Ja sam prosla i jedno i drugo,prvi porod 32 sata bolova bez otvaranja i na kraju jedva skupila snage,rodila bebi 5 puta pupcana vrpca,nije disao uopce,ozivljavali ga elektro sokovima,prebace ,ga na pedijatriju gore bio mjesec dana na aparatima jer je prilikom poroda zaradio edem mozga,krvarenje na mozgu i svasta nesto...Davali crne prognoze,mene napadali sto sam isla prirodno,kao da sam se ja pitala znaci ogromna trauma.Drugi porod nakon godinu dana,znaci rane jos svijeze, ja sam opet htijela prirodno,ali dr rekao nema sanse i ova beba visoko,ne zeli da rizikuje i zakaze carski,proslo sve super,bolova naravno ima ali nije strasno..Mislim da sve zavisi kakva si osoba,ja nikada ni u jednom momentu nisam pomislila,na to sto se dogodilo na prvom porodu,jednostavno sam takva osoba nemam nikakvih strahova,uvijek gledam pozitivno i tako sam se ponasla kad mi je sin bio na aparatima,ja ni u jednom momentu nisam pomislila da nesto nece biti uredu,ali ni u jednom,niti sam suze pustila,samo sam govorila bit ce dobro i tako je i bilo.Ako mislis da ce ti biti lakse popricaj sa nekim pihologom ali gledaj malo pozitivnije na sve,jer iako sam prosla svasta,ja sam sigurna,ako me zdravlje bude sluzilo naravno,da mi ovo nije zadnja beba,bit ce ih jos,jer uzivam u svakom momentu sa svojom djecom