti a ako te zaboli dodji ranije...ma jok..svi su valjda tu noć hodali oko mene brinuli se a ja spavala ko top...ujutro ustanem spremim se..i polako pješice do bolnice...sjednem pojedem ćevape i kupim banana i u bolnicu...i tako cijeli dan ležim..pomalo boli...naveče zaboljelo pravo..pozovem doktora i on dodje..kaže spremite je idemo odmah...bilo je oko 21,30 nisam uspjela reći ne pola kelime i šehadeta..nema me više....beba se rodila u 23,50 kažu...
sljedeće čega se sjećam..je mrak...i neke osobe spavaju negdje kraj mene..hrču neke žene..a nigdje prozora ni svjetlosti..ne znam ni koliko je sati..i ne mogu se ni pomjeriti..hladno mi..prolazi vrijeme...bude se moje cimerke na intenzivnoj...kaže jedna..ti si se sinoć porodila..jedna beba nije plakala odnijeli su je a jedna se derala pravo.....ova druga izgleda neće prezivjeti..možete misliti..a meni se niko ne pojavljuje da mi kaže šta je sa mojom bebačom..ležim u strahu..hladno..boli al mi samo na pameti..jedna beba nije plakala...kad oko 7 sati ujutro mamina prijateljica dolazi..pita seko sine..znaš kako ti je beba šta si rodila...nemam pojma..ma piše evo ovdje curica 3850..kažem nema šanse ne može to biti moja beba...meni su rekli da neće biti teška ni 2 kg...i dalje nikog nema da pitam za bebicu....oko 11 sati dolaze sestre da me prebace na sprat niže..mama moja pristiže da me barem za ruku uzme u liftu..ja plačem i govorim nisam vidjela bebu..nisam vidjela bebu...smjestili su me..i dalje one pojma nemaju šta je sa mojom bebom..tek oko podne dolazi ljekar..sestre i nose moju bebačicu...jao kad sam je vidjela..prvo što mi je palo na pamet zar je ovo moglo da stane u mene...al znala sam da je moja jer je bila ista ja..sa crnom čupavom kosom crvena..i malo natekla na jednu stranu....ma bebača prava..tad mi dr kaže..bile ste kritične i zhvalite bogu što sam bio ja (ima čovjek iskustva jer je porodio i moju mamu kad je rodila mene)...ne biste preživjele...ovo što mi se sinoć desilo nikad u svom životu nisam vidio..operacija je trajala dva i pol sata...beba je bila prekrupna..nije se mogla mrdnuti i non stop je bila u jednom polozaju...nisam mogao čestito ni zarezati jer je ona odmah bila ispod...pritisnuta tvojim organima..da smo je jedva iščupali ali bukvalno i nije plakala odmah....bila je  u inkubatoru..evo sad je dobra...ne mogu vjerovati u kako malom prostoru je narasla tako velika beba i na uzv nismo mogli vidjeti da je tako velika..već su samo njenu glavicu vidjeli....
ieto bile  sedam dana u bolnici..beba dojila...ja imala mlijeka...sve ok...izašle....e onda problemi...ja sam 28 dana imala temperaturu..ujutro i naveče mi davali injekcije...imam temp 40..a obloge stavim na grudi da ohladim mlijeko i da je dojim...ja sam ozdravila nekako..a onda problemi s njom..usljed jednog položaja rodila se sa skraćenim vratnim mišićem (totrikolis)..toliko ju je boljelo..pa to je kao kad vas ughvati grč u vratu..tako je nju boljelo..vrištala je satima...ali eto pregurale smo..išle na vježbe i dijete je sad normalno..najbolji mamin učenik..ide drugi razred osnovne...
sad pokušavamo dobiti jednu bebaču još..ali ne ide jer mama je u medjuvremenu otkrila tumor na hipofizi..pa prvo moramo njega udesiti...nadam se da ćemo uspjeti...
pozzz svim mama i bebama.....i pusa..bebama u male ručice..

_____________________________

Kad se igra završi, kralj i pješak idu u istu kutiju.

