Dobro da znam za to na Fejsbuku, moram potražiti.

evo i mene na ovoj temi

slozila bih se sa tim da ne ispavanost, umor i strah oko bebe i nisu bas prava PPD vec to vuce dublje korjene, a to osjetim po sebi.

u pocetku sam imala prvo baby blues kada sam samo plakala i nista mi nije bilo jasno.

imala sam trudnocu za pozeljeti laganu, porod isto tako lagan i brz, al zato sad doalzi sve na svoje.

primjetim zadnjih dana, a vec je 6 mjeseci kako sam se porodila da me pocinje hvatati jaka depresija.histerican sam, nervozna, placljiva, pa onda i umorna i jako se bojim.
ali nije samo to problem stvar je u tome da mi se cijeli moj zivot sada mota po glavi. problemi iz djetinjstva, problemi iz braka sve izlazi na povrsinu i ja pucam po savovima.

najteze mi pada sto u zadnje vrijeme nemam dovoljno strpljenja oko svoje malene. njeno ne spavanje, odbijanje da jede i odbijanje da se igra me jako iznervira i onda postajem histericna i galamim, pa onda da ne bih naudila njoj izadjem iz prostorije i najradje bi urla da me to prodje i kada se malo smirim onda se vrati njoj i zabavim se ponovo oko nje. bojim se da i ja ne budem agresivan roditelj, ako sto je moj otac bio prema meni, a po ovom svemu vidim da sam na dobrom putu prema tome i bas se bojim i ne bih voljela da budem takva, al nesto je jace od mene.
cak mi je lakse da ne spavam nikako, nego kad zaspim, a ona se probudi da jede i onda vise nece da spava ja ja se unervozim i vise ne znam sta bih sa sobom a onda i sa njom, pa mi je lakse kada ne spavam i ona se probudi nahranim je i ako vec nece da spava onda se igramo i tako na prodje noc.
a kao slag na to sve dodju savjeti dusebriznika kako sma je naucila na ruke i kako to nije fino, jer ja od nje ne mogu da maknem i kako je moram uciti ranije da ide na spavanje i da mora prespavati cijelu noc. pa da je ostvim da place da se navikne sama igrati. i ja kad vise ne znam sta da radim poslusam taj njihov ludi savjet i slusam je sat vremena kako place i pokusavm je zabaviti igrackama, al ne nju to ne interesuje i onda dodje moj divni muz sa posla i slusa 5 min kako place i kaze ja ne mogu vise meni je zao i opet je uzme, a nakon njega dolazi sveki i po dva sata je drzi na rukama bez prestanka, a dok je drzi pametuje mi kako je moram odvikavati od ruku. a ona cim malo zaplace dodji ti nani neda tebe nana i ja onda ludim, dodje mi da sve istjeram iz kuce i sve polupam po kuci, jer ispada kako oni svi imaju srce i dusu, a ja sam zla vjetica koja nema srca i moze svoje diejte da lusa sat vremena kako place, a sve to slusajuci njihove savjete koje nisam ni trazila od njih.

nadam se samo da ce ovi losi dana uskoro biti iza nas i da cemo ja i moja princeza uzivati jedna u drugoj i biti obje sretne. jer stvarno je volim i zvoti bih za nju dala. jedva sam cekala da je rodim, a sad ovo moje stanje me unistava potpuno.

_____________________________

Ima nade za bolje sutra...
04.09.2010 rodila se Marisa mamina radost najveca.

