Citajuci vase postove vidim da svi mi nekad pomislimo da je upravo nama najgore, medutim uvijek ima gore od goreg.Meni licno je bilo teze psihicki sa jednom bebom nego sada sa troje male djece.Moja Hana je bila dosta placljiva beba da ja nisam znala sta da radim a nisam imala od koga ocekivati pomoc.Sada hvala Bogu ona je prava dobra  a  od 2god.i 2mj.jeste da je nemiran i beba  7mj.jos uvijek trazi svoje i naravno da ima momenata da bih najrade izisla van na 10min.ali sve prode i kada zaspu tad su mi najdrazi..

sve u svemu uz nekoga sa kim cemo razmijeniti savjete i kome cemo moci reci neke stvri je mnogo lakse a nadam se da cu bas na ovom
forumu naci dobre prijateljice. A sad odoh da se i ja malo umazim svom muzicu sam je i samo sto nije zaspao ato mu necu dozvoliti.
Pusa svima  

Mom muzu se sve mora nacrtati. Sinoc sam vise pocela plakati od muke.Sve mi se skupilo, umorna, pospana, a  se odlucio vrtiti tamam kad sam ja htjela da spavam da me stomak bolio koliko je sutao. Tek onda je skontao da nesto nije uredu i ja sam se izgalamila, izvristala,isplakala, on je samo sutio i grlio me. Kad me proslo izvinuo se i rekao da nije o tome ni razmisljao, da samo razmislja da sto vise radi i da sto vise ustedimo dok beba dodje, a onda smo se i mi mazili Ne mogu vam opisati kako sam se osjecala. Shvatila sam da cu sve podnijeti i izdrzati samo kad je on kraj mene i da sve sto sada jeste ustvari jeste zbog njega. I naravno, ovog malenog sto mi ne da spavati. Eto drage moje, jutros ja uranila da sredim te nalaze, iako su me svi odgovoarali ko eto sta fali jedan mjesec i bez njih ja sam to sve sama obavila za sat vremena. :D Sad odoh malo odspavati, sinoc je bila duga noc. I eto samo da znate, Nelly nam je jutros otisla na indukciju.

Draga Idana, bas mi je drago da si sinoc sebi dala malo oduska i da se danas osjecas bolje.
Osoba sam koja smatra i nastoji da sve rijesi razgovorom. Nekad uspije, nekad ne, ali ja se nedam. U nekim dijelovima iz tvog posta prepoznala sam se u potpunosti. Tacno je da nas troje ne zivimo i nismo nikad  zivjeli u zajednici i da nasa beba ima vec 10 mjeseci, ali to razdoblje trudnoce i raspolozenja su bila vrlo slicna i kod mene. Najteze mi je padao taj osjecaj usamljenosti, jer i pored posla i ljudi oko mene, muza koji se trudio i da mi pomogne i da me shvati opet sam se osjecala neshvaceno i bez podrske. Moje drustvo, bas kao i kod tebe, ima skroz drugi stil zivota, dakle niko nema ni djecu, ni muzeve niti ih jos planira. Malo se jesmo udaljili, ali ipak kad ja nisam mogla van (pogotovo kad se beba rodila) oni bi dosli nama i to bar dva puta mjesecno. Pokusaj i ti da njegujes te kontakte, jer malo otupis kada si sam i po cijele dane s bebom.

Ono sto tebi treba je fair play, odnosno otvoren razgovor sa tvojim muzem o tvojim ocekivanjima, osjecanjima i unaprijed da se dogovorite oko njegove pomoci u kuci i oko bebe. Mozda ces te neke stvari morati ponoviti vise puta i insistirati na njima jer muskima uglavnom sve moras natenane i vise puta reci.

Iskreno, navijam za to da se vas troje uskoro ispalite iz zajednice i da budete jedno uz drugo i jedno za drugo. Probajte napraviti neki raspored ili spisak duznosti. Zvuci malo ruzno, ali drugacije ne moze.