(odgovor članu sheri)
Neposredna veza do poruke: 732
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 12:23:55   
henna ze
bebano čestitam...rekla sam ti da će sve biti ok......pusa

_____________________________

Kad se igra završi, kralj i pješak idu u istu kutiju.

(odgovor članu henna ze)
Neposredna veza do poruke: 733
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 12:32:18   
D_K
masallah - drago mi je da je sve sada u redu.. mogu mislitit kako ti je kad se prisjetis svega - jeza te prodje.. hvala Bogu da je djevojcica prosla bez poslejdica - to je najvaznije.. zelim ti srecu da dobijes jos jedno dijete i ako Bog da bez tih komplikacija..

(odgovor članu henna ze)
Neposredna veza do poruke: 734
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 12:40:37   
MineLaa
ee dragaa moja zao mi je stoo si imalaa takvo iskustvo sto nije bilo ljepse...a ni moje nije nesto drugacije samo sto sam se poradjala prirodnim putem....eee tih bolova...e pisat cu vam o tom dr.put kad imala vise vremena...pussa

_____________________________

13.06.2009. Daris mamina srecaaa

(odgovor članu D_K)
Neposredna veza do poruke: 735
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 12:51:29   
DM
Evo već 4 mjeseca se kanim napisati svoju "priču",nisam odavno čitala vaše,ali nemojte mi zamjeriti jer pročitam samo šta stignem nakon svoje 2 djece i MM!
Nadam se da ću nekome pomoći svojom pričom,jer meni je puno pomoglo što sam bila dovoljno informisana i znala više sada na drugom porodu nego li na prvom-valjda i prvi ne bi prošao tako neslavno da sam znala ono što i sad!
Prvi porod uz indukciju završen vakuumom i nakon toga 5 doza krvi u transfuziji za mene, 3 dana u bolnici,dojenje samo 1 mjesec i još 2mj uz dohranu...
Uoči ovog poroda muž me zadirkivao da ću se poroditi na internetu!
Trudnou mi vodila dr Sabina Čengić,a ulaskom u 9 mj trudnoće javljam se dr Mašiću, jer ma on porodio sa prvim sinom, a moja sveki poznaje nj inj suprugu...
Prvo mi je dr Čengić na prvom pregledu rekla da mi cerviks puknut oko 2cm i da ću morati raditi serklaž,ali nakon pregleda u 5. mj ustanovi da ipak ne moram!
Termin poroda je bio 1,2 06. i odlazim na kontrolu kod Mašića 31.maja naveče, jer doc bio noćna, i pregleda me i uz osmjeh pita hoću li ostati da me porodi.Ja zinula od čuda,kaže otvorena 6 cm, idealan nalaz za porod,a ja nikakvih naznaka!
Kažem ja d aneću, da bih radije čekala da  sve ide prirodno...MM već ljut jer mi kući govorio da ponesem torbu za svaki slučaj, a ja mu kažem-ne idem na porod nego na kontrolu! Starije dijete ostavili kod mame jer je MM bio noćna i ja odlazim mami, a žena sva u čudu i izbezumljena na moju odluku!
Ujutro, oko 8 sati mene polako počinju boliti krsta i vidim da je to-to,jer jadna uz prvi inducirani nisam ni znala kakvi su normalni trudovi!
Dolazi mamina sestra i već meruži što sam kod mame i pita šta ako me zaboli, a ja joj odgovaram da me već boli! Pa šta ćeš sad(ona već ljuta),a ja joj kažem da čekam MM koji radi do 3h po podne!
Javim ja njemu da su trudovi krenuli i da dolazi odmah nako posla; i zovem ga u 3 pm, a on meni -da još sredi neku papirologiju!Ama dolazi čovječe mani trudovi na 15 min,a još moram kući po torbu! Odlazim po torbu, tuširam se i još jednom provjeravam da li sam sve ponijela i  za bolnicu!( ne stanujemo nimalo blizu-bar 30-tak min)!
Gore me primi babica Senada i ustanovi da sam otvorena 8 cm i da čekamo dr jer je na operaciji! Smjesti me u sobu i nbakon 10-tak min pojavi se dr Mašić,MM ga sreo na hodniku i rekao mu za mene i on odmah dođe!
Probiju mi vodenjak i nakon 5-6 trudova, bez ikakvih medikamenata, rodim zdravog dječaka teškog 3900 kg i dugog 56 cm,kojeg su mi odmah oako toplog stavili na grudi-ma ne bih taj trnutak mijenjala ni za šta na svijetu!
MM je bio prisutan na prvom porodu i namjeravao je i na drugi, ali nije ga babica stigla spremiti!
Dok me doc šivao pitam ih za MM, a Senada se nasmija i kaže da ga u toj žurbi i zaboravila, i ja zajedno sa njom,sa porođajnog stola, pravo mužu na hodnik da mu kažem radosnu vijest!
Porod završen u 17 10 h(ako ste pratile satnicu vidjeće te da jebilo zaista brzo)!
Žao mi je što MM nije prisustvovao i ovom porodu jer je bio, uz Božiju pomoć, predivan, ja sam uživala u njemu!
Poručujem svim budućim porodiljama da ne dozvole da ih iko nagovori na ono što one ne žele:drip,carski rez(osim ako mora)...jer Bog jedao da se vaše tijelo može izboriti sasvim prirodno i da možete uživati  u porodu, ne patiti se,jer svako petljanje u prirodan slijed događaja remeti ravnotežu...
P.S.Izvinite što sam ovako puno napisala,ali sam željela da ohrabrim sve porodilje i da im bar malo pomognem,jer je i meni pomoglo baš čitanje priča sa poroda drugih žena!user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu sheri)
Neposredna veza do poruke: 736
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 12:59:29   
alman
bebana hvala ti na tvojoj prići i svim mamama jer i ovo na neki način pomaže da znamo šta nas sve čeka, mada ni jedna priča nije ista, naravno ni mi nismo svi isti, al ja se radujem sa svakom od vas mada va ni jednu ne znam, i želim vam sve ono što mogu sebi da poželim
ljubite svoje bebice od nas user posted image i našihuser posted image sa RR