draga dzeni

necu da ti pricam nesto sto vec "ne znas"...ja bih na tvom mjestu potrazila i strucno misljenje...ne smatram to sramotnim, vec odlikom jakih i "pismenih" ljudi...moguce da ti samo razgovor s nekim pomogne...svi smo mi manje vise prolazili kroz slicne faze nakon poroda...nije lako "odreci se sebe" a tako to na pocetku izgleda...dok se covjek malo nestabilizira...svi smo mi egoisti...i svi mi volimo i svoj san...i svoj mir...i neki svoj ritam....koji maltene preko noci nestane

umor je kljucan...a tvoja beba je izgleda zamijenila dan za noc...em josd na to sve dodju hormoni i neka nezadovoljstva...nemoj cekati da to "samo od sebe prodje"...nego olaksaj sebi...tj. posveti se opet malo sebi...jer tek kad ti budes opet fit...sretan i zadovoljna...bice i beba...sve ce biti lakse pa cak i slusanje "dobronamjernih" savjeta

dadada ja sam vec nekoliko puta razbovarala sa mm o tome. i svjesna sam da me uhvatila depresija i da bi mi dobro dosla strucna pomoc i ja se toga ne stidim. al mm me odgovara kao vec sam na pola puta jer sam sama sebi priznala da sam u depresiji i kako su uspjet pregurat i ovo drugo pola i izvuc se iz toga.

eh sad postoji jos jedan problem sto ja i kad bi potrazila ovdje strucnu pomoc meni ne bi bilo to to, jer nisam posve savladala jezik, a da mi mm prevodi sta mi psiholog kaze i sta ja kazem psihologu nekako mi nije bas pravo kao kad ja sjednem sa nekim nasim i fino mu ispricam sav svoj zivot, sve probleme i sta me muci. ako razumijes sta hocu da kazem.

ja znam da veliki udio u tome svemu ima i to sto ja ovdje nemam prijatelja, sto sam po cijeli dan sama sa malenom u stanu i kad izadjemo vani opet mi nije neka promjena jer nemam skim da porazgovaram i uvijek kazem moji svi prijatelji su u kompjuteru i pola mog zivota je internet, jer jedino na taj nacin mogu da komuniciram sa njima, kao i sa svojim roditeljima.


_____________________________

Ima nade za bolje sutra...
04.09.2010 rodila se Marisa mamina radost najveca.

dzeni ima psihologa na forumu mozda ti netko od njih moze pomoci..odvojiti vrijeme za tebe..odprilike sam prosla nesto slicno..ja ti mogu ponuditi razgovor ako ti treba pisi na PP nisam strucnjak al imam debelog zivotnog iskustva,sto se tice zloce oko sebe..

nadam se da ce se neko od njih javiti i napisati kakav savjet. a pisem ti pp.

_____________________________

Ima nade za bolje sutra...
04.09.2010 rodila se Marisa mamina radost najveca.

[Sadržaj poruke je obrisan]

[Sadržaj poruke je obrisan]

ti si u nizozemskoj...je li?...je li neki veci grad ili ako nista...je li u blizini neki veci grad? zena mog oca je nasla u sred graza naseg psihijatra...dovoljno ti je da nadjes naseg psihologa (tj. nekog s naseg govornog podrucja..a ima ih sigurno...dijaspora je cudo )...naravno da neces na te razgovore voditi supruga...malo prelistaj zute strane

mona muhamed ti je psiholog...mozes se njoj obratiti putem pp-a...ovo sto ti je noa vec rekla

a nisi alkoholicar pa da sebi trebas priznati da se lose osjecas...sama to znas...to bih ja tm porucila ..nas svijet se uzasava psihijatara i psihologa ko da si odmah lud ako ih posjetis ...a ljekar ko i svaki drugi...ja bih voljela da imam jednog u komsiluku....non stop bi mu bila "na kafi"

znam sta znaci zivjeti vani i nemati s kim razgovarati jer jezik predstavlja problem...sve mi je jasno o cemu pricas...odatle vjerovatno i dolazi vecina tvojih "frustracija"...jezik svakako moras uciti, to ti ne moram ni govoriti...koliko dugo si vec tamo?

