Upravo tako.
Meni ovo nije prvo dojenje prošla sam s Imranom upravo tu fazu "nemaš dovoljno mlijeka beba plače gladna je". Slušajući "starije" poklekla sam i jedva ga dojila 6mj uz dohranu. Svako put kad bih ga stavila da doji uz mene je prolazila jeza sad će zaplakati jer "nema mlijeka" i naravno da je plakao jer sam ja bila u grču.
Kad sam rodila Burhana rekla sam
nema šanse da ne neko ubijedi da nemam mlijeka, ako je bilo s Merjemom, bilo je i s Imranom samo ste me zafrkali e sad nećete i hB uspjeli smo.
Ono što iz ličnog iskustva još mogu navesti je i noćno dojenje. Merjema je spavala samnom i dojila tokom noći. S Imranom sam htjela sve to malo dovesti u red i hraniti ga " po satu", tokom noći da ne jede 6 sati pa ujutro u 5 hranjenje jer su nam tako govorili u bolnici u 11 pa ujutro u 5 i onda svaka 2h. Gluposti! Čiste gluposti!
Svo ovo ustajanje i buđenje tokom noći je jednom u životu i ako sam umorna neka, nikad više Burhan neće biti beba, nikad, pa strpit ću se par mjeseci i godinu, proći će, ali je čini mi se jaaaaako
bitno da beba doji i tokom noći.
Neke majke su to već spominjale ali eto da i ja dodam da sam se i uvjerila da je stvarno bitno.
_____________________________
Merjema 02.08.2002.
Imran 11.11.2005.
Burhan 27.11.2007.