IZVORNA PORUKA: mynxlee
tema je za 10.
nasla sam su u ovom skoro pa svakom postu.
imam i ja tih problema, ali nekad mislim da je do mene a nekad da je do drugih. znam da treba to sve pustiti kraju, ali ja sam takva da mene to nervira. kazu da je to postporodjajni period, a ja se pitam koliko to dugo traje.
i mene je nerviralo ko god uzme bebu, osim mm, kad mu prica, kad mi dijele savjete, kad skikne svi uskoce u sobu pa nagadjaju je li ga boli stomak, je li gladan, spava li mu se, kad mi govore da ga nahranim, presvucem, stavim da spava, kad neko dodje a oni extra pred tom osobom mu tepaju, ko biva njihovo je, isplanirali su sve vec prije mene gdje ce se igrati, s cim, kad ce poceti koju hranu jesti, kupuju nesto sto mi se ne svidja i stvara nepotrebni visak, govore kad da izadjem u setnju, a kada ne, stopaju vrijeme, gledaju u sobu jesmo li budni i najvise me nervira kad ga ljube dok ga dojim ... valjda nisam nesto zaboravila.
e, sad...je li ja pretjerujem ili oni. kad im dam do znanja ispada kao da im dijete ne dam. kad pocnu tako, ne zelim se svadjati, nego sutim stalno i oni skontaju da nisam raspolozena. mm pita sta je, nekad kazem, a nekad ne. on meni govori da radim po svom jer je to nase dijete.
nekad mislim da cu poluditi, jer dosta supljam u sebi. ne zelim da mm dodje u sukob zbog mene.
sad sam pustila kraju, a dokle... vidjecemo. znam da oni to ne rade da bi mene vrijedjali, nego sto misle dobro ovom nasem andjelu. to sto meni smeta je aman moja stvar. sigurno bi mi smetalo i moji da gnjave puno. posesivna jesam, priznajem, jer ne mogu zamisliti sat vremena bez svog Ivana.
svi kazu da Ivan lici na mm, sto je ocito. samosvekrva govori da lici na mene.
treba to covjek sam sa sobom raskrstiti. skupa zivimo u malom stanu i nemoguce je neke stvari izbjeci, a ne zelim da budemo na ratnoj nozi.
drago mi da nisam jedina s ovim problemom, jer sad znm da nisam luda.