IZVORNA PORUKA: Hanady RR
u vremenu u kojem živimo donošenje senviča od kuće samo će stvoriti vojsku tužne dijece....
jedno dođe sa domaćim hljebom i puterom unutra jer smao je to mama imala da stavi, a drugo napucani sendvič....
i šta onda nije nam bitno kako drugo dijete na to gleda....
meni ne pada na pamet da pravim 30 sendviča i da mi to dijete nosi na leđima da joj se neko od drugara nebi loše osjećao....
jesšće što i drugi al svi isto.....
uglavnom i država bi na neke stavri trebala valjda misliti
meni nikako nije jasno zašto je moje dijete važnije od nekog drugog djeteta...nikako...
pa ja sam pobornik zdrave hrane al mi ne pada na pamet da joj pakujem sendvič...
moja kad bude išla u školu ja ću se društveno dovoljno porbuditi da mi dijete jede u školi sa svom ostalom djecom.
Meni su moja djeca najvažnija.
Sve drugo što bih napisala bila bi laž.
Nema tu nikakve filozofije. Volim ja svu djecu, ali svoju najviše.
U vrijeme kada sam ja išla u školu, a to je bilo poodavno, rijetko ko je uzimao užinu u školi. Nikada nije bila kvalitetna, i mislim da su ondašnja i ova sada u 5 deka.
Ja sam užinu nosila od kuće, ili bih u starijim razredima kupila nešto u pekeri do škole. I to su radili skoro svi u mom razredu. I nikada niko nije nekoga smatrao siromašnim ili bogatim radi sendviča koji nosi. O tome mi nismo brinuli brigu.
Ako današanja djeca o tome vode brigu, onda su isključivi krivci za to MI.
Mi kao roditelji, mi smo im te aršine ugradili.
Moje dijete ide u produženi boravak, i bez obzira na tu činjenicu ja joj uredno svaki dan spremam užinu. Nekada je to šnicla, nekada je to sendvič sa sirom, uvijek nosi vodu i neku voćku.
Ona će nekada ručati i u školi, ali mi se dešavalo da donese kući školsku užinu, medjutim nikada mi nije vratila ono što bih joj ja spakovala da ponese.
Možda ću zvučati okrutno, ali mene zaista nije briga da li će se neko dijete osjećati loše radi toga što moja H. izvadi sendvić sa šniclom za vrijeme užine.
O osjećanjima tog dijeteta trebaju brinuti roditelji a ne ja.
Ono što ja " brinem " jeste da ne pravim nauku tamo gdje je nema.
Užina je užina.
I nije bitno šta je za užinu.
Šnicla, sir, zdenka, voće.
Nema tu filozofije, to je užina.
I 100 % sam sigurna da moja djece nikada neće pomisliti da su drugačija od druge djece. Neće niti će smjeti. To im ja neću dopustiti.