By the way, i moj muz igra igrica, ali ga uglavnom "pustim" tek kada odem na spavanje ili kad sam iscrpljena za bilo kakve razgovore i ostalo.

Pozzzzzzzzzzzzzz!

drage moje forumasice! Ja sam u haman pa istoj  situaciji kao idana_85! I ja zivim u zajednici, samo sto je nas malo manje, mada je to sve isto! Ja i MM , svekar, svekrva i zaovica-mladja  I nama je bilo obecano da cemo dobiti dozvolu da pravimo potkrovlje, pa kad smo skuckali nesto para, pa i povrh svega moja sestra digne kredit, ispostavi se da svekrov otac ne dozvoljava bilo kakvu nadogradnju! Znaci klasicna izrada!!! Eto moze nam dati u basti da pravimo kucu  Sta sve treba da se napravi kuca? Troduplo vise para, vremena, papira....Nadali smo se da cemo do jeseni imati svoja vrata, al nista od toga. Kako kaze idana svi obecavaju dok ne dodje 5 do dvanaest! Najvise me nervira sto nasi muzevi nekako slijepo vjeruju, sve je bice to sve OK, pa ono na kraju bas ispade bice, bice.... Nekako sam prosjetljiva na sve! Sve me duplo vise nervira, a za sitnicu mi se place... Nekako sam se do sad mogla i suzdrzati, al' sam sinoc okinula plakati pa bas me briga...nesto sam se s muzem raspravljala, a on je malo povisio ton, a ja kao da me prebio.... Prvo sam probala da se suzdrzim, ko malo dijete kad pocne skupljati donju usnu, tako i ja....al eto malo otplakala, malo njega nasikirala, al eto valjda je to drugo stanje a niko te ne razumije. Zbog sitnice bih plakala cijeli dan!!!!
A da vam ne pricam kad me neko od ukucana bocne sa nekom mudrom konstatacijom ili me pogleda preko oka???? Mrzim kad mi neko nesto govori okolo ili da ja moram citati izmedju redova, a ja nisam takva, pa  da i ja bar mogu nesto u sekundi skontati i odgovoriti istom mjerom! PA NEK SE PUSI....

Moja MumaMajo, nije moj muz toliko gorzan, ma nije uopste, ali valjda kao i svaki dr muskarac slabo ima sluha za zenine potrebe. Nije to da ja sve radim sama ili sl. Ja njemu sto god kazem on uradi, ili ako vidi da ja nesto radim ne da uzme sam, sto se tice pomoci i duznosti stvarno mu ne treba govoriti. Pa on meni prozore pere da se ja ne bih protezala, maze me navece i masira, jer je meni to malo naporno i masu stvari, krupnih a i sitnica koje puno znace. Upravu je nikka da sve nekad mislimo zbog hormona da nas ne vole....ja cak nekad pomislim da se pokajao i da mu vise ovako debela i ljubicasta od strija nisam privlacna. Al kad mu to spomenem on se samo smije i kaze da sam luda i podsjeti me koliko se napatio da bi me ozenio. S njim mogu uvijek otvoreno razgovarati, al ja bih nekako vise voljela da primjeti sam neke stvari, al valjda za to treba vremena. A nekad iskreno i ne zelim....on je uvijek na mojoj strani. Kad ja nekome nesto zamjerim on poludi. i ne zelim da mu pricam bas sva desavanja sa njegovima, ne bih zeljela da se svadja, ipak treba zivjeti pod istim krovom, a i to su njegovi roditelji pa kakvi da su. Nekad mu ispricam da sebi olaksam pa onda njega smirujem, nekad presutim....kako kad mogu. A sinoc smo razgovarali o odlasku. Njemu se plata povecala, a i evo jutros svekrva prica zvao neki rodjak za bolji posao u drzavnoj firmi. Ma ko zna hoce li biti ista od toga ali ako bude mi palimo u podstananre cim se bebica rodi ili malo ojaca. Njemu istice tada kredit za auto, kad ja budem u osmom mjesecu, nesto stedimo pa ceo vidjeti, ako nista kredit i garsonjeru. Da bar ja radim...ja bih se zaposlila, ali ko ce uposliti trudnicu Zato ucim da mi ostane tek 2-3 ispita i cim bebica malo zivne da se i ja zaposlim. I tad definitivno palimo,a do tada....sta cu vam, morat cete me slusati kako se zalim ovdje vama, kad nemam kome....:(
Znam za Rabi od prije, al dzaba....tako nam grah pao sto bi nase nane rekle. Bice nesto. Ja vjerujem u ono da svaka beba donosi svoju nafaku.