_____________________________

09.02. 2010. H mamin prvacic
26.06. 2015. A veliki nestasko

(odgovor članu DM)
Neposredna veza do poruke: 737
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 13:00:27   
henna ze
user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image  hej..nakon ovoliko crnjaka...svaka čast....čestitam na bebi...i bila si brza draga...i nek si napisala...uživaj...

_____________________________

Kad se igra završi, kralj i pješak idu u istu kutiju.

(odgovor članu DM)
Neposredna veza do poruke: 738
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 13:15:40   
Đenifer
E svaka čast doublemum,i svima koje su podjelile svoje porođajne priče, znače puno  user posted image  koje za koji par dana iščekuju svoje prvo dijete, kao što sam ja, i sva sam konfuzna, u strahu i milion stvari mi se vrti po glavi, kako , šta  i itd.
Ja sam spakovala torbice , pripremila sve ,al nikako da prestanem da radim, jel mi je na poslu ok i mrzim pomisao da ostanem kući i da još više razmišljam kako i šta,a  ovako mi dan brže prođe i da ne pomišljam puno. Jest da hodam ko patka, noge ko klocevi, stomak do zuba, al  ja se osjećam još dobro hb i mogu teturat.Doktor se ibreti i veli da okončavam,al ja po svom. Jest da mi je termin 19.10. al dobra sam. Ja sam dogovorila sa doktorom da hoću prirodan slijed događaja i bez provociranja trudova i poroda, pa ćemo vidjeti....javim vam se i ja sa svojom aBg uskoro i nadam se da će sve biti u redu.Pozzzzz

