o doktoru Nikulinu samo najgore..... nadam se i vjerujem da će ga stići sve ono što sam mu poželjela (nimalo gore od onog što je on uradio meni).. mrzim kletve, ali već 4 mjeseca ne mogu smiriti dušu znajući da je taj đavo od doktora još uvijek zdrav..

da, moj prvi post i nije obećavajući.... valjda ću to ispraviti kasnije

Stoic, ne bih da ulazim u tvoju intimu, ali bih zeljela da cujem zbog cega imas tako lose iskustvo sa dr. Nikulinom.
Cisto da i ja i ostale forumasice znamo. Vidim da si jako ogorcena i pretpostavljam da imas razlog, pa bih zeljela znati tvoje iskustvo. Mozda nekome pomogne.

Inace, mene je dr. Nikulin porodilo prije vise od 2,5 godine i moje iskustvo je pozitivno. Takodje, dosta ga hvale i za vodjene trudnoce pa je on opcija mnogim trudnicama.

Ako ti nije tesko, opisi nam barem u kratkim crtama tvoje iskustvo.

Nadam se da si sada bolje i da ces ipak smiriti dusu.

_____________________________

“Samo sam htjela da imam nešto tvoje… Zauvijek…”
“Želiš nešto moje? Zauvijek? Da li bi prezime moglo da posluži?”

trenutno mi je bebač u rukama pa jedva tipkam, no javiću se ja sa detaljima..... sinoć OPET nisam mogla spavati jer su mi se slike s poroda javljale u glavi, pa sam odlučila da to s nekim podijelim...

Ok. Bebac je u rukama, to je najvaznije.

Nadam se da ces biti bolje.

_____________________________

“Samo sam htjela da imam nešto tvoje… Zauvijek…”
“Želiš nešto moje? Zauvijek? Da li bi prezime moglo da posluži?”

šta je bilo draga


_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

Samo neka je tvoj bebas ziv i zdrav i u tvojim rukama

Ali citajuci tvoj post mislim da si malo prenaglila i da si frisko porodjena tj.pod utiscima sa porodima nije lijepo nikoga klet

Ja sam takodjer nazalost imala jako tezak porod, radjala sam sina 13 sati, ni gel, drip mi nisu pomogli, htjeli su da ga izvade na vakum, a ja sam samo Boga molila da se nocna mora zavrsi.Sin mi je rodjen sa 4.100, imao je frakturu ramena, "izgrebanu" i "udubljenu" glavicu obzirom da je dugo bio u kanalu, ali eto hvala Bogu pa je sad ziv i zdrav...
Svaki porod je tezak i mislim da babice i sestre su te koje najvise pomognu porodilji, dr.manje-vise.Meni je bila dr.Naima Imsirija, stvarno nemam neku zamjerku na njen rad, bila je prisutna samnom skoro non-stop, ali imala sam srece da je muz samnom bio

_____________________________

Ljubav se zove imenom tvojim 28.04.2009.

[Sadržaj poruke je obrisan]

Počet ću pa dokle stignem (bebač mi je vrlo zahtjevan)...

Nisam prenaglila čim se javljam prvi put nakon 4 mjeseca... Sve sam čekala da prođe, ali očito je da neće..

Moja priča počinje ovako...

Cijelu trudnoću sam se maksimalno pripremala i psihički i fizički (kondiciono) za porod. I na kraju sam bila ponosna na samu sebe. Bez imalo straha sam dočekala dan D. Jedno jutro prije 4 mjeseca, kad mi je i bio termin za porod, pukao mi je vodenjak, nešto malo vode je iscurilo, otišla sam u bolnicu (tako su me instruisali) gdje su me smjestili na patologiju. Skupa sa vodenjakom, počeli su trudovi, prvi jako blagi, neprimjetni, pa sve jači i češći. U bolnici se niko nije žurio jer su smatrali da sam bezazlen slučaj (kao što i jesam bila). Na moju molbu su me pogledali ultrazvučno, htjela sam da znam koliko je vode bebi ostalo. Ostalo je mnogo. Dalje su me pregledali ginekološki, kako je ko stigao. Komisija je ustanovila da sam bezazlen slučaj, da je beba najniže moguće u kanalu i da ću se vjerovatno poroditi uveče. Trudovi su bili sve jači, sve češći, ja sam čak bila sretna što se približava momenat... Kako su me stalno pregledali, tako su vidjeli kako brzo se otvaram. Jedanput me pregledao i Dr.Nikulin i jedini on rekao - zašto me nisu poslali na carski? Ja pitam zašto na carski, veli on, pa ne zna hoće li beba proći kroz kanal. Ja velim da mi je 5-6 doktora od jutros reklo da je beba uveliko prešla najteži put tako da ne razumijem šta je sad u pitanju. Onda je on rekao - ma ok, tek si 3 prsta otvorena, vidjećemo. Na kraju me pregledala neka doktorica (ne znam im svima imena, zaista ih je bilo mnogo na patologiji) i ustanovila da sam otvorena 6-7 dobrih prstiju i da trebam u porađaonu. Cijela patologija uključujući i sestre su mi se divili jer su sada trudovi već bili na svaka 2 minuta maksimalno a ja sam se smijala i zezala uz grimase i pravilno disanje. Fakat fakat sam bila hrabra. Svo vrijeme sam im govorila da suprug mora biti sa mnom na porodu (već je bio predao briseve nosa i grla), da mi kažu kada da dođe, da mu treba min.pola sata do porodilišta, no oni su govorili da ima još puuuuno vremena. I uglavnom, tad kad su mi rekli da idem u porađaonu, htjela sam otići po mobitel da ga nazovem no nisu mi dali. Na kraju su ga na moje moljakanje oni nazvali i, srećom, bio je tu. Imam svjedoka kroz šta sam prošla.
Ovdje moram napomenuti da sam krajem trudnoće pila antibiotike (vjerovali ili ne, ali ugrizao me krpelj za 1.maj), i, mada sam uz njih pila i probiotike, dobila sam candidu koju sam zatim liječila vaginaletama i kremom (uz probiotike). Pošto sam trudnoću
vodila na Klinici, sa svim su bili upoznati plus sam to trubila svim doktorima i sestrama na dan poroda.
Kada sam došla u porađaonu, tamo je dežurni bio Dr.Nikulin. Pitao me šta radim tu, velim da sam 6-7 prstiju otvorena, a on: "Ma nema šanse!". Zatim me pregledao. Kako je šutio, upitah - "I, koliko sam otvorena?". Veli on - "8 prstiju".
Da nastavim. Stavili su me da ležim na krevetu (odvratni ležeći položaj, ali i na to sam bila spremna), trudovi su sada bili
na svakih ne znam koliko sekundi, ali vrlo česti. Ja sam bila totalno otvorena. U jednom momentu dolazi sestra i želi da mi
priključi infuziju (drip). Ja velim da mi to ne treba, da trudovi idu ok, ona veli da mora jer joj je doktor (Nikulin) to naredio. Bolovi uz drip su drastično različiti od prirodnih, pa samim tim se čovjek već unaprijed može pozdraviti sa prirodnim porodom. Dolazi tim sestara, porađaju me, govore mi kada da predišem, a kada da tiskam i sve ide ok dok se ne pojavljuje Dr.Drakulin. On odmah sa vrata, i ne pogledavši dokle smo došli sa porodom (vidio me posljednji put kad sam bila otvorena 8 prstiju) veli - "OVDJE JEDNA IZDAŠNA EPIZIOTOMIJA!". Kao da smo u ćevabdžinici, pa veli: "Ovdje jedna izdašna porcija luka!". Uglavnom su me capnuli. Toliko da su komotno dvije glave moje bebe mogle proći. Toliko da me i sada, nakon 4 mjeseca užasno boli. Toliko da su dvije patronažne rekle da nisu vidjele veći rez. No, nije to sva priča o bespotrebnoj velikoj epiziotomiji... Idemo dalje. Nakon reza, on mi prilazi i kreće prema mom stomaku (da nalegne). Ja sam vrlo dobro upoznata sa mogućim posljedicama nalijeganja na stomak i molim ga da to ne radi, a on mi skloni ruku (jedinu slobodnu) i jako nalegne. Beba, naravno, odmah izleti van. Jer je bila na dnu i jer je rupčaga u vagini obima 85. Dalje... Dolazi doktorica da me šije. Glasno se zgražava nad ranom i sa sestrom komentariše: "Uvijek ista priča, sasvim bespotrebno." Daju mi lokalnu anesteziju i odmah počinju sa "radom". Ja velim da osjetim i njene prste i sve te da očito anestezija još ne djeluje. Ona veli da je morala početi djelovati. Onda ja velim da imam candidu, da šivanje neće ići lako. Ona nastavlja da me šije.... Sat-dva-tri... Ne znam. Trebalo je više pakovanja konaca, bilo je tako stravično kao 100000 poroda odjedanput... Svaku mrvicu sam osjetila, svaki dodir..... I niiiikad da završi. Na kraju sam žalila što nisam išla na kurseve budizma ili se družila sa dervišima da naučim kako isključiti mozak iz
stvarnosti.... I onda sam i pokušala..... Ispuštala sam zvukove koje derviši ispuštaju pri svojim sesijama, mislila na nešto VIŠE i patila.....Nakon više sati patnja je okončana (tj.šivanje). Nakon toga se ne sjećam jer sam bila onesvještena.
Nevažno..... Sve to se dešavalo uveče.
Rano ujutro sam bila svjesna, ali bez mogućnosti pokretanja, kada je Dr.Drakulin sa doktoricom koja me šivala došao u moju sobu. Ona je rekla da mi treba dati orden hrabrosti i snage, a on se nasmijao i rekao da sam šmizla, plačka, da sam sramota ženskog roda... Gledala sam ga i nisam mogla vjerovati. Fakat nisam.
Cimerka iz sobe je također imala veliku epiziotomiju, mada dosta manju od moje, porodila se sat prije mene i pri šivanju su je
uspavali (razlog - velika rana). Vjerovatno je imala štelu, nevažno.....
Neću posebno pričati o tome da mi se rana inficirala (i cimerka i ja smo pokupile neku bakteriju gore), to bi se vjerovatno desilo i sa Nikulinom i bez njega.
Ja ne kunem njega da mu se desi nešto drugačije nego meni. Samo da mu se desi ISTO kao što i meni. To mi je dovoljno.

Ima još par priča o njemu (vrijeme događanja: ista večer), ali o tome drugom prilikom.

Ako ikada više ostanem trudna, što je pod upitnikom jer do daljnjeg ne smijem imati seksualne odnose i jer mi je nešto
pogrešno zašiveno (ni oni ne znaju šta ali mi gasovi izlaze na vaginu...), idem na carski. Rana od carskog je jedno 3 puta
manja od ove moje i na mnogo praktičnijem je mjestu. I idem u neku drugu bolnicu, bilo koju. Gdje nema šanse da me dopadne
Dr.Drakulin.

Beba je, hvala Bogu, dobro, ali to je zahvaljujući tome da je naslijedila imunitet i snagu mene i supruga. Ja nikad u životu
nisam bila bolesna, nikad ni minute provela u bolnici (do poroda), a imam 32 godine. Da je do Nikulina, ko zna šta bi mi
bilo s bebom...

ja isto nemam neko fino iskustvo sa Nikulinom,to sam vec nekoliko puta pisala.u sred poroda me ostavio jer se "naljutio"sto ga ne slusam on mi kaze tiskaj kad ti dodje napon a ja u onoj muci ne mogu da objasnim da nemam napone uopste...mene su babica i sestre spasile..on mi je nekako arogantan,ma uopste nemam neki fin dojam o njemu

_____________________________

nista nije ni dobro ni lose samo ga misljenje cini takvim.Sekspir

mamine paše i najbolji drugovi
veliki A 2009
mali A 2013

ja ne mogu vjerovati da o tom napuhanku bilo ko može imati fino mišljenje....

a evo šta se u međuvremenu dešavalo u sali (ja sam bila sama sa mužem u posebnoj sobi):

"romkinji ciste postelju bez ikakve anestezije
vristi zena
a druga se porada tzv eticki porodjaj dijete nije u redu
i ostavili ga da umre
pa ga ozivise
kaze im nikulin ko vam je rekao
kaze pustite ga sada
da umre"

ludilo.....

da sam Bogdom imala tu sreću da me napustio usred ili, još bolje, prije poroda..... ne bih sjedila na jednom guzu dok ovo tipkam..

o maj gad

_____________________________

nista nije ni dobro ni lose samo ga misljenje cini takvim.Sekspir

mamine paše i najbolji drugovi
veliki A 2009
mali A 2013

kad ovo procitah ostade mi upitnik iznad glave govorimo li o istom covjeku???
ja sam na drugoj temi o induciranom porodu pisala kako se on borio za mene....
naime prefurala sam termin 15 dana posteljica 3 stepen a manjak p.vode....3 puta sam isla na komisiju za cr ali Lejla Imsirija bi docekala Nikulina sa podsmjehom kako sam ja jedna ogromna zena i da imam snage da GURAM..kao sta hocemo danas mi mlade mame da se porodimo bez imalo muke...
ja ostala zgrozena....na dogovoreni dan za inducirani porod opet Nikulin govori doticnoj kako kod mene grlic betoniran(uslijed terapije za ocuvanje trudnoce i mog mirovanja 9 mj) i da ce mi bukvalno morati izcupati djete na silu iz mene....
on nije dala cr da se radi....
vodenjak puko u 9 pocele kontrakcije a ja se neotvaram....muke Isusove....svako 2 min hajmo na ginekoloski sto i kako ko stigne tako je guro ruke u mene...svu su me razvalili...
na kraju se on moro zustro posvadzati sa doticnom i odveo me u salu...ali vec sam dosta iskrvarila i imala sam rez od 17 konaca plus dva drena..zasto nije mi jasno...kaze puno sam krvarila...nisam ni pitala detalje bilo je bitno da se zavrsi...
ali za mene je Nikulin vrh vrhova....nazalost vidim imamo raznih prica....bas mi je zao kao ovako zene napate....

nisam romkinja, nije mi bio nikulin na porodu, a i meni su isto radili. i više volim to nego da su me uspavali. i nisam vrištala iako mi je dr ruku skroz gurnula, zahvatila dio posteljice, i sve to morala još jednom uraditi jer nije sve izvadila iz prve. da boli - boli, ali šta sad. barem bude brzo gotovo.

a za ovo drugo mi nikako nije jasno šta je tu čovjek pogrešno uradio.

ja sam prošla dva poroda, nikad me ništa u životu nije više bolilo, ali Bože moj nisam se derala ni vikala. bude porod i prođe. meni to nepotrebno da idem i vičem tamo ljudima, a oni došli na posao

jesi li pitala koliko su ti konaca stavili?


moja mama je heroj. ona je prvo dijete sa 19 rodila mog brata, i to na duplo izašao, guzom. 40 konaca imala. isto nije vikala.



_____________________________

mrvica 22.9.2009.
mravić 4.6.2012.
ako ih ne čujem... u zijanu su garant

izvini stoic ali ja ne kontam, čitam dva puta ovo što si pisala. znači on ti je uradio epiziotomiju, i nalegao na stomak. naknadno ti rekao da si plačka i to je to.
zato kuneš čovjeka.

ccc
ne valja nikoga kleti. može ti se vratiti kletva, ili tvojoj djeci ne dao Bog.

_____________________________

mrvica 22.9.2009.
mravić 4.6.2012.
ako ih ne čujem... u zijanu su garant

super da neko takvo ponašanje smatra normalnim.. uživaj!

Ovo što Stoic piše, ima smisla... Znam za x slučajeva kada je epiziotomija rađena bespotrebno ili, u najmanju ruku, više nego što je zaista bilo nužno...
Meni su isto radili e., bebina glava je bila velika, beba zaista jeste bila velika, 4100, a rez je bio relativno malen, tako mi je rekla babica i dr. koja je ušivala. Stoic, žao mi je što ti ne urađeno takvo nešto iako si tražila da ne rade (a to malo žena traži jer se, naprosto, bojimo doktora i njihove osvete... kao da su šamani koji će nam svezati kakvu nesreću)... Jesi li naknadno, na kontrolama, pitala zašto i čemu takav veliki rez? Jesi li saznala zašto ti vjetrovi idu na pogrešnom mjestu? Mislim da se ne treba igrati s tim i treba sagledati sve posljedice takve rutinske nebrige za porodilju...

ginekolozi kažu da je na rani bio i hematom i infekcija i da me boli zato što je stvarno velika površina u pitanju (vidi se i pored najširih gaćica)... ali oni ne mogu objasniti vjetrove.. uskoro idem na još neke pretrage.. sve mi je to skupa vrlo komplikovano jer ne mogu ni na pola sata-sat ostaviti bebu (on bi stalno jeo, energetski je jako zahtjevan, kao da svaki dan ima skok u razvoju, pa mu je i samom mrsko tako često jesti, tako da zna vrištati od muke što opet mora sisati, a traži mu se.... pa odbija, pa vrišti, pa sisa... pa ne znam ni sama više), pa onda muž mora uzeti godišnji da bi pred vratima ambulante čuvao bebu

to što su me loše (i estetski) zašili mi je sasvim razumljivo.... jako je teško šiti nekoga naživo na najosjetljivijem dijelu

i, btw, nisam ja baš bila toliko zanesena željom da nemam epiziotomiju, znam da je ona skoro rutinska, samo smatram da ista nije morala biti ni blizu ovolika... moja prijateljica je rodila bebu sa mnogo većom glavom (a glava se gleda), jako sporo se otvarala i ima neznatnu epiziotomiju

broj šavova mi niko nije htio reći, znam samo da je doktorica tokom šivanja vikala: "pa neću valjda štedjeti na koncima, dajte mi još dva pakovanja?!").. ne kontam čega i zašto, ali očito je mnogo više nego normalno

Pazi, ti si MORALA dobiti anesteziju, ona se daje rutinski prilikom šivenja rane, dakle nemoguće da ti je nisu dali... Nisi je osjetila ili je rana bila zbilja tako velika da je trebalo dati više injekcija. Ja sam dobila 3 injekcije u okolno tkivo, tako da nisam osjetila ništa osim zatezanja dok su me šili. Nevjerovatno mi je da to rade naživo...

To da vade zaostatak posteljice naživo, znam - dešavalo se, ne znam od čega to zavisi, ali mislim da nema veze sa štelama.
Da su doktori bešćutni i užasni - jesu, bila sam prisutna na patologiji kada je isti taj N. sa još jednim doktorom ženi čijoj je bebi istekla plodna voda, rekao: Nema ništa od ovog, hajde da mi tebe porodimo, ova beba mora umrijeti... Žena se rasplakala, na što ono odvraća: Hajde bona, šta ti je, 83 si godište, bit će djece, mlada si...
Meni je to bilo skandalozno, ja nisam mogla vjerovati vlastitim ušima, a ne želim misliti na šta je ličio taj porod mrtvorođenčeta.

Što se tiče problema oko skokova u razvoju, pridruži nam se na ovoj temi, tu pričamo o tome, sve su majke beba do godine dana...
http://www.ringeraja.ba/forum/m_1190512/mpage_494/tm.htm

Te priče me nimalo ne čude, lik je totalno bešćutan.

A ja, kao što već napisah, jesam dobila anesteziju, ali kao da i nisam. Sve sam osjetila. Da li zbog veličine rane ili zbog te gljivice, nemam pojma, ali sam doktorici odmah dala na znanje da osjetim i njen blagi dodir prstima. Valjda mi je zato i čestitala sutradan.

[Sadržaj poruke je obrisan]

Mislim da i ponasanje ginekologa na porodu zavisi od njegovog raspolozenja...
zao mi je sto si ovako dozivjela porod stoic... imam dosta prijateljica koje imaju iskustvo sa dr. nikulinom i misle sve najbolje... ja se jos razmisljam o bolnici i doktoru

kad je dežuran Cile?

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

pa kad prodajes jabuke na pijaci moras biti nasmijan , veso , prijatan a kamo li kad poradjas zenu (zna se kako se radi) , nema tu dobr lose volje on je DOKTOR i treba da radi svoj posao tako i da su mu svi ujutro pomrli ako je vec dosao raditi da bude profesionalan u svom poslu i ne samo doktori nego svi i svakop treba da radi svoj posao kako treba i kako se od njega zahtjeva,.


_____________________________

Uspavala sam te duboko ispod grudi , al srce blizu je pa te stalno budi a kad odu svi pa pomisle da dremam , ja oci otvorim da vidim koga nemam , za kraj, za kraj.

BA 13.12.2008

koji je ono broj da se nazove i provjeri ko je dezurni?meni treba sljedece sedmice

_____________________________

nista nije ni dobro ni lose samo ga misljenje cini takvim.Sekspir

mamine paše i najbolji drugovi
veliki A 2009
mali A 2013