Anonimna, meni se dogodilo potpuno isto, samo se nase price dosta razlikuju. Kao prvo,  moj muz i ja nismo iz istih drzava, pa sam ja dosla u njegovu, dakle, ovde sam potpuno sama. Zajedno smo nepune dve godine i imamo osmomesecnu kcer. Dosta vremena smo proveli odvojeno, jer sam ja morala da zavrsim fakultet pre nego sto dodjem kod njega i pre nego sto se porodim, dakle, nedovoljno poznavanje moze biti jedan od problema, ali nikad, nikad za njega ne bih rekla da je tip agresivca. Cak i sada, posle ovoga sto se desilo, ne mogu da kazem da je onaj tip koji dodje umoran i nervozan s posla, pa premlati svoju zenu da bi iskalio sopstvene frustracije (opet,ne zelim da zivim u strahu da ce se to ponoviti i ako mu "dam razloga"). Lepo nam je bilo skupa, i u dosta stvari se slazemo, ne slazemo se samo u jednoj, oko koje je svadja i izbila.. Okolnosti su takve da smo oboje bili pod uticajem alkohola, da sam ga ja provocirala verbalno i svasta mu rekla, a on me je onda udario ne jednom, nego 3put, od poslednje udarca sam pala na pod. Prva reakcija mi je bila da odem i kupim kartu, da spakujem svoju kcer i svoje prnje i podjem natrag kuci, iako sam tek bila dosla (zbog zdravstvenih problema mog deteta sam morala da ostanem u svojoj zemlji 4meseca, od kojih je on s nama bio 2). A onda sam shvatila da sam suvise slaba da odem, da ga idalje, iako mi je pao u ocima, volim, mala mi je jedva izdrzala put od 12sati, ovde je krenula na terapiju, itd.. Njegovu reakciju ne moram da prepricavam, kajanje, plakanje, depresija, neverica sta je dopustio sam sebi- dakle, skolski primer. Nisam nikome rekla, jako mi je tesko, ovde ne poznajem nikoga, pa nemam s kim ni da porazgovaram, a donela sam odluku da ne govorim mojim roditeljima, to bi ih dokosurilo. Eto, tako sam i ja odlucila da potrazim savet i utehu ovde (ovo mi je prvi put, pa sam verovatno malo nespretna i ne znam da li sam uspela problem da iznesem jasno). Zanima me kako se odvija sad situacija kod vas, da li si uspela da mu oprostis i da li ste razmisljali o bracnom savetovanju? Moj muz je meni predlozio isto, ja sam uvek bila za pomoc strucnjaka, verjem u terapiju, koja je meni u zivotu mnogo pomogla, ali sada sam prvi put skepticna.. I ja sam, kao i ti, mislila da udarac nikad ne bih oprostila, da bi mu to bilo poslednje sto je uradio, a, eto, vidis, ostala sam (za sada) i oboje se trudimo, i ide, ide, pa stane, kad se samo setim onoga sto si ti lepo opisala kao razocarenje i ponizenje, jer nista drugo i nije...