(odgovor članu DM)
Neposredna veza do poruke: 739
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 14:31:23   
lajla88
evo dok moja bebica spava da vam ispricam i ja svoj porodja:
11 septembra u 13 i 30 sati sam otisla na wc i vidila da ima malo krvi na gacicama malo sam se zabrinula al nista ozbiljno jer mi je doktorica rekla da je to normalno.. i tako ja lezim i gledam tv, kad ja se upiski hehehehehe stiscem se nemogu da zaustavim,,kazem muzu puko mi je vodenjak on se sav uspanicio user posted image user posted image odem do kupatila istusiram se.. polahko oblacim a mm zove bolnicu da vidi sta ce oni reci. iz bolnice su rekli da dodjem i da vide tacno dali je vodenjak ako jest ostacu u bolnici ako nije da se vratim kuci. krenemo mi i u autu mi opet voda niz noge izadjem iz auta idem prema bolnici kad ono opet voda a ja se stiscem stid me onog svijeta sto stoji ispred bolnice user posted image kad smo dosli na porodjano odjeljenje u 15 sati pregledala me babica i rekla da moram ostat u bolnici jer puko je vodenjak. dobila sam svoju sobu i prikljucili mi aparat da slusaju kako bebino srce kuca. dosla doktorica donijela neke papire da potpisem pa ode ona pa se opet vrati pregleda mi noge al mene niko negleda ni dali sam otvorena ni nista. u 16 sati pocese meni bolovi slabiji pa kroz 5 min jaci pa sve tako kad je bilo oko pola pet ja vise nemogu da trpim vrstim stiscem muza znojim se ruke mi se koce ma hocu da se onesvijestim. kazem muzu da zove babicu on otiso po nju a ona rekla muzu nemoguce da je dobila napon jer ona ce se tek posle pola noci porodit jer kad ti pukne vodenjak treba 8 sati da se otvoris. doso mm i to meni govori kontam ja ako imaju jaci bolovi od ovih onda cu ja da umrem user posted image user posted image dodje babica pregleda me i kaze mm vodi je u salu odma beba je krenula a ona zove doktoricu. kad sam usla u salu mm je bio samnom samo sam zmirila i molila Boga da se beba rodi zdrava.hvala Bogu tako je i bilo u 17 sati se rodila moja mala curica. tad smo dobile svoju sobu. ja na krevetu a moja curica u malom kreveticu pored mene. tu noc nisma nikako spavala jer sm htjela samo da gledam u svoju user posted image . bolove posle porodjaja nisam nikakve imala jer sam dobila neke tablete da pijem otprilike svakih 6 sati. ostala sam u bolnici 4 dana. sad smo kod kuce. bebica za sad slusa hvala Bogu.. pozdrav za sve mame, trudnice i trudilice user posted image

(odgovor članu Đenifer)
Neposredna veza do poruke: 740
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 14:35:54   
acudesa
lajla88-čestitam ti i da Boga da svakoj od nas takav porod (ili lakšiuser posted image )

_____________________________

...iskrica u oku, toplina u dodiru, sunce u osmijehu..čine da se osjećam sretnom, dušo mamina:)
Odjednom je sve dobilo boje...

(odgovor članu Đenifer)
Neposredna veza do poruke: 741
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 14:53:21   
Soleil
Tako sam sretna kada čujem da ima ovako laganih poroda user posted image

Moj je bio uz indukciju, ali nije uopće bilo tako strašno...Pošto sam prvorotka, ne znam kakvi su bolovi bez dripa user posted image ali ni uz drip nije bilo tako strašno. Mada čujem da ima strašnih iskustava sa induciranih porođaja. Pretpostavljam da je sve individualno i da sve zavisi od organizma porodilje.

_____________________________

...Emma 26. 09. 2009. - Sunce je obasjalo naše živote...



(odgovor članu acudesa)
Neposredna veza do poruke: 742
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 15:07:22   
reallove
evo i moje porodjajne price..11.08.2009.
tu noc isla sam sa mamom i sveki malo u kupovinu..prosetale,obradovale se novim sandalicama,provele se super..stigle smo kuci negdje oko 1 poslije ponoci..e onda sam otisla da spavam,kad negdje oko 4 sata budi me bol..odem u kupatilo vidim malo krvi i pomislim to je to..muza nisam odmah budila,istusirala se,spremila itd..e kad je pravo zabolilo,svi su na nogama,u 6 sati smo vec u bolnici..odmah je dosao moj doktor,pregledao me u meduvremenu je i vodenjak pukao,bebica je krenula..dali  su mi epidurial i od tog trenutka bolovi su skroz blagi..svog Emina sam drzala u narucju u 12:05..porod je bio super,nikakvih problema hB,svima bih pozeljela isto...

