mea ley
|
upomoc.
Imala sam decka 3 mjeseca i ostala trudna... saznala sam tek nakon 2 i pol mjeseca kad je vec bilo kasno za sve.. naravno rekla sam mu jer smatram da ima pravo znati...otisla sam u drugi grad i rekla da cu bit sama da ne trazim nista, imala sam stan gratis,pomoc i podrsku... on mi je ponudio da zajedno zivimo, da djete i ja imamo krov nad glavom i sve sto nam treba, nisam pristala kojih pola mjeseca i onda rekla ok prihvacam. meni je stalo mnogo do njega samo vidim da to nije obostrano. nikad mi se ne javlja osim ako se ja njemu ne javim, uvjek kaze ja cu tebe zvat svaku vecer da vidim di si i kak si , ali ne zove sve dok se ja ne javim.. jedne noci je popio i rekao mi da zeli samo mene i nikog vise i da smo bas ok po njegovom misljenju on i ja zajedno, i drugi dan mi rekao da ga ne slusam kad je pijan, da tako ne misli.. to me boljelo jako, jednom prilikom isto poslje neke zabave zvao me i rekao da je pokusao otic na festu, zabavit se i zaboravit malo sve al nikako me nije mogao izbit iz glave i da zeli da kaze svojim roditeljima da ce postat otac da zeli da dodem kod njega drugi dan na rucak da im kaze, odbila sam jer sam znala da to govori samo zato sto je popio i naravno sljedeci dan kad smo se vidjeli rekao je da me nebi zvao...poslje toga vidjela sam njegovu promjenu , da se udaljio od mene, svaki put kad bi mu se javila osjecala sam se ko smetnom i rekla da ne mogu tako, zivciranjem stetim samo djetetu i sad mi je rekao da on sa mnom ne moze biti, da mozemo biti najbolji prijatelji i da mi moze pomoc al da ga jako smeta sto sve pricaju o meni kakva sam nekad bila i da misli da sam mu podmetnula djete,da sam namjerno ostala trudna i zeli test ocinstva sto sam ja rekla da ok, nema problema ionako sam sigurna da je on otac, kaze ako cu sta trebat moze mi pomoc i zeli sudjelovat al prijateljski, to mi je rekao sad kad sam ja izgubila smjestaj i pomoc, sad sam sama, nemam nikog, samo njega koj se ne pridrzava toga da me zove svaki dan kako je rekao, kad sam u noci otisla u blnicu zbog malog krvarenja javila sam mu to a on nakon toga 3 dana se nije mogao javit da pita bilo sta sve dok se ja njemu nisam javila... sad je rekao da mozemo bit zajedno ali nek ne ocekujem od njega nista, neka neka ne ocekujem od njega da cemo se drzat za rukice, neka ga nikad ne pitam sta osjeca i kad ode u inozemstvo a tamo je 15 dana mjesecno da ga ne zovem , da ako zelim neko tako prihvatim, naravno odbila sam jer mi to izgleda ko da sklapamo neki poslovni ugovorom... Ova mala mrvica koja u meni raste nije nista kriva , treba me i dat cu sve od sebe da ju podignem i da ima sve sto joj je potrebno...ali ne znam sto mi je ciniti sa njim, samo mi steti samo me slama i stalno sam u depresiji... ja mu se i dalje javljam, a mozda bi trebala maknut se i ne javit mu se vise nikad, volim ga sto je najgore, a trudna sam vec 4 i pol mjeseca , a jos ne znam ni gdje cu bit... Samo mi kazite sto da ucinim s ocem djeteta??' Jadna, sam, sama, slomljena, ne znam sto ucinit.. Pomozite!!! 
|
, i sama ta riječ zvuči čudno i nedopustivo. Mislim da smo na toj temi napravili grešku što nismo razdvojili stvari - jedno je svjesni abortus radi nemanja želja za imanjem bebe, a jedno je nešto što bih ja radije nazvala čišćenje, i što se napravi radi zdravlja, odnsono problematične trudnoće... Kako god, ja nam želim da akoBogda nikad ne dođemo u TU situaciju, nego da što prije dođu lijepe male 
...da tema definitivno nije bila za ovaj topic...
Odštampaj
