I nama isto zuji jer cijela moja familija ima taj "debeli gen" . Ja sam bila debelo dijete i ostala željna eurokrema jer je moja mama pazila da takvih stvari ne bude u ostavi nikada (zato ga supnom kašikom jedem sada ), i čim Ema počne tamaniti sve (dođu joj tako faze) mi odmah počnemo razgovarati na temu "da se ne razvali". Mada mislim da nema osnove za te brige, jer skače kao blesava, a ja sam bila prilično troma. Mislim da Ema ima oko 14-15 kg na visinu možda 95 cm i nije debeljuca uopće.
A jelovnik nam je (kad je doma): ujutro po ustajanju pola šolje rijetkog čokolina zbog sirupa koji ne smije na prazan želudac (više ni ne može popiti jer nije navikla jesti odmah ujutro), kasnije doručak čaj s medom + maslac i džem, pavlaka i sir, jaje, nekad griz sa medom i kakaom, pura sa maslacem i jogurtom, jutros recimo banana i kruška sa mljevenom plazmom - kako kad, za ručak jede supicu sa koljenice ili junetine ili piletine (uvijek sa mesom unutra) ili neku čorbu sa gomilom povrća, nakon spavanja ide voćka ili monte ili grožđice i čaj, ponekad keksić ako kasno ustane da ne kvari ručak, kad mi dođemo s posla ruča što je već za ručak (to nam je ujedno i večera oko pola 6) i kasnije može slatkiš, kokice, voćka, nije mi ni bitno kad sve ovo kroz dan pojede.
Kad je u vrtiću nemam baš uvida u količinu koju pojede, ali čim dođe iz vrtića (ide samo 4 sata) ponudimo joj jogurt ili voće pa ako pojede, znamo da joj je trebala dopuna, a ako ne znači da je ručak bio po njenom ukusu . I nastavljamo sa našim ručkom onda, samo joj uvečer forsiram malo više voće. Mislim da dosta jede količinski dok može pojesti cijelu pastrmku i salatu od karfiola pride ali nemam nikoga da usporedim jer ispade da bolje jede od djece svih naših prijatelja.
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.