_____________________________

"Majke se rađaju u istom trenutku kada i djeca. Ona prije toga nije postojala. Žena je postojala, ali majka, nikad. Majka je nešto potpuno novo"


Mamino sunce Ameen

11.08.2009. <3

(odgovor članu Soleil)
Neposredna veza do poruke: 743
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 15:17:11   
ALB
Pozzz svim mamama........
Moja beba sada ima 6 mjeseci i sve je super,drago mi je kada pročitam da su mame imale lagan i lijep porod i da su u njemu uživale jer ja nisam.........
Termin mi je trebao biti 29.03 i tada mi je bila zakazana kontrola ali je sve počelo sedam dana ranije.To jutro probudi mene bol u leđima ali kontam nije to to još je rano sigurno sam loše spavala,odem u wc kada krv,pojma nemam šta to znači jer mi je prvi porod ali hajd sve dok ne boli dobro je.To je bilo 6 ujutro,vratim se ja da legnem ali ne mogu zaspati počelo je da boli....pratim ja bolovi u razmaku od 15-20 minuta ali nisu jaki kontam neka još,probudim mm (a noćili smo kod njegove tetke)kažem ja krvarim i boli ali nije to još.Naravno on u panici više nego ja kaže hajmo u bolnicu,ja nisam htjela još -kada je bol počeo svakih pet min pošaljem ja njega po stvari i hajmo na kliniku to je već 12 popodne.Kada smo stigli moja doktorica nije u smjeni primi me druga haj na pregled ja otv 3 prsta ali imam trugove svakih 5 min,kaže dr nije još ali eto najkasnije do ujutru češ se poroditi i eto ostani.-kažem ja nećui vratim se.Moj mm na mene a što nisi ostala a ovo a ono. Dogovorimo se mi sa mojom sestrom da pijemo kafu i nađemo se on joj ispriča šta je bilo i onda oni svi na mene:trebala si ostati,oni mogu pratiti bebu a šta da sada krene itd.Pod njihovim nagpvorom ja se vratim u kliniku,primi mene ista doktorica i smjesti me u pripremu došla vizita oko pola 6 popodne na pregled kažu otvorena 3,5 ideš u salu(ja još uvijek imam bolove -užasno jake)Na hodniku mi daju inekciju-pitam ja sta je to kažu ma ništa ti ne brini hajde u sali.
U sali mi daju jo jednu injekciju,a ja hoću da crknem od bolova,ne otvaram se nista, u sedam sati dolazi druga smjena oni mi daju još jenu injekciju i odoše u svoju sobu da gledaju Lud,zbunjen,normalan a ja se komiram od bolova.One se deru prediši,prediš a ja onako iscrpljena govorim mogu predisati par zaredom ali nemogu 10 predisati jer dolaze jedni za drugim.Dolazi neki dr kaže njima vodite ženu na carski šta radite patite je,One kao još malo će ona i td...........
U 15 d0 1o dolazi doktorica i kao eto sada će da me porode,ja nemam snage,molim Boga da mi skrati muke,plačem, neznam šta ću sa sobom i kazu haj buraj a ja nemogu nemam snage patim se već satima,molim ih da me vode na caeski da mi daju nešto protiv bolova,babica nedA,doktorica kaže dajte joj 10 mg apaurina direktno u venu, i onda guraj-kažu guraj ili ceš ugušiti bebu-trudim se ali ništa,babica uzima makase i pod naponom me reže (9 konaca vanjckih sa tri sloja)tada dolazi moj sinćić na svijet tačno 2 minute do 10.Zatim slijedi još jedan napon za posteljicu kada pukla ostali dijelovi,molim doktoricu da me uspava DA ME NE ŠIJE NAŽIVO. kada sam vidjela svog Vedada sve me je prestalo boljeti tezak 3700 a dug 53, jadnicak napatio se i on sav je nekako modar ali meni prelijep sječam se da sam mu izbrojala prstiće na ruci. I tada ga je doktorica odnijela zatim su me uspavali očistili i zašili,samo da napomenem da mi je od tih bolova i neotvaranja pukao i grlić i kanal.Kasnije su me probudili i odvukli u sobu sa drugim porodiljama,supruga sam vidjela u prolazi a sina su mi donijeli tek sutra ujutru i taj dan sam i izašla kući. Znam da me je jako boljelo ali sada se više i ne sječam koliko,na neki način sam zaboravila.