Dzeni da ti samo pruzim rijeci podrske uz tebe sam mozes me trznuti na tel. i ja cu te nazvati nazad , jako mi je zao jer znam da si divna mama i divna zena tako da ce to sve proci , kao sto ti je dada rekla i holandija je puna nasih nacices nekog psihologa sigurno sto zna nas pokusaj pa ako treba i da malo dalje vozis sve za tvoje zdravlje i z amalu MArisu 

_____________________________

Uspavala sam te duboko ispod grudi , al srce blizu je pa te stalno budi a kad odu svi pa pomisle da dremam , ja oci otvorim da vidim koga nemam , za kraj, za kraj.

BA 13.12.2008

nadam se i mislim da hoce Mjeseceva pratiljo treba mo te


_____________________________

Uspavala sam te duboko ispod grudi , al srce blizu je pa te stalno budi a kad odu svi pa pomisle da dremam , ja oci otvorim da vidim koga nemam , za kraj, za kraj.

BA 13.12.2008

Draga Dzeni, ja nisam imala taj bebi bluz, ali i meni se nekad desi da pucam po šavovima. Iznerviram se zbog nečeg, sutradan vidim da je taj problem mizeran. I meni je najgore kad skontam da se istresam na djetetu. Uvijek sam mislila da neći nikad biti kao moja majka koja je uvijek bila previše mirna i dopuštala da je svi gaze. Kad bi joj pukao film, zvocala je meni danima. Tada progutam ljutnju.
Što se tiče djeteta, skontala sam da je svako dijete i svaka majka individua za sebe. Pa šta ako dijete nekad neće da jede? Šta ako se naviklo na ruke? Nismo svi isti. Sjetim se sebe kao djeteta, koliko sam ja slabo jela, bila plačljiva, stalno bolešljiva... Kad to uporedim, moje dijete je bombona.
Ti ipak najbolje znaš oko svog djeteta. Radi onako kako ti je najlakše. Mene je spasilo što sam od početka bila čvrsta po tom pitanju i nisam dala nikom da se upliće. Doduše, bratova djeca su odrasla uz mene, tako da sam imala već nekog znanja. Dovoljno da mi niko ne pametuje.
Sigurna sam da ćeš naći nekog da ti pomogne. Možda i na ovom forumu.
Kažem ti, svima nam bar nekad bude teško. Evo, moj muž je izvana gledano jaka osoba, meni uvijek čvrst oslonac. Jednom sam ja u prošloj trudnoći otišla psihologu, nisam njemu ni rekla, samo da odoh kod nekog specijaliste. Jedna posjeta i već mi je bilo mnogo bolje. Riješilo se samo od sebe. Prošlog ljeta je on bi nešto kao bolestan. Otišao doktoru, dobio neke tablete. Ja pročitam koji je lijek, a ono antidepresiv. Šokirala sam se. Tada je imao problema na poslu. Eto koliko su oni jaki. Zaprijetila sam mu da to pije tačno onoliko koliko je propisano, da se ne bi navukao. I da ne smije praviti dijete dok to pije.
Brzo se i on oporavio.
Šta da ti kažem? Jedino što mogu reći jeste da ne forsiraš sebe previše. Ne forsiraju ni drugi. Ja sam skontala da oni koji najviše pametuju najmanje i znaju.
Sad ćeš reći da i ja pametujem. Ne pametujem, samo mi je dosadno. I meni je pomalo loše, stalno u kući. Šta ću, trpim. Neću ni da se nerviram bez veze.

Na primjer, ja sam se nervirala što moja curica slabo jede. Moja svekrva je to stalno ponavljala. Kao, kod nje dobro jede. Kad ja jednom vidim, a sveki njoj u jednu malu zdjelicu stavila hrane, možda jedna kašika. U oko da stane. Normalno da je dijete sve pojelo. Jednom ja došla od doktora, sveki kaže dobro je pojela. Ja se obradovala. Koliko je pojela? Kaže, dvije mandarine. ha ha ha
A ja jadnica natrpam djetetu pun tanjir i nerviram se što ne pojede. Ma daj, pusti njihove priče. Ja više ni svojoj majci ne vjerujem.

ja zivim u Rotterdamu znaci bas veliki grad. sad ne znam da  li ima ovdje kakav nas psiholog?

ovdje sam 2 godine i ja znam osnovne stvari sto se tice jezika, cak se i sporazumjevam po malo, al da bih sve ispricala i razumjela sta mi kaze psiholog potrebno mi je vise znanja.

krenula sam u skolu za jezik, al sam prekinula pred porod i jos nisam krenula ponovo, jer M. je bas vezana za mene, a i doji pa je jos teze.

hvala vam svima sto mi pokusavate pomoci, puno mi to znaci.


