lamama
|
draga rabi stvarno mi je žao što prolaziš kroz taj užas, što kažem užas' jer sam ga i sama prošla prije dvije godine i trebalo mi je godinu dana i više da se vratim u normalu. naime jako sam vesela, druželjubiva osoba, volim sklapati prijateljsta, izlaziti i družiti se. kada sam se udala prije 4 godine sve je bilo super dok poslije godinu ipo nisu počeli pritisci na mene zašto ne rađam, a ja sam prije toga imala vanmateričnu i bebe nema pa nema, sve to me je ubijalo, onda mi se desilo iz čista mira da me je neka nepoznata ženska osoba napala usred bijela dana, neka liđakinja i niko mi nije ni prišao da pomogne a puna ulica, užas, to me je potreslo strašno, zatim ostanem trudna i mojoj sreci nema kraja, evo i sada plaček dok ovo pišem, ja i MM presretni, međutim plod se nije razvijajo i ja završim na operaciji pod opštom jer je trudnoća bila skoro u rogu pa su me opretisali, laparoskopski, nakon toga sve se zakomplikovalo, jer sam krvarila a bhcg se nije spuštao, ni ponovo rekiretaža, užasno iskustvo i more lijekova koji su mi pštetili moj želudac, plus sekiracija, i još uvijek sam dobro, valjda sam svoj bol potiskivala duboko u sebi, zatim je uslijedio jako težek ispit, učila sam dan-noć i to položim i umjesto da udem sretna ja sam počela da se osječam loše, počeli su napadi panike, ja nisam ni zbnala šta me snašlo i stalni strah i tremor ruku i tijela, ja sam mislila da sam oboljela od neke teške bolesti, a okolina nemilosrdna i okrutna, pa šta je to sa tobom, ma biće bebaitd a mene ubija sve. sve je počelo jače i jače da ma hvata, i ja nisam se ni mogla sa tim nositi,ne znam kako sam uspjela izaći na ostatak ispita i skupiti potpise ali eto nekako, zatim sam se zatvorila u kuću, nisam imala volje nizašta, ništa me nije zanimalo, ležala bih u krevetu do 3,4 popodne, seve mi je bilo crno, užasno, bolovi u želucu katastrofa, povraćanje, gubitak apetita tremor, umor. nesanica, nisam noćima spavala, gušenje u grlu, užasna glavobolja i napad panike i kada se to desi ja sam mislila da ću umrijeti, jednostavno nisam mogla da normalno funkcionišem, nigdje jisam izlazila, i prekinula svaki kontakt sa spoljnim svijetom. Sreća u nesreći imam jako divnog muža koji me je saslušao šta mi je, tješio me, pričao samnom, zatim sam svoj problem rekla i seki, mami i rahmetli tati koji su se ujedinili svim silama da mi pomognu, mama bi me izvela da prošetamo, pričala samnom, kao i moja sestra, taj period želim da izbrišem iz sjećanja, ali kada je tema već ovdje da ispričam , nebili kome pomogla kako sam ja to prevazišla, i upoznala dosta ljudi koji su to isto imali i razmijenila iskustva samo što niko ne priča o tome, a skoro svaki 3 čovjek to doživi u životu. moram nešto da uradim pa ću nastaviti priču.
_____________________________
dijagnoza sekundarni sterilitet, dvije vanmaterične, jedna trudnoća-plod se nije razvijao, odstranjen jajovod, drugi prohodan 1. IVF Mb -0 2. IVF Mb -0
|