(odgovor članu acudesa)
Neposredna veza do poruke: 744
   RE: vaša porođajna priča
8.10.2009 17:36:41   
meli
vidim zenice pisu svoje porodjajne price, pa hajd da i ja svoju napisem. relativno je kratka. citava trudnoca je prosla extra. ja radila, hodala, ma pravo uzivala. termin mi je bio 10 februar. medjutim, nista se nije desavalo. po preporuci dr. ja ga nazovem 15 febr. i kazem mu kakvo je stanje. kaze on, ako se dobro osjecam i osjetim bebu da dodjem 18 febr. i tako ja 18 feb. odem u Travnik. dr. me prgleda. bila sam 2 prsta otvorena. kaze mi da ostanem jer je plodna voda pozelenila i mutna je.
ja se smjestim i nekad navece oko 18h dodje jedna sestra da mi izvadi krv i da me pripremi. nakon pripreme, ukljuce mi drip. to je bilo oko 19h. i ja lezim ali nekako mi citav stomak otisao u desnu stranu. u tom momentu dodje babica da poslusa bebu. kaze ona : pa sta je ovo. reko nemam pojma. i izadje iz sobe. dovuce ctg. kaze opali tonovi srca na 75. i otrca da dovuce sto. ja legnem, stavi mi kateter i pravac u salu. ja sam samo plakala.
kad smo dosli u salu, presla sam na operacioni sto. svezali smu mi noge i ruku. sa svih strana me nesto ispituju, jedan tehnicar mi neku maramu stavlja na glavu. a ja cujem samo doktora kako se dere :pozurite molim vas, hitno je.
sljedece cega se sjecam je da sam se derala: gdje mi je dijete, dajte mi dijete.
one sestre meni govore smiri se, evo ga, dobro je.
kad sam ga vidjela, nista mi vise nije bilo vazno. odnijeli su ga i tek sutra ga ponovo donijeli.
ja u sustini i ne znam kakva je to bol kad krenu kontrakcije. nisam nijednu imala. niti se sjecam da me je rez bolio kad sam se probudila.
najbitnije je da je moje dijete dobro, zivo i zdravo.

svim trudnicama zeim sto lakse porode, da se ne pate ni one ni njihove bebice.

p.s. ma nije ovo bas ni kratka porodjajna prica kolko se meni cini.....izvinjavam se na dugom postu.


_____________________________

Wenn aus Liebe Leben wird, dann bekommt das Glueck einen Namen : EMAN!!!!!

(odgovor članu ALB)
Neposredna veza do poruke: 745
   RE: vaše porođajna priča
12.10.2009 21:41:23   
_melina_
Eh, drage moje, dok moj babyboy spava ja sam nasla malo vremena da vam napisemo nasu porođajnu pricu....