_____________________________

Ima nade za bolje sutra...
04.09.2010 rodila se Marisa mamina radost najveca.

Ljudi moji, ovo možda nije prava tema za mene, ali je slično stanje. Evo, već nekoliko večeri plačem kao budala. Zašto? Zato jer sam došla u situaciju da molim od jednog do drugog ko će mi čuvati dijete kad odem u bolnicu. Svekrva obećavala kule i gradove, izdala. Mama sad obećava, a ja sa druge strane čujem da je tata rekao da neće moći. Da bar hoće da uzmu pare! Svekrva i nije tu, mami nudim koliko god hoće, tati sam takođe rekla da ću platiti koliko god treba... On se samo nasmijao, mislio da se šalim. Svekar kaže neka prija pomogne, moj tata kaže opet neka njegova prija pomogne... Fino molim da mi čuvaju dijete kad odem u bolnicu i da neko dođe prvih dana samo na par sati da to isto dijete malo prošeta po ulici... ne mora mi niko kuhati, ne mora prati. Znam da ću na carski, ali sam sa rizičnom trudnoćom naučila sve kako da radim a da mi ne bude naporno. Nije nikakav problem. Babe obećavaju i kuhanje i pranje i kupanje bebe, a znam da ne mogu to ispoštovati. Šta više, svekrva je već to sve obećala, kad je krenula na selo rekla je da ne može uopšte doći, da joj svekar ne da. A on je rekao meni da nema problema. Mama sam obećava isto, tati se ne sviđa. Rekla sam mužu da se on od sada dogovara sa njima. Ja nemam živaca. On je rekao da ne dolazi u obzir da ijednoj baki daje pare. Da svekrva dođe čuvati dijete kad budem u bolnici, mama kad rodim. Znate da babinjari začas nešto zasmeta, temperatura, problem sa probavom, krvarenja... Lako je opet zaglaviti u bolnici. Beba bi išla sa mnom, a ovo veliko dijete. Muž radi čitav dan, nema šanse da uzme bolovanje...
Džaba što sam mužu rekla da on to organizuje, opet me hvata muka. Doći će svekrva, neće htjeti odbiti sina. Ali mama... Dođe mi da ovih dana, možda i sutra odem kod njih, uhvatim tatu i kažem šta mi treba. On se izgleda prepao da će mu žena mjesec dana spavati i biti kod mene, a rekla sam da nema potrebe.  Da kažem šta je dovljno od njih i da im platim koliko god žele. Gurnuti mu pod nos 100, 200 maraka za desetak dana da mi mama dođe samo na 2-3 sata da se poigra sa curicom da ja mogu odmoriti sa bebom. Još 20 maraka dnevnica ako bi me uhvatio napad migrene ili temperatura. Mislim da je to dovoljno i za nekog tuđeg, a kamoli za svog. Stvarno mi dođe da to uradim, samo da sebe rasteretim i ovaj bijes izbacim. Ovako samo kao budala plačem svako veče.
Evo, mama mi nije došla ima već više od mjesec dana.
Čuvala je za džabaka tuđe unuče jer je majka morala mirovati trudnoću.
I ja sam se morala mirovati, koliko je puta mama čuvala svoje unuče? Može se komotno izbrojiti na prste jedne ruke.
Stvarno sam bijesna.
Da su bar ranije rekle da ne mogu puno pomoći, da upišem dijete u vrtić.
Sada je kasno, iz mnogih razloga.

