nije me bilo a usli smo u novu fazu, jedva sam cekala da vam se pojadam

boji se svega, malo malo pa plac i priljepi se za mene, i kaze prepao se, pa onda tjeramo neke kombije (znam tacno na sta misli) i tako

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

Džamiju i ezan smo donekle prevazišli, a sad je na redu strah od usisivača . Inače usisivača se nikada nije bojala, čak bez problema usisava sama sebi nosić, ali neku večer kod prijatelja nije smjela ući u sobu jer je iza ormara virila drška usisivača.

_____________________________

Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.

znaci sad je to normalno da se boje, eto i emma i moj a, to je samo faza i dragomi je radi toga

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

To je suočavanje sa strahovima. Ja samo ponavljam kad me pita bojim li se ja da sam ja hrabrica. Ne daj Bože da me skakavac napadne, vidjela bi ona šta je strah . Ali ta riječ joj se dopada i trudimo se pričati o tim strašnim stvarima, pa onda i ona bude hrabrica. A zna i posjediti fino kod mene u krilu u strahu od nečega. Onda prvo pričamo kako je sve to ok (džamija je dobra, tamo ljudi idu da budu zajedno i pjevaju, usisivač pomaže mami i zato je super - pravi pomagač, bla bla), a onda skrenemo MM i ja temu. Tačno vidim da procesira te informacije (oči ko fildžani, sva ozboljna), onda izbaci neki zaključak i ide dalje u igru. Do sljedećeg puta ili sljedećeg straha. Ali baš mi je bude žao.

_____________________________

Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.

e to sto kazes bas procesira, i ponavlja za nama kao da sebe ubjedjuje u to, i onda se zaigra i nakon nekog vremena opet se pocne ubjedjivati (tj, ponavljati nase rijeci) da se hrabri

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

Mi smo, od polaska u vrtić upali u neku fazu komunikacije kenjkanjem. Šta god traži cvili, i to mi stvarno pila živce. Plus uz to samo mene traži i sve moram ja oko njega. Sve znam, proči će, već smo bili kroz tu fazu sa starijom, ali meni živci nisu ništa mlađi ni deblji 

_____________________________

Velika princeza E 2005
Maleni veseljak N 2008
I ovo su moja DjeCa pored djece,
i moje Dojenje nakon dojenja

Mi polako izlazimo iz faze strahova od svega i svačega. Čak ponekad uđ u kupatilo i priškrine vrata a ne upali svjetlo. Najnovija faza- agresivnost. Ovo mi je najgora do sad. Već neko vrijeme ne ide u obdnište, godišnji odmor, moja mama i svekrva dolazile i skupilo se mjesec dana. Gleda Toma i Džerija i onda samo čujem prijetnju:! razbiću te!, Rasčupću ti uši ko avion!Baciću te kroz prozor i zapalit, odletećeš u svemir ko raketa!.." Nema više ono milim te pusti mi crtani i sl već samo neka agresija, non stop napućene usne, udara, ujeda, grebe ali samo mm i mene, nana i bika su pošteđene. Ludim više od ovog.


_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

Ajla nije isla 7 dana u obdaniste i vec je bila prosla i sprovodit sgresivnost.juce je puno krenula i vedc je drugo djete.mi tek sad prolazimo fazu strahova a boji se buba.mravi i svih malo zivotinjica,prepane se kad ih vidi na crtanom

_____________________________

"Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti."

Fatih za sada nema nekih strahova, vise je bio plasljiv ranije dok je bio manji, plasio se svega od razlicitih predmeta do ljudi i nepoznatih situacija.

Ono sto nam je ovih zadnjih dana preokupacija jesu strani jezici. U nasoj kuci ja pricam bosanski a muz turski i albanski, maleni vec pokazuje afinitete prema ovim jezicima. Sa mnom regularno razgovara na bosanskom i ponekad mi tepa na turskom, neku noc me pred spavanje iznenadio kada mi je rekao canim, benim, askim ane na turskom  broji takodjer, pjeva

tasi tanana na turskom.... i jos ponesto zna a to smo mu pjevali kada je mali bio i niko ga nije nesto forsirao da uci, sam je odjednom krenuo slusajuci babija kako prica sa gostima ili na

tel.... poceo je kada mu je babi tu traziti da mu prica i na albanskom i vidi se da uziva... nekad pomislim da mu se sve ne pomijesa ali dijete jednostavno trazi...

voli slusati turski posebno pa crtane i gleda na turskom i na nasem...

u kuci je jako dobar i poslusan ali zato vani kad izadjemo hoce sve po svome, toliko je uporan da se neku noc iskrao dok smo u merkatoru bili otisao sam na pokretne stepenice... o minutama se radilo, muz placao kafu a on bio pored mene, dok sam se okrenula njega nema....