Dok su svi govorili "musko je nece se roditi na vrijeme, imas ti jos vremena,..." ja, babyboy i tata naravno smo se psihicki spremali na taj dan...
Tata se trzao na svako moje uh, joj i aj i pitao jel to ide a ja ni sama nisam znala jel ili nije...
30. septembra u 6 ujutro je počeo da me boli stomak i da se nekako cudno osjecam ali sve sam se tjesila da nije to to... i srecom nije to bilo to...
1. oktobar 5:30 ujutro babyboy je konacno skupio hrabrosti da krene na svijet...
bolovi su bili razmaka 45 minuta a ja sam samo molila Boga da to bude opet lazna uzbuna kao i dan prije, ali...
Kada sam konacno shvatila da to i nije lazna uzbuna okupala sam se i nazvala mm da dođe s posla po mene i da idemo...
( user posted image Nikada u zivotu nije bio brzi user posted image )
On je bio nervozan a ja nisam znala ni da li da plačem od srece ili tuge ili pak da se smijem ili od srece ili tuge...
Prvo smo otisli do moje dr. koja me pregledala i rekla da sam otvorena 2 prsta i da bi za 3-4 sata trebala roditi...
To je divno zvucalo, ali...
Zaputili smo se u Sarajevo u porodiliste... Kada smo dosli prvo sam se nagledala onih smotanih doktora koji ne znaju koga ce prije primiti a poslije su me uputili na pripreme...
Obzirom da za mene nije bilo mjesta u porodilistu od 13h pa do 15h sam hodala za nekim sestrama koje su radile CTG dok mi napokon nisu nasle mjesto...
Moji bolovi i nisu bili tako jaki kao sto sam mogla vidjeti kod drugih trudnica... Jedne su plakale od muke, druge vristale a ja sam imala srece pa sam mogla spavati...
Prespavala sam period od 15h do 19h... i dok su se sve trudnice porodile samo ja i jedna djevojka (koja se patila otkako sam ja dosla) smo ostale na pripremama...
Doktori i sestre su pili kafice i nisu se obazirale na nas...
u 20h vise nisam mogla izdrzati...bol i nije bilo toliko jak koliko sam imala potrebu da se napinjem da babyboy izađe... ustala sam iz kreveta i ugledala neku sestru...
Na moje rijeci: "sestro, mislim da mi je pukao vodenjak, ne mogu vise da izdrzim" dobila sam samo odgovor "ne sikiraj se, idi sjedi tamo doci ce neko po tebe kad dođe red na tebe"...
ja sam ostala zatecena i odlucila da krenem u salu...
Na putu do sale zovem drugu doktoricu i govorim "sestro pukao mi je vodenjak" a ona samo govori "sta cu ti sad ja??" user posted image
cudno pomalo ,user posted image mozda sam trebala povesti elektricara ili zidara ili mozda frizera da me porodiuser posted image
govorila je ko da nije njeno mjesto u porodilistu...
srecom, izasla je doktorica koja me porodila i kojoj skidam kapu s glave... neka dr.Munevera...odmah me je uvela u salu...
u 20:10 sam usla u salu,a u 20:15 se rodio nas mali sin...
Samo sam se dva puta napela i babyboy je izletio u jednom komadu...
Nisam mogla vjerovati da je to tako brzo proslo i da nije boljelo koliko su mi govorili...
Babyboy je bio tezak 3,400 a dug 51...
Najljepsi osjecaj na svijetu uzeti ga u ruke... i sada bi dala sve samo da ga mogu jos jednom uzeti prvi put...user posted image



_____________________________

Nase Malo Sunce 1.10.2009.

(odgovor članu STUHA)
Neposredna veza do poruke: 746
   RE: vaše porođajna priča
15.10.2009 12:51:01   
Lanaa
Meni se blizi vrijeme poroda,pa me bas tvoja prica iznenadila.Inace sve zene me nekako prepadnu (mada se ja u sustini ne bojim,jer beba izaci mora kako-tako).
Drago mi je da ima i onih koje daju ohrabrenje...Svaka cas...

_____________________________

12.11.09. rodio se naš sin Tarik...

(odgovor članu _melina_)
Neposredna veza do poruke: 747
   RE: vaše porođajna priča
16.10.2009 12:51:59   
teacher75
Kada sam u srijedu, 07.10.2009. posljednji put bila na vježbama u Skerlića, ni pomislila nisam da ću idući dan držati svoju bebu u rukama. Par dana prije poroda sam se raspitivala da li postoje neki nagovještaji kada će početi prvi znaci za porod, ali svi su rekli da tu nema nikakvih pravila. Ja samo mogu reći da sam taj dan, u srijedu, bila užasno nervozna i pomalo depresivna, i bila ubijeđena da ću se poroditi čak i poslije termina, koji je trebao biti 14. oktobra. Na vježbama sam se šalila da bi svi voljeli da me što prije porode, ali da ja ne osjećam da će se to uskoro desiti. A sada da krenem od početka....