Super za planove. Akobogda i bice tako.

Ipak mala ispravka, ne rekoh da ti je muz grozan, nego kao i moj ponekad se oglusi na signale koje mi zene uporno saljemo ili bas nije  stanju da razumije sto govorimo.

Hajd da ne peglam - HURA za planove!

drage moje hanume ovako kad pročitam onda mogu samo dragom, bogu da zahvalim na svojim svekrui svekrvi.naime jos dok smo se ja i mm zabavljali moj svekar je prodao stan i kupio dva manja. kada je on dosao u penziju otisao je ponovo da radi u jednoj firmi i vratio se u srebrenik tako da smo se ja i mm ubrzo vjenčali.svekrva je bila s nama prva dva mjeseca dok je djever sredio svoj stan i ozenio se.dan poslije njegove svadbe je i ona otisla sa svekrom a mi smo ostali sami u stanu koji je bio u potpunosti namjesten ni jednu kasiku nije iznijela iz kuće sve je ostavila meni a ona je se nanovo kucila.a kada sam ostala trudna imala sam problemai morala sam lezati u bolnici.ona je isti dan dosla i svako jutro me zvala da me pita sta cu da jedem i donosila mi u bolnicu sto nije ni rodena mama.jadna zena je bila razvucena na sve strane posto je se i mojoj jetrvi bio primakao termin jer nam je razlika medu bebama samo 23 dana.a zato vrijeme je svekar kupio opremu i otvorio internet klub nama.a ja kad sam se porodila svekrva je prvih 20 dana bila sa mnom i cijelo vrijeme mi pomagala oko bebe i cak mi nije dala da je presvučem  da me rana ne bi zabolila.i ovako kad pročitam kakvih ima roditelja mislim da imam divnu svekrvu iako ima svojih mana ali ipak prevagnu njene dobre strane kojih ima vise

_____________________________

Lamija duša duše moje
21.08.2006

Znam da nisi mislila, mislila sam na ovo sto se tice pomoci, fizicke, on je stvarno divan.

Lamka,cuvaj svekra i svekrvu kao sto i svoje dijete cuvas, zasluzili su. Svaku finu rijec im vrati sa dvije fine, a svako dobro djelo sa deset dobrih, cijeni to.

idana ja stvarno njih cijenim i sve sto mogu ja im pomognem jer ioni meni gledaju kao svoje dijete.a svekrva volim kao da je moj otac.svekrva zna nekada da se petlja u nase stvari i to nekada iznervira ali u biti nije losa i sto mi je najbitnje nikad ne moram da je pitam hoce li mi pricuvati dijete samo je odvedem kod njih i bez pogovora je cuvaju

_____________________________

Lamija duša duše moje
21.08.2006

Najteže mi je bilo prvih  mjesec dana,Kenan je slabo dojio po cijelu noć nije spavao imao je baš teške grčeve,nervozan on nervozna ja i tako u krug,plače on plačem ja,rana me bolila nisam se mogla namjestiti da lijepo legnem sjednem...ali sve to prođe i navikli smo se jedno na drugo i onda je počeo ljepši period