A pazite ovo: kad je svekrva rekla da mi neće moći pomoći, počela je odmah da kuka kako ću jadna ja sama babinjara. Ja budala počela nju da tješim kako mi neće biti problem ni skuhati ni oprati, poslije prvog cr došla sam kući oporavljena, mislim da bih mogla polako sve uraditi. Sve to govorim da nju utješi, ona sve više histeriše, kao babinjara to ne smije, mora biti neko tu mjesec dana da to sve radi. Babinjara mora da leži i da se čuva prehlade. Skroz me iznervirala, što toliko histeriše ako ne može sama da pomogne. Ja opet kažem ne treba, ona da treba. Kažem ima moja mama, ona da ne može jadna prija, ima obaveza. Koga god predložim ne valja. Na kraju pitam pa šta da radim, kaže nek sin uzme slobodne dane. Ha ha ha!!!!! Šta na to reći? Ko može i ko je ikad mogao uzeti "slobodne dane" i u državnoj firmi, a kamo li u privatnoj. Mogao bi uzeti te dane, ali sa radnom knjižicom. Kako neko može biti tako nerazuman?

ne mogu da vjerujem da si u takvoj situaciji...kao da im neces roditi unuce i kao da nisi njihova...eto bar majka bi trebala biti tu i sta i ako bude kod tebe mjesec dana...pa tata ti je odrastao covjek, zna valjda sam sebi prinjeti da jede...meni je svekrva bila 15 dana...stanuje inace 50 km od sarajeva...svekar bio kuci sam a ona kod mene, pomagala oko bebe, kuhala, spremala, mene pazila i zahvalna sam joj do neba jer moja mama nije vicna bebama a i sa zivcima je slaba pa na nju nisam ni mogla racunati ali znam da bi sada kada je mojoj bebi 4 mjeseca rado dosla da je pripazi...ne znam sta da ti kazem al nadam se da ce imati imalo ljudskosti da ti pomognu...pa roditelji su...i tvoji i tvog muza...ta djeca su njihova krv 

_____________________________

13.11.2010. u 04.35, docekali nasu princezu, nas ponos i srecu najvecu :)))

18.08.2015. u 21:53 docekali nasu princezu br 2, garavu malu lavicu :))

sandy82.....
ja dosta čitam...i tvoje postove već neko vrijeme nalazim. neke stavri kod tebe nisu mi jasne i ne morjau biti...ali ti jedno znati moraš...
Ti se ponašaša kao d anisi spremna na jednu bebu bila a kamoli dvije.
Dušo, tvoja mama ima svoj život...
Tvoja svekrva svoj...
To što su tebi rizične trudnoće, što ideš na carski što ti nema ko dijete paziti, što muž ne može na bolovanje i odmor u tom periodu...njihova briga nije.

ja znam dušo, čitaš, vidiš i znaš mame pomažu kćerima...ali moraš da znaš ne svaka i ne uvijek.

I porodica se ne stavra ako nisi spreman na to.

nemaš pravo osuđivati ni mamu ni tatu ni sveki i nipošto im nemoj tražiti pomoć.

da su je eljeli pržiti nebi čekali da je tražiš.

novac pominješ...
imaš ga 200 KM....

nađi sebi ženu koja će ti doći da čuva veće dijete dok muž radi a ti i u bolnici.
neka ta ista žena dolazi 3-4 sata dnevno kada budeš rodila abD....
organiziraj svoj život da možeš bez drugih...
teško će biti ali uspet ćeš...
i nemoj se opterećivati zašto nisu htjeli, zašto nisu pomogli, šta im je...neka tebe ne bude briga kao što njih nije.

Imaš vrijeme pred sobom, daj oglas, traži ženu za pomoć...
zavrni neke ''ventile'' odvoji nešto novca za tu ženu i izađi iz svoga probelma....
kada ti ponude pomoć, a ti već pomoć si sebi našla...bićeš ponosna na sebe...nikome ništa ne duguješ, sredila si svoj život i niko nema pravo sutra da ti kaže...ja sma ti pomogla, ja sam ti uradila i neće imati prava reći ko koliko jede , šta jede i kako se ponaša.

Sretno.

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

dzeni....
tebe samoća i uatvorenost u kući tišti...
nemaš sa kim razgovarati....
bebi je 6 mjeseci i preumorna si....

Sve je to probelm a sve to problem i nije....

Imala si razna životna iskustva, neka od njih dosta bolna...
čekala si bebu i dočekala je...
često puta u muža bila razočarana a često puta u njega i ljubav se zaklinjala....

samoća i taj daleki svijet bole te....

Ne znamd ali si pirčala sa psihologom...ne znam dali ćeš ga naći...
ali nađi sebi srodnu dušu u tom gradu...
naći prijateljciu...
Aigurna sma i tamo ima naših udruženja građanja, druže se ....
uzmi sebi neke sate u sedmici, ostavi M sa tetom da je pazi ( nađi ženu) jedno dojenje zajnei izdojenim mlijekom i 4 sata provedi van kuće...

kada nađeš prijateljicu lakše će ti biti...
lakše ćeš jezik učiti...
imat ćeš sa kim porazgovarati, olakšati sebi9 dan u kome ste vas dvije dsame, ona plače samo jede, samo kuću radipš, samo kuhaš i to samo samo...udaljava te od partnera, od tebe same.

trzni se malo...
ti si pametna mlada žena...
pogčedaj u m i reci sebi...ja mogu , ja jhoću i ja moram....

izađi iz ta 4 zida....i nemoj da te to ja dojim sputava...izdoji se...izađi ...šetaj po šoping centrima, našminkaj se, obicu zabaci glavu i popij kafu u centru...ako reba sama sa sobom ali dokaži i sebi i drugima da ti si ona jaka koja može i hoće.


_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

novac pominješ...
imaš ga 200 KM....

nađi sebi ženu koja će ti doći da čuva veće dijete dok muž radi a ti i u bolnici.
neka ta ista žena dolazi 3-4 sata dnevno kada budeš rodila abD....


Potpisujem,nisam se ni ja uzdala ni u mamu ni u sveki,nego kad sam rodila platila 2 djevojke da budu kod mene.pisala sam vec na nekoj temi.ne zato sto ja nisam mogla nesto ,nego rad silnih gostiju sto su pojurili.ruku na srce,ja volim kad mi se dodje,ali rekla sam naredni put vala neka mi bar 7 dana niko ne dolazi.a ni ja ne idem odmah nekom nakon poroda.
Kd aBd odes da rodis,ako ne mogu ni mama ni sveki ima neka rodica,tetka,strina...u takvoj situaciji ja bi ostala kod komsinicinog djeta.
samo se ti lijepo organizuj,mislim da je tu najveci problem.i nemoj puno da se nerviras jer se onda i bebi nervozi.




< Poruku je uredio hatepsut -- 14.3.2011 22:13:33 >

znam Hanady da bih trebala naci nekog da se druzim i izlazim i znam da bih se tada bolje osjecala, ali jako je tesko naci nekoga. zene koje su ovdje od prije vec izmaju svoje drustvo i svoje zivote. nevjerovatno je to kako im je tesko prici i da te prihvate u drustvo. pokusavala sam vec nekoliko puta, al vidi se da to nije to i onda kontam da postajem naporna i dosadna i povlacim i se i odustajem.

jucer prolazim kroz jedan prak i cujem dvioje malddje zene kako razgovaraju dok im se djeca igraju u parku, a djeca su im priblizno istih godina. ne mogu da opisem kako sam se fino osjecala akd sam cula nekog ko prica nas jezik. kazem mm jesi li i ti cuo ili se meni uzinilo kaze on da jesui nase. reko sad bih otisla do njih i pitala da se upoznamo i da se druzimo, al opet mi neugodno sta ce pomislit ko je ova ludjakinja.
mm dolazi kuci u 17, a ovdje sve sto radi radi do 17 i sto bih ostavila malenu sa njim i zasla njegdje sama, gdje kad je sve zatvoreno? ovaj vikend  smo sve troje izlazili i setali i malo sam se bolje osjacala. ali jos to nije to. slala sam e-mail jednom pihologu sto mi je dadada poslala link, al jos mi nikad nista nije odgovorio. pa ako se ne javi onda cim dodjem u Bosnu u potragu za psihologom.