Prvi trudovi su počeli oko 2 sata u četvrtak ujutro. Bolovi su bili blagi i nisam uopće bila sigurna da su to trudovi, sve dok nisam počela da mjerim razmak između njih. Podsjećalo je na blaže menstrualne bolove. Na početku, razmak između bolova je bio oko 10 minuta, a već ujutro su se smanjili na 4 minute. I dalje sam bila skeptična, jer sam mislila da porođajni trudovi puno više bole. Ujutro, oko 8 sati, istuširala sam se i nazvala doktora Murtezića na telefon, te mi je on rekao da odmah dođem. Tek tada sam probudila muža, rekla da je „vrijeme“ nakon čega smo se odvezli do bolnice. Vidjevši kako se prilično dobro osjećam i muž je bio skeptičan da se radi o trudovima. Doktor me pregledao oko 9 sati ujutro i rekao da sam otvorena 2 prsta, te da će me zadržati u bolnici. Prvih sat vremena sam provela u pripremnoj sali, uradili su mi klistiranje, a bolovi su još uvijek bili podnošljivi. Jači trudovi su se počeli javljati oko 10:30 kada su me odveli u salu za porod. Narednih sat i pol bol je bila sve jača, a pauza između trudova sve kraća. Oko 12 sati osjetila sam užasan napon, kao da ću se uskoro poroditi. Trudila sam se da pravilno dišem, ali je bilo nemoguće. Babica u početku nije vjerovala da je došlo vrijeme poroda, međutim nakon što me pregledala, ustanovila je da sam se maksimalno otvorila te da porod počinje i hitno pozvala doktora. Bebica se rodila nakon trećeg napona. Osjećala sam se slabo i iscrpljeno. To jutro nisam ništa jela prije odlaska u bolnicu i moram priznati da sam poslije osjetila veliku slabost i gubitak snage.
Dakle, rodila sam u 12:15, potpuno prirodno, bez indukcije, prekrasnu djevojčicu tešku 3.200 kg i 51 cm dugu. Trenutak kad su je stavili na moja prsa, neopisiv je doživljaj. Ubrzo nakon toga sam je uspjela i uslikati mobitelom J

Nakon samog poroda, uslijedilo je šivanje rane, jer sam imala epiziotomiju. Nisam znala da to toliko boli, jer sam zaista osjetila svaki ubod igle. Neprijatan i bolan osjećaj. Doktori i sestre su rekli da sam imala pravi školski primjer prirodnog poroda i veliku sreću, jer se sve brzo odigralo. Tačnije sat i pol, trudovi, porod i šivanje rane.
Poslije nekog vremena, odveli su me na tuširanje hladnom vodom, a zatim u box gdje je nakon par sati stigla i beba. Sada se navikavamo jedna na drugu. Iako sam prva 3 dana imala samo kolostrum, nisam dozvoljavala da mi bebu dohranjuju u porodilištu. Redovno sam je dojila i bila svjesna činjenice da će se uskoro i mlijeko pojaviti. U porodilištu sam vidjela da mnoge žene već prvi dan nose bebe na dohranjivanje. Četvrti dan je krenulo mlijeko. Sada, 8. dan, hvala Bogu, beba doji, a ja imam dovoljno mlijeka. Bebica je mirna, spava i doji, gotovo se ne čuje. Rana me jako boli, ne mogu se mnogo kretati i stajati, uglavnom ležim. Ali kako izreka kaže: „Preko trnja do ruža“.

(odgovor članu Lanaa)
Neposredna veza do poruke: 748
   RE: vaše porođajna priča
16.10.2009 12:53:05   
teacher75
i jos da dodam: svim buducim majkama od srca zelim da imaju porod kao sto je bio moj

(odgovor članu teacher75)
Neposredna veza do poruke: 749
   RE: vaše porođajna priča
16.10.2009 12:54:48   
DM
Teacher75 svaka čast!user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Čim želja prestane biti želja,
čim minu čežnja, ni slasti više nema!

(odgovor članu teacher75)
Neposredna veza do poruke: 750
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  28 29 [30] 31 32   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  28 29 [30] 31 32   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Za dojilje.
пеперутка16

Malo čudno pitanje, ali me zanima: da li su dojilje probale svoje mleko?

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *