Noor
|
I ja sam tokom trudnoce uzivala citajuci vase porodjajne price, pa sa zadovoljstvom donosim i moju.
Termin mi je bio 09.09. i cijelu trudnocu sam bila bas aktivna. Tako i kad sam usla u 9. mjesec iako mi je dr savjetovao mirovanje. 15.08. sam krenula da gledam film na SFF i maltene pred samim ulazom osjetila sam da me nesto obliva, kao da nekontrolisano mokrim. Oho, rekoh sebi, evo ga, izgleda da je krenulo. Nazovem muza da spremi sve potrebno i ja put bolnice. Vozio me rodjak i bas smo se bili iznervirali jer prvo na kapiji cuvar nije htio da ga pusti da prodje autom, uz pitanje meni "pa sta ce ti on"???? Cuj sta ce mi??? Onda smo usli na glavni ulaz (Vojne bolnice) i na prijemnom pise "Na hitnoj sam". Znaci nigdje nikoga, u zivotu nisam sablasniju zgradu vidjela. Onda smo mi basali po bolnici trazeci porodjajno dok nismo nabasali na neku sestru koja nas je uputila. Konacno, porodjajno. Primio me dr. Puzic, pregledao, vodenjak samo napukao, otvorena dva prsta i predlozio mi je da ostanem kako bi pratili moje stanje. Ja sam molila da idem kuci i cekam bolove, ali on je insistirao da je ostanak za moje dobro. I ostala sam, u onoj sobi sa najvise kreveta a bez wc-a. U onoj do vrata gdje cujete svakog ko udje i izadje, a isto tako dobro cujete bolne krike iz ostalih soba, i porodjaj svaki ispratite jer se vrata nikad ne zatvaraju, a kako idete u wc na hodniku obavezno morate proci pored porodjajne sale. Znaci, pocelo mi je veselo.  A bolova nigdje, samo curi iz mene. Sutradan ista prica, malo su bolovi ko poceli, ali nista strasno. Kako sam se naslusala svega, mislim na porodjajne muke, od moje hrabrosti s kojom sam dosla nije ostalo nista i muzu sam rekla da cu ja traziri epiduralnu, nema sanse da ja to prezivljavam. Ja sam mislila dodjes u bolnicu, imas bolove i porodis se sad pa sad, a ono sto sam vidjela jeste da zene vriste cijeli dan i onda se nekad porode. Meni su u medjuvremenu ko poceli neki bolovi ali nisu jaki i neredovni. Cak sam uspjela i odspavati uz vrisku zena na koju sam se u medjuvremenu navikla.  Dobra stvar je sto sam se uz te takve nikakve bolove ja uredno otvarala i u ponedeljak 17.08. ujuto bila sam otvorena 7 prstiju i dr. Puzic odluci da mi probije vodenjak. To je bilo oko 9 ujutro, onda su krenuli bolovi, ali ja sam bila u nekom stanju izmedju sna i jave, kao da bih zaspala svakog casa a ne mogu zbog bolova koji usput receno i nisu bili nesto strasni. Bolilo me kao jaca menstruacija, a kako sam bila u nekom bunilu onda mi se izgleda i culo sluha malo poostrilo pa sam cula svaku vibraciju mobitela u sobi, svako cvrkutanje onog zvona na vratima i onaj zvuk otvaranja vrata, ma cinilo mi se da se cijelo sarajevo tad izredalo na onom ulazu. ja sam se sklupcala na krevetu jer mi je taj polozaj najvise odgovarao i dahtala sam ko luda i kad imam napon i kad nemam. Samo sam sebi govorila da necu da jaucem i da je svaki napon korak blize mojoj bebici. Oko 11 sati govori meni cimerka "hoces da ti zovem dr"? "Ma jok, nece ovo jos" rekoh ja njoj sjetivsi se da se ona poradjala cijeli dan. Ja sam sve cekala one ludjacke bolove od kojih bih trebala da vristim ko luda, da se bacam po krevetu i da zovem doktora i molim ga da nesto uradi da se porodim. U tom dolazi Puzic, pregleda me i kaze krenulo je, idemo u salu, sad ces ti to zacas i izasao da zovne MM da prisustvuje porodu. Sreca pa je muz ipak ostao u blizini jer sam mu ja rekla da nece porod tako brzo. I odoh ja u salu, a sve ko da se nekom drugom desava. Znam da sam sebi govorila da moram biti pribrana i da saradjujem sa babicom, slusam sve sto mi kaze. I zaista sam bila dobra. jedino sam cijelo vrijeme zmirila jer inace ne volim ginekoloske ordinacije, tako da nemam pojma kako izgleda porod. Sebi sam zadala zadatak da tiskam i tiskam. Doktor je bio super, babica takodjer, imala sam stvarno srecu da me potrefi tako dobar tim. Babica se zove Zema i puno mi je pomogla, hrabrila me, razgovarala sa mnom, doktor isto tako, zezali smo se i samo sam cula plac bebe. Tad sam tek otvorila oci i vidjela malo, crno, kosato stvorenje. Moram priznati da me tek sad oblije njeznost kad se sjetim toga. Tad bas i nisam bila svjesna da sam se to JA porodila i da je TO dijete moje. Kad su mi je stavili na prsa ja sam bila sva zbunjena. MM isto. Tek sam se rashavizala kad je dr poceo da me sije. E to je bolilo ko nista. Radije bih se jos 5 puta porodila samo da me ne sije. Ali preguralo se i to, poslije na noge lagane i pravac soba. Sutradan kuci i evo nas, privikavamo se jedna na drugu, otkrivamo svaki dan nesto novo. Porod je zaista jedinstveno iskustvo, viese velicanstveno nego bolno, i iskreno, jedva cekam da se u to upustim ponovo. Ovog puta otvorenih ociju. 
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
, to sam bila potpuno zaboravila 
).