_____________________________

Ima nade za bolje sutra...
04.09.2010 rodila se Marisa mamina radost najveca.

ma polako....

trebala si im prići i reći fino...žene drage moje kad va sčuh da ''mojim'' jezikom govorite srce mi ko cijla planeta....
jel porblem da sa vama sjedim i da nam se djeca igraju samo d ami plakša boravak u ovoj zemlji u tuđini...
pa nisu životinje...nemorate biti super durgarice...al eto da se poršeta po parku dok nema muža...što da ne...

u krajnjoj liniji m je velika...idu ljepši dani...svaki dan u taj park...dok te skontaju...prići će one tebi...

ja te ne odgovaram do psihologa...da znaš...ako smatrš da će ti pomoći, da njemu kažeš ono što drugima teško bi ...sasvim je Ok...
al kontam d ate malio trzne, ljepoto dok ne dođeš u BiH...
a kad vamo dođeš...gdje go dda ti je stanište ima regionalnu konferenciju da organizujemo majka mu stara...ma kad se ove naše satsanu nema bolan bolje terapije vjeruj

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

hvala ti Hanady pono za podrsku i pomoc. puno mi znaci.

psiholog mi je potreban zbog nekih prijesnjih problema koje sam samo potiskivala u sebi i sad to sve izlazi na povrsinu, a ja se tesko borim sa tim i to me gusi. treba mi pomoc da ih savladam i da se rijesim toga, da mogu dalje normalno da zivim i funkcionisem.


_____________________________

Ima nade za bolje sutra...
04.09.2010 rodila se Marisa mamina radost najveca.

draga moja hanady ti je lijepo napisala. sve je to divno i krasno ali ne treba nikoga tjerati ni na sta.

evo ja cu ti napisati kakva je bila kod mene situacija,
prvi put sam se porodila na carski i godinu poslije opet.

mame nemam, svekrvu imam i moj stariji sin je bio sa mm kod njih kad sam ja bila u bolnici 5 dana.
kad sam ja izasla svekrva je dosla kod nas i bila 5 dana.
ona je jedino kuhala a sve ostalo sam ja radila.

briga oko djece je bila moja i iskreno ja sam jedva cekala da ode da ja to sama sebi poslazem i napravim po svom.

a sto ti hanady kaze fino zenu platis i nemas brige neka ti dodje par sati odradi i ode i nikoga ne boli glava.

a u kakvoj to firmi tvoj suprug radi kad ne moze dobirti slobodno za rodjenje djeteta?

a koliko ti je to drugo dijete?nisam upratila.

a ti smiri zivce i cuvaj ih za tu djecu trebace ti.
i pokusaj da se organizuje i ne misli odmah da ce se desiti najgore.

sretno


_____________________________

Ne pokusavaj me shvatiti samo me voli!

dok ne nađeš psihologa...
savjet...
sveska sa debelim koricama...hemiska olovka...i piši...sve napiši sve iz sebe istresi....
svima i svakome...
sve što te ikada tištilo sve što sada na površinu izlazi piši....
sakrij svesku, neka za nju niko ne zna smao je tvoja...
dok ne nađeš nekoga sa kim možeš o svemu tome pirčati a da nema starh da će ti zamjeriti ili te čudno slušati...piši....
biće lakše

i ljubi ono dijete prelijepo drago...sređeno...koji stajlnig

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009