Ja sam bila kuma svojoj prijateljici prje osam godina, kupila sam joj bidermajer, zlatni prsten, bacala na kičenje, u kuću im nisam ništa kupovala jer tada smo se tako dogovorile, meni je moja kuma kupila bidermajer, prsten sa dijamantima i brilijantima id ošla mi je dva puta. Volje bih više da ima prijateljici, nego taj skupocjeni prsten.
Nikada neću prežaliti što za kumu nisam izabrala prijateljicu koju sam trebala izabrati, ali ona je tada bila student, mati joj je imala malu penziju i bilo mi je žao da je bacam u trošak. Ali, dok sam živa to neću prežaliti. Zato bitno je koga ćete izabrati, a pokloni, budsu i prođu, nekome prsten omanja, nekome se ne svidi, nekome lopov ukrade, a prijateljstvo i ta nit ostaje doživota.
Bila sam i ja na nekoliko svadbi gdje se snimaju kamerama koliko je ko dao, to mi je u neku ruku odvratno, ali je u drugu i dobro, zbog nekih(dupelizaca, izvinjavam se na izrazu, ali ni jedan drugi nije adekvatan). Bili smo na svadbi gdje je tip izvadio 5 KM, da bis e na rođendanu hvalio kako je dao 50 eura. E , onda njegov drug izvuče kasetu i kada je vidio 5 km, ostao je ko popišan i više nikada im nije došao.