Divna prica Skvo, tako ziva i emotivna da istog momenta pozelim jos jedno malo stvorenje

_____________________________

Nema vece institucije od roditelja!

za sretnu cetvorku

_____________________________

Asja = duša duše moje :)
03.04.`08

Skvo predivno napisano,bas si me raznježila

sta reci na ovo kada vi sve rekoste ... mama Skvoooo divno receno





_____________________________

Sve ce to o mili moj prekriti
Snjegovi,ruzmarin i sas

skvo ja zasuzih ovako hormonicna...

Skvo trebas napisati: "oprez! citati kod kuce, suze su neizbjezne!"

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

Ja se najezih! Sad bih odmah drugo :)

_____________________________

Somewhere along the way, we all go a bit mad. So burn, let go and dive into horror, because maybe it's the chaos which helps us find where we belong

uh SKVO raspiz.i se ja na poslu! 
Palachinken-hajde hajde samo se prijavi na listu!


_____________________________

Život je prekratak ili predug da bih dopustila sebi luksuz da loše živim

skvo, ovo je divno! Samo se nadam da ću ovo dočekati jer kod nas ova ljubav može lako biti fatalna ako samo skrenem pogled . Uživajte!

_____________________________

Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.

_____________________________

Sa one strane ideje o dobrim i lošim djelima,
postoji jedno polje. Tamo ćemo se naći

..pricica za 10


_____________________________

Vise nisam bebica, sad sam BEBA! :)

Naša mala duša je došla na svijet 26.10. u 10:05 h.
Slijedeći dan smo već otpuštene iz bolnice. Dočekali su nas MM i svekrva. Već je u autu, moja duša, počela plakati. Čim smo stigli u stan, ja sam je uzela hraniti. Na moju sreću, znala je sisati od prvog trenutka. Umjesto da me puste da na miru dojim svoje dijete, MM i svekrva su se nadvili nad mene i gledali kako je hranim, meni je bilo neugodno, a još me i rana boljela (imala sam 2 konca). Onda su došli i moji roditelji i sestra, te nisu prestajali sa savjetima: Trebaš ovo, trebaš ono...
Otišla sam u sobu sa svojom bebicom, da se malo odmorimo, ona se skoro nije odvajala od grudi. Donijeli su mi da jedem, supu iz kesice, i neke krompire, nitko se nije potrudio da napravi domaću supu, dok su mi isti govorili kako trebam jesti puno domaće supe. Ja sam malo jela, dok su oni zabavljali mog anđela. Kasnije je došla i zaova (u 6. mj. trudnoće) sa 2 sina od 2 i 5 godina. Djeca su bila nemirna, penjali su se u krevetić mog anđela, što je mene baš iznerviralo, a onda su u sobu ušle moja mama, svekrva i zaova. I tako dojim ja svoju kćerkicu, a one se udružile protiv mene. Kažu mi kako nemam dovoljno mlijeka, da mi nije nadošlo, da trebam djetetu dati malo čaja, da dam dudu, da mi mogu skuhati rižu za bebu (rižinu sluz), da joj mogu dati malo vode od juhe. Ja im kažem da ću je dojiti, da je beba stara 1 dan i da i ne može pojesti više nego što joj ja mogu dati mlijeka, te im kažem da ne dolaze u obzir ni duda, ni flašica, ni nikakva druga hrana.
A onda me zaova pita kakve je boje bebina stolica, ja joj kažem (zeleno-crna), a ona će meni, da mi je dijete neuhranjeno, i da će mi to reči i patronažna. Mislim se ja Pa beba je stara 1 dan, kakva će joj biti stolica, nego takva .
Nagovore one mene (kad su njih 3, a ja sama) da bebi dam dudu, i na sreću, ona je izbaci, i poče plakati još više, i ja im kažem da joj ne treba ništa drugo osim mog mlijeka.
Najviše me naljutila zaova, jer ona je tada čekala bebu, a imala je malu djecu, bar ona zna šta sve proživljavaju mlade mame, no ona je skroz kratko dojila prva dva sina).
Na kraju sam h skoro istjerala iz sobe, malo su se i uvrijedile, ali najvažniji je mir mog djeteta. Kada su svi otišli (ostala je mama kod mene), MM i ja smo legli u bračni, a bebica u svoj krevetić. Tek je tada počela muka, bebica cijelu noć nije spavala, samo je plakala, ljuljuškali smo je malo mama, malo MM, a najviše ja. Zaspala je tek ujutro oko 8h, nakon što joj je moja mama na kašikicu dala malo čaja od majčine dušice. Tada smo i mi zaspali. Slijedeći dani su bili malo lakši od tog dana, jer bi bebica odspavala i po 3h u komadu.
Nakon 7 dana je moja mama otišla, a navečer nam došli gosti, ja ih malo posluživala, MM mi pomagao, kada odjednom osjetim nešto toplo među nogama. Odem do toaleta, kad ono odljev krvi, baš puno krvi je isteklo, ja sam se prepala, nije mi MM više dao da hodam,, ni da ništa radim, nego samo da ležim. Nije se više ponavljalo.
Došlo prvo vaganje, bebica dobila 980 gr prvi mjesec, ja presretna, mogla sam onima što su me maltretirali ''začepiti usta''. Sada su joj 3,5 mjeseca i svaki mjesec je dobila skoro po 1kg, još uvijek je samo dojim, ali i sada mi znaju reči da mi je dijete gladno kada zaplače, da mi je mlijeko ''tanko'', da nema dovoljno mlijeka, a ja im pokažem, koliko sam izdojila nakon podoja cca 200 ml, i ostanu gledati.
Sada manje izdajam, a više beba siše, već smo se navikle jedna na drugu. Prvi put je čitavu noć prespavala sa 1,5 mjesec, još ću reči da nije bila prehlađena do sada i stvarno je super beba. Kada je gladna, onda me doziva, nekada kaže AMA, a nekada MAMA.
Važno je napomenuti da mi je najveća potpora bio MM, jer me podržavao u svemu.
Kada je imala one skokove u razvoju sa 3 i 6 tjedana, nisam ni znala da su to ''skokovi'' i samo činjenica da nisam kupila adaptirano, me spasila da nastavim dojiti, jer tada sam bila na izmaku snaga, a skok sa 3 mjeseca sam spremno dočekala, znala sam šta me čeka, trajao je 3 noći.
Jedva čekam da opet zatrudnim (nadam se kada moja dušica napuni 1 god), i da uživam u svom djetetu..