premrla sam od straha, da krenemo za njim strah me bilo pocet ce bjezati misleci da se igramo sa njim, fino smo ga pustili i on se sam vratio nama, nakon toga dobro smo mu ispricakli da to ne smije vise raditi... vise to ne radi par puta smo ga restirali hoce li, kaze ne hoce samo sa mamom, uostalom sa oka se ne smije skinuti ne sekundu jednu  



_____________________________

Nema vece institucije od roditelja!

uh ovo ce me kenkanje izluditi, od tih strahova nece da mrdne od mene, nece kod moje mame sto je prije obozavao, sad za sve kmezi kaze pepao se, zao mi ga je, ali i mene izludjuje, jer trenutno moram uciti a ne mogu od njega
koliko traje ova faza?????

medicu divno je da uci tri jezika, nece se pobrkati njegov mali mozak je sad "praza" i upija kao spuzva, i divno je kad je u prilici tako da uci
a imas i temu dvojezicne sredine pa eto mozes i tamo iskustvo napisati

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

Ovo sa jezicima mi je super ,kod mene zaova pocela uciti Ajnu neke rijeci na francuskom i engleskom,a kao sto kazes Majo kao male spuzve sve upija,cak i ne pomijesa,bas je dobro upamtila par rijeci koje je naucila.Ja se zezam sa zaovom reko dok krene u skolu ima da zna pravo engleski i francuski ,a jos tako dobro izgovara na francuskom,milina je slusati

_____________________________

A&V ~moje sve na svijetu ~

ma oni su pravi upijaci, ali ne treba forsirati vec onako kroz pricu i igru ne obaveznu
mene nekad andrej bas izennadi, poceo je brojati na engleskom, naravno ne redosljedom, a sve sa baby tv, nismo ga mi ucili, samo kad na baby tv prica ja govorim na nasem

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

Ne znam više u kojoj se fazi nalazi moja Sofi,da li je to kenjkanje,strahovi,inaćenje ali mi se čini da su se te faze istovremeno..Samo znam da sam ja u pred fazi da totalno

Kad je vikendom kod kuće neće da spava (a u vrtiću pretežno spava)pa onda oko počinje da .Prije 10-tak dana počela se namijerno upišavati u krevet samo da odloži spavanje.
Onda se stalno nešto inati -za svaku sitnicu,gleda me u oči i prkosi.Ne znam da li bih je u tom trenutku istukla ili bih plakala.
Imali neka od vas nekakav savjet šta da radim

_____________________________

Mamina velika curica 5.3.2008
Mamin mali dječak 26.1.2012.

smajli80, savjeta nemam ali istu sliku i priliku imam i te kako hahaha. Gleda me bas u oci dok radi ono sto ne treba, ni kazna ni ukor ni nista ne pomaze, i dalje onaj isti  pogled i nastavlja po svom...hahah..ubitacno!!!!

_____________________________

25.04.2008. Princeza Mjeseca Luna je obasjala nas zivot!
09.07.2012. Mala Kraljica Lorena je upotpunila sve!

I mi smo u toj nekoj fazi prkosenja, izvoljevanja, inata i slicno....

daj mi caja, necu hocu vode, otvara frizider hoce mlijeko, ugrij, ohladi, vruce mi, hladno, ma sve u 10 min...

ali ja radim po svom, stavim mu casu ili flasicu ono sto znam da ce popiti, ostavim na stolu, sjednem i on uzme jer vidi da ne fajde izvoljevati

vani kada smo, obavezno izigrava konobare i ide od stola do stola pita sta zele popiti, razgovara, smeta, inati se da to nije njihovo, ljudima smijesno a meni bas neprijatno,

pa uvijek u torbi nosim nesto sto ce ga zanimati da na miru popijemo kafu a to su jedino bojice i mali notes, tel i slusanje melodija ili na kraju krajeva brojenje metalnog novca i zveckanje...

konstantno po kuci nabije jednu kanticu od igracaka na glavu i tako hoda i ja za njim, pa sjedne na auto i voza sa istom na glavi.... cudo jedno ali rijetko da gdje udari ali mu to nesto interesantno, ako mu kantu sakrijem uzme peskir i sve tako..... , okrece se u krug, hoda unazad, bas bude naporno ali znam da ce proci





_____________________________

Nema vece institucije od roditelja!

I ova moja takođe ima kanticu koju stavi na glavu i vože se sa njom na motoru po kući ,i zna za njom izaći vani u šetnju

A ova premišljanja hoću ovo ne neću to hoću nešto drugo me dovodi do ludila ,taman krenem da joj dam to nešto a ona počne da kenjka i hoće nešto drugo

Sad za mjesec dana tačnije 5.3.puni tri godine onda prelazimo u fazu trogodišnjaka,kakva li je ona da mi je znati

_____________________________

Mamina velika curica 5.3.2008
Mamin mali dječak 26.1.2012.

Ema svako nekoliko dana ima jedan ludi dan  - recimo sinoć je bila ta situacija. Da popijemo sirup, plače - neće. Objašnjavam da treba da se izvučemo bez bockanja i doktora iz ove viroze, neće. Ema moraš popiti, bolje da se ne svađamo, nabrzinu zguramo (napominjem da ga voli i inače liže kašiku po par minuta poslije) i možemo se igrati - ništa. Ema, hoćeš da te mama pucne pa da tako riješimo, mami će biti žao, to je ružno što radiš i ružno je kad mama mora tući djecu- ma kakvi. I naravno, pucnem je po guzi, plače i popije bez problema.
Ista stvar sa pranjem guze, neće i neće. Pa boljet će te, pa smrdiš, pa začas ćemo - dok je nisam pucnula nije se dala presvući.
Za pola sata ista stvar sa pranjem zuba, namjerno se okreće od mene da joj ne mogu istrljati zubiće . Opet po golim nogicama i začas ih operemo. A srce me boli .
Nevjerovatno dokle može gurati sa tvrdoglavošću.
I uvijek ponudim da to što trebamo uraditi uradimo za par minuta (čim prođe crtani ili sl.), dakle nikad je ne prekidam u nečemu.


_____________________________

Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.

Joj to trazenje granica iz faze u fazu se vraca... Izgleda da idu u krajnost dok dobro ne skontaju pravila i mjesto gdje je se granica nalazi. Jos pogotovo ako se radi o djetetu po prirodi tvrdoglavom i temperamentnom, kao sto je moja Lulu hehehehe...

_____________________________

25.04.2008. Princeza Mjeseca Luna je obasjala nas zivot!
09.07.2012. Mala Kraljica Lorena je upotpunila sve!

Ima nas još trvdoglavih i temperamentnih ja i muž smo po malo tvrdoglavi al dijete nam je gore nego nas dvoje zajedno puta dva. Sad neće da jede za ručak nema šanse, prije dva dana je sjedeo mužu u krilu i plačući na silu pojeo tanjir supe. To je sad kriva nana koja ga to stanu tjera sa kašikom, što je nama prošlo 1-2 kad je bio bolestan i danima skroz slabo jeo, jedu ispred televizora....Neće da pere zube i obavezno plač i vriska dok to odradimo, on bi ispiro zube, opro rukice umivo se do bezsvijesti al ne i da istrlja zubiće. Igranje/ čitanje slikovnica se svodi na izmišljanje dijaloga između životinja: a šta kaže ova ptica ovoj ptici....al tu masira muža, ja izgleda ne izmišljam dovoljno dobro i imamo novu igru- vožnja autića po krevetu- 0d posteljine napravi "palačinku" tako urolanu samo gurne na pod i onda po krevetu vozi autić guralicu dok onaj ko ga čuva proživljava predinfarktno stanje da ne padne.

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

e mene ce ova faza straha izluditi
za sve cmizdri i vice mamice, kod moje mame nece da ostane sekundu ako ja nisam tu, a prije mu je ona bila glavna, evo sad npr. radi ves masina i prije sam odnese stolicu i sjedne i gleda a sad cmizdri i vuce me sa sobom da stojim sa njim i gledam,
ja fakat ne znam sta je ovo, ali znam da cu izluditi
koliko traje ova faza?????????????

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

Majo ako će ti bit lakoe(čisto sumnjam) kod nas su strahovi bili grozni ne samo ovi dnevni nego i noćni strah koji je meni bio na kraju košmar pa čak i njegov košmarčić sa bubamarama. Ovo kod vas je dosta blaže, malo se on više mazi i kao da ponovo prolazi taj neki strah od odvajanja što je inormalno za ovaj uzrast. Samo strpljivo, znam da imaš obaveza al A više nikad neće imat 2 godine, odjednom će pretst da se mazi i sjedi u krilo, a ti, ja sve mame će bit dosadne i smorovi uživaj dok traje(ovo ja i samu sebe vako tješim)

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

Od nedelje je na scenu opet stupio g. samostalni. On sve može sam i on je veliki. Prvo ga je probudio kašalj, ustao, fino me pokrio i reko : "Spavaj ti, odho ja da popijem sirup, kašljem". Dok sam ja ustala on je već otvarao ormar gdje stoje lijekovi i tražio sirup sa medom(na bazi meda za upale grla).  Onda je dok sam ja stavljala kafu i mislila da je sa mužem u spavaćoj(koji je fino opet zaspo) on uzeo papučice, otvorio vrata od terase bez obzira što smo kvaku montirali naopako, uzeo utovarivač odnio u kupatilo i opro.(Ispod naše terase je visinski 7 spratova i ne ostavljamo ga samog-nemamo rešetke) Kad sam čula da se nešto ruši po kupatilu i dotrčala on je već završio i dao mi da posušim. Uveče je uzeo temepere jer on zna da crta temperama a jutros nije htjeo u obdanište, on će sam ostat kući, sam će spremit ručak, on je gledo kako sam ja kuhala i sad zna.  

_____________________________

Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......

 jao pile slatko, on će skuhati ručak  Sladak je

_____________________________

I nogom u guzicu je korak naprijed!