IZVORNA PORUKA: sisqo123
Vidim da je mnogima problem svekrva, ali ja licno mislim da su zaove (ZLE OVE) puno gore. Ja sa svojom nemam problem i medjusobno se postujemo, ali mi u zadnje vrijeme STRASNO ide na zivce. Kao i vecina sestara, "zaljubljena" je u svog brata, tj. u mog muza. U njega gleda kao u boga, te je jako posesivna i obsesivna kad se o njemu radi.
Moj muz je jako samostalan tip i od malih nogu ga je zivot natjerao da se odvoji od svoje porodice i krene svojim putem, pa je lutao inostranstvom kuda ga je posao nosio i tako od malih nogu brinuo o sebi. Kad je rat poceo, otisao je na drugi kontinent, gdje smo se vremenom i upoznali, vjencali i nedavno dobili bebu. U braku sve super stima, s tim sto se povremeno razglabamo oko toga koliko meni smetaju i na mene negativno uticu tudji glupi komentari (jer zaista smatram da ljudi opcenito nemaju pravo da drugima namecu svoje misljenje i dijele bezplatne savjete), a on je opet tip koga to ne tangira jer na kraju opet radi po svom. Uglavnom, zaovi je izgleda odlazak mog muza mnogo teze pao nego svekrvi, koja je mnogo realnija i otresitija u tom pogledu. Sta vise, zaova se toliko vezala za brata da je postala opsjednuta s njim. Kad smo dole bili prije par godina (sasvim razumijem da ga je zeljna i da zeli provesti vrijeme s njim), toliko se bila priljepila uz njega da od nje i njenog muza nismo mogli disati. Ne bi ni pitala kakvi su nasi planovi vec bi se samo pojavila i sama pokusala da organizuje nase vrijeme. Kad sam ja otisla kod svojih, to je bilo u jos vecim mjerama jer se onda konacno "docepala" mog muza koji joj je u potpunosti mogao biti na raspolaganju. Takodje joj je jako smetalo kad se on pojavio u grad nakon sto je duze vremena proveo sa mnom i mojom familijom pa mu je cak na telefon nabacila nesto u smislu, "Pa dobro si se sjetio vratiti kuci," a on je na to odgovorio kroz zezanje, sto je meni zasmetalo jer smatram da joj je trebao nesto ostrije reci. Da se razumijemo, moj muz nije flegma - DALEKO od toga - i ima jak temperament samo sto ne voli da se zamara i uznemirava zbog tudjih komentara kad, kao sto on kaze, opet na kraju uradi onako kako on hoce i niko mu ne moze drugacije nametnuti. Na kraju krajeva, i njegova majka zna da predje granicu sa njim da ga vise ne bi vidjela jer je on jednostavno takve prirode i navodno mu ne bi smetalo ni svoju vlastitu majku otkacit da mu nesto neprihvatljivo kaze ili uradi.
Moj muz je inace do sada bio puno hladnokrvniji prema njegovoj sestri, pa kad bi ona nazvala i raspricala se, on bi samo prevrtao ocima i klimao glavom i ne slusajuci njenu dosadnu, monotonu i detaljnu pricu iz svakodnevnog zivota. Onda prije par godina, kad se kod zaovinog drugog djeteta javio ozbiljniji zdravstveni problem i ona je pod stresom, on se sazalio pa je sada puno meksi prema njoj. Kad sam se ja tek porodila, ona je zvala (sa drugog kontinenta!) bukvalno svaka dva dana pa bi onda muzu davala njenu malu djecu na telefon koja ni ne znaju pricat i tako dangubila. Sve navodno nema vremena da ide na Internet (malo je seljanka pa i ne zna puno o tome) a za blebetanje na telefon ima vremena pored tolikog posla sa malom djecom. Ja sam sa njom bila uvijek korektna kao i ona sa mnom, samo imam osjecaj da mi jednom nesto zasmeta i da joj na to ukazem, da bi ona pustila svoj ostri jezik i onda joj vise a ne bih odgovarala kao do sada.
Meni je najveci problem sto sam ja pocela sebe da opterecujem s ovim, pa kad vidim da ga ona zove, prosto posizim. Znam, samim time ja ispadam mnogo kriticniji slucaj od nje - i opsesivnija i zlobnija i ludja - ali ne mogu si pomoci. Kad pomislim na nas odlazak dole za par godina, prosto me jeza hvata od njenog manipulisanja i nametanja. Nedavno je na malo ruzan nacin bacila komentar tj. propametovala vezano za njegu bebe sto meni nikako nije odgovaralo i rekla sam muzu. Na kraju smo dosli do svadje i, iako njemu nije smetalo sto mu je ona pokusala dati savjet, na kraju se slozio da je bez veze pustila svoj ostar jezik i nije morala dodati ironicne komentare. Mene je iznenadilo na kako fin i delikatan nacin je on to njoj rekao, da bi ona rekla, "E pa jbg onda, ako vam se ne svidaju komentari, onda ne saljite takve slike djeteta," na sta sam ja promrmljala, dok sam slusala tu konverzaciju, da imam pravo slikati sta i kako ja hocu (sto je samo muz cuo, a ne ona). Bilo mi je krivo sto je doslo do toga da njemu moram bar malo pokazat koliko mi ona ne odgovara (sto sam do sada strogo prikrivala), ali me s druge strane obradovalo sto se on s njom zakacio i onda, vjerovali ili ne, gospodja ga nije zvala vise od dvije sedmice! I on je tvrdoglav pa je rekao da njemu ne pada na pamet nju zvati, ali sam vidjela da se obradovao kad ga je ona nazvala i kad su opet normalno pricali (a meni je zlo doslo).
Takodje mi kod nje uzasno smeta sto misli da mi imamo para i da je u redu da mi za sve placamo. Nikad nije predpostavila da mi ne mozemo doci zato sto nas put tako puno kosta, vec uvijek navodno ili sto ne mozemo ostaviti posao ili je tesko putovat sa malim djetetom, itd. A kad muz ode dole pa im svima podlijeli pare povodom svadbe, rodjenja djeteta, ili tek tako, umjesto poklona, onda se niko ne buni, a kad je u pitanju kuca od svekrve, zaova se usudila skociti na mog muza kad je nesto prokomentarisao da mu da do znanja kako on uopste nije bio tu kad se ta kuca gradila (kao da se prepala da ce on htjeti da ima nesto s tom imovinom kad svekrva umre). Kad god ja naabcim njoj na telefon kako moj muz puno radi i kako sad imamo puno troskova, prvo sto kaze je, "Tako i moj jadan ____, ode pa po cijeli dan radi vani na kucama na ovoj hladnoci." Mislim, stvarno mi je vise zlo od takvog egoizma. Kad je svekrva dolazila na nasu svadbu, nije se sjetila ni marku poslati bratu za svadbu (pa cak i da nije svekrva dolazila), vec je samo znala naruciti sebi markirane suncane naocale, za koje je znala da ce naravno braco platit pa se nije ni nudila. Uzasno mi se to gadi.
Ja sam u stvari tako sretna da ona i njena familija ne zive blize jer kad mi moze stvoriti ovoliku nervozu na hiljade milja daleko, mogu misliti sta bi bilo sa mog braka da zivimo u istoj drzavi ili, nedaj boze, istom gradu! Ne znam koliko ce cesto sad zvati, ali me je strasno pocelo iritirati to njeno pretjerano zivkanje, posebno nakon mog porodjaja, kad su nam bile pune ruke posla i kad bi nam bilo fino dati malo privatnosti a ne zabaditi svoj nos tamo gdje mu nije mjesto!
Ustvari sam vise imala potrebu da malo ovim putem izbacim frustraciju iz sebe nego sto trazim savijet, ali eto, ako neko ima koju pametnu, neka slodobno ubaci.
P.S. Primijetila sam da jako puno sestara ima neko nenormalno idolopoklonstvo prema svojoj braci. Nemam brata tako da ne znam taj osjecaj ali me ovo vala bas